arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
sargovac-skola.jpg

Милошевић: Дужност нам је да чувамо сјећање на жртве

7. фебруар 2019.

Одборник у Скупштини града Бањалука Дарко Милошевић поручио је поводом обиљежавања 7. фебруара, дана Покоља српског народа у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац, да је дужност ове генерације да чува од заборава невине жртве усташког терора. – За Шарговац, сваки 7. фебруар је дан жалости. 1942. године, усташе су у нашој школи убиле сву дјецу српске националности и то пред учитељицом и пред осталом дјецом. Поред страшне чињенице да су уопште постојала створења попут Гутића, Мишлова и фра Филиповића, можда је једино страшније што је у наредних 50 година силом наметано ћутање о овом злочину. Дакле не само да нису прикупљани докази и изјаве живих свједока, него се о

Drakulic.jpg

Покољи 1942. године – егземплар геноцида

7. фебруар 2019.

Покољ над српским становништвом у селима око Бањалуке 1942. године представља егземплар геноцида, jер су у њему убиjени сви без селекциjе, и иза њега стоjи држава, а не поjединци, истиче новинар и публициста из Бањалуке Јован Бабић. Он jе нагласио да jе сигнал за извршење злочина дат из Загреба, што се види из чињенице да су убиства извршиле двиjе сатниjе Друге тjелесне боjне поглавника НДХ Анте Павелића, коjа jе била његова лична гарда. „Да jе евидентно риjеч о геноциду и да jе план за извршење злочина припреман у таjности, говори и податак да чак ни велики жупан тадашње жупе Лука и Сана – Владислав Витез Алеман ниjе био упознат о

Злочин и казна бањалучког стожерника (3): Комисије прикупљале доказе против Гутића

6. фебруар 2019.

Свједочења понављају суштински исти третман: маргинализацију, застрашивање, пљачку, хапшење и на крају протјеривање или убиство. Систематизовано насиље подмазивано је сталним контрибуцијама базираним на пљачки свега, од готовог новца, преко покретних ствари свих врста, до самих некретнина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24.  октобра 2017. године. Под велом осовинске окупације, двоцифрен број предратних бањалучких усташа, једне посве маргиналне групе, умножио се на мноштво послушника, већином из реда лумпенског олоша, који су у ратној драми видјели, поред некажњеног садистичког иживљавања својих патолошких фрустрација, до тада незамисливе могућности материјалног богаћења. Сет нове врсте доказа почео се састављати од оног тренутка када је, умјесто од жртве,

Злочин и казна бањалучког стожерника (2): Завјереници господари живота и смрти

5. фебруар 2019.

Власт коју је Виктор Гутић посједовао као стожерник за подручје бивше Врбаске бановине ослањала се, са једне стране, на преузети државни апарат, а са друге, на пирамидалну структуру усташког покрета, чији су људи прожели све поре друштвеног живота. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 18.  октобра 2017. године. Гутић и његови најближи сарадници чинили су један завјеренички форум, који је, иако неформалан, кроз тајне састанке иза затворених врата одлучивао о животу и смрти становника Босанске Крајине. Све о чему се одлучивало на том форуму провођено је у дјело путем нижих усташких структура. У повратку на питање доказа примјећујемо да, као што је обично

Додик: Свјетски центри нису хтјели да прогласе геноцидом српско страдање

4. фебруар 2019.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је вечерас да умањивање броја жртава усташког система логора смрти Јасеновац, које врше поједини хрватски аутори, има за циљ да умањи ово страдање које по карактеру представља геноцид. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО „Страдање српског народа у Другом свјетском рату никада није проглашено геноцидом, јер то нису хтјели ни свјетски центри, пошто су занемаривали све што стиже из комунистичке Југославије, али није хтјела ни комунистичка власт“, рекао је Додик новинарима у Бањалуци, уочи промоције монографије „Јасеновац – Аушвиц Балкана“, чији је аутор израелски историчар Гидеон Грајф. Он је додао да је комунистички режим једнако одговоран за скривање таквих података, рачунајући да ће вријеме уништити доказе и елиминисати

Обиљежено 77 година од усташког покоља у Дракулићу

3. фебруар 2019.

Светом литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу јутрос је почело обиљежавање 77 година од усташког покоља Срба у том бањалучком насељу, као и у оближњим мјестима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Обиљежавању су присуствовали предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, генерални секретар Владе Српске Синиша Каран, делегација Народне скупштине Републике Српске, те представници града Бањалука. Код Спомен-костурнице је служен парастос убијеним Србима и полагање вијенаца на Спомен-костурници. Усташе су 7. фебруара 1942. године у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац за само један дан убиле 2.370 српских цивила, међу којима је било 551 дијете.

Цвијановић: Морамо чувати Републику Српску, она је гаранција да ћемо имати слободу

3. фебруар 2019.

