arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Milenko_Jahura_001.jpg

Покољ српске дјеце и жена у селима код Стоца у децембру 1943. године

23. децембар 2025.

Село Битуња горња, налази се 6 км источно од Стоца. Село је тешко пострадало 22. децембра 1943, од хрватских и муслиманских усташа у њемачким униформама.  Злочинци су 22. децембра 1943. упали у Битуњу и прикупили сво српско становништво, које су затекли у селу. Њих 17, искључиво дјеце и жена затворили су у једну од српских кућа и запуцали у њих. Потом су кућу запалили. Од метака и ватре страдало је њих 16, а преживјела је петогодишња дјевојчица Нада Перишић. Истог дана једна жена од Перишића је извршила самоубиство дављењем у чатрњи да не би пала злочинцима у руке. Из овог села, знају се имена 18 жртава геноцида НДХ. Све су

03.08.2013. Испред градилишта обнављања Саборног Храма у Мостару| 03.08.2013. Ispred gradilišta obnavljanja Sabornog Hrama u Mostaru

ПРЕБИЛОВЦИ ЗНАМЕН: Потребна помоћ за организацију ходочасничког путовања из Србије

17. јул 2023.

Због изостанка, до сада редовних донација, од институција у Републици Србији, молимо људе добре воље да нам помогну. Удружењу „ПРЕБИЛОВЦИ ЗНАМЕН“ (СРПСКО НАЦИОНАЛНО ДРУШТВО ПРЕБИЛОВЦИ) из Београда, потребна је помоћ за организацију 18.-тог, редовног годишњег поклоничког путовања Светим Пребиловачким и доњо-херцеговачким мученицима, о 82. годишњици страдања 5-7.августа ове године. Путовало би се једним аутобусом из Новог Сада и Београда, који би узео путнике и успутним местима у Србији. Због изостанка, до сада редовних донација, од институција у Републици Србији, молимо људе добре воље да нам помогну уплатом на: удружење „ПРЕБИЛОВЦИ ЗНАМЕН“ Београд, Гроцка, Космајска 11, динарски рачун број: 205-106373-02, сврха- донација. Све додатне информације могу се добити на број +381

Milenko_Jahura_001.jpg

Миленко Јахура: Први злочини усташа у Клепцима

10. јул 2023.

Изјава на саслушању 1944, године, Мајић Љубе из Дриноваца, срез Љубушки, који је сваког љета долазио код Думилије, као син његове сестре: Мој ујак дум Илија Томас био је заклети усташа од 1932, године, и увијек је настојао да и мене одгоји усташки… Ноћу 22.јуна 1941, године у десет сати дошли су у Клепца усташе у 8 аута, и то из Љубушког, Чапљине и Стоца. Мене су нашли код гробља гдје сам чекао ујака дон Илију Томаса, кога нисам нашао код куће. Двојица усташа су ме одмах ухватили и одвели Фрањи Веги, који ме је питао да ли знам које су православне куће у Клепцима. Ја сам им казао да

ФОНДАЦИЈА ЗА СЈЕЋАЊЕ НА ЈАСЕНОВАЦ И ХОЛОКАУСТ: У Лондону представљено страдање мученичког села Пребиловци

27. јануар 2023.

У предвечерје Међународног дана Холокауста, под покровитељством Канцеларије за сарадњу са Дијаспором Р. Србије, а оквиру Српског Мјесеца у Великој Британији, Фондација за Јасеновац и Холокауст је и ове године заједно са српском дијаспором у