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је данас у Дракулићу да тежина злочина масовног покоља којег су усташе починиле зог 7. фебруара 1942. године налаже да се сјетимо тешко пострадалих жртава и искажемо им поштовање, али и да сјећајући се прошлости мало дубље и озбиљније размишљамо и о нашој садашњости, а посебно будућности. – Када се у рату сударе војске, очекујемо да ће тада бити и жртава, и да ће страдати не само војници, већ и цивили. Али, чињеница да је у овим приградским селима Бањалуке на најсвирепији начин само у једном дану без испањеног метка и са несумњивом геноцидном намјером, ножевима, сјекирама, крамповима и другим хладним оружјем убијено 2.315

Spomen_ploca_srpskim_zrtvama_u_Drakulicu.jpg

Селак: 7. фебруар је најтужнији дан у историји Бањалуке

3. фебруар 2019.

Поводом обиљежавања 77. година од усташког покоља у Дракулићу, Шарговцу и Мотикама, pосланик у Народној скупштини Републике Српске Горан Селак, изјавио је да је 7. фебруар најтужнији дан у бањалучкој историји, те да Бањалука и Република Српска имају велику обавезу да чувају сјећање на страдале. Горан Селак Фото: РТРС – Бањалука у својој дугој историји нема тужнији дан од 7. Фебруара, ни тежу годину од 1942. године. Било је увијек несрећа, природних катастрофа, разних окупатора и ратова, али нема ничег што може да се пореди са покољем који је извршен над нашим народом у Бањалуци те 1942. Године. 2300 цивила, међу којима 551 дијете, побијени су на кућним праговима, у школским

У недјељу 03. фебруара обиљежавање 77 година од усташког покоља у Дракулићу

3. фебруар 2019.

У Дракулићу код Бањалуке у недјељу, 3. фебруара, обиљежава се 77 година од усташког покоља Срба у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац 1942. године, а бањалучка Градска управа обезбиједила је бесплатан превоз из центра града до Дракулића. Света архијерејска литургија биће служена у 9.00 часова у храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу. У 12.00 часова код Спомен-костурнице биће служен парастос убијеним Србима, у 12.15 часова предвиђено је полагање вијенаца на Спомен-костурници, а у 12.30 часова обраћање званичника, саопштено је из Градске управе Бањалука. Обиљежавање страдања Срба од усташког злочина организује Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске. Полазак аутобуса предвиђен је за 8.00 часова из Видовданске улице

Усташке звијери умориле 52 ђака

3. фебруар 2019.

У знак сjећања и вjечни помен невино умореноj српскоj дjеци у Народноj школи у Шарговцу, код Бање Луке, 7. фебруара 1942. године, наводимо доступне основне податке о 52 заклана ученика – православца, према школском „Именику“.   Гламочанин Ђурђа Радоjка, рођена 1. 3. 1931. уписана 30. 6. 1938. Курузовић Душана Симеун, рођен 1931. уписан 30. 6. 1938. Курузовић Јове Јован, рођен 24. 2. 1932. уписан 30. 6. 1938. Курузовић Петра Јелена, 2. 6. 1931. уписана 20. 6. 1938. Стиjаковић Ђурђа Душан, рођен 15. 2. 1930, уписан 20. 6. 1938. Станковић Милана Душан, рођен 21. 12. 1930. уписан 20. 6. 1938. Стиjаковић Столе Јованка, рођена 31. 12. 1929. уписана 20. 6. 1938.

Недељко Митровић,фото РТРС

У недјељу формирање удружења „7. ФЕБРУАР 1942. ГОДИНЕ“

1. фебруар 2019.

 У Бањалуци ће у недјељу, 3. фебруара, бити формирано удружење „7. фебруар 1942. године“ поводом предстојећег обиљежавања 77 година од усташког покоља Срба у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, најавио је један од потомака дракулићких жртава Недељко Митровић. „Основни циљ Удружења је да никад не буду заборављене жртве стравичног усташког злочина на овом подручју, те да се бави прикупљањем документације и спискова жртава како би се направио документарно-музејски простор“, рекао је Митровић Срни.Он каже да Удружење има у плану и постављање спомен-плоча на гробницама гдје су шездесетих година прошлог вијека ексхумирани посмртни остаци усташких жртава и пренесени код споменика у Дракулићу. Митровић је навео да ће назив удружења

Сандра Благић: Благо оном народу кога знају по жртвама, а не по злочинима!

1. фебруар 2019.

Прије 77 година, тачније 7. фебруара 1942. године док су мјештани села Шарговац, Мотике и Дракулић спавали, усташе су кренуле у одмазду. Прво су ушле у рудник Раковац и тамо побиле на најмонструознији начин 65 рудара, који су се затекли на послу. Убијали су све редом! Нису марили за жене дијецу, старце, немоћну чељад. Вођа крволочних звијери, жељне крви, био је фратар Мирослав Филиповић, познатији као фра Сатана. Трагови воде и до основне школе „Ђура Јакшић“ у Шарговцу. Уз говор фра Сатане: “ Усташе ово је у име Бога, покрштавам ове изроде, а ви слиједите мој пут. Ја први примам сав гријех на моју душу, а вас ћу исповједим и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА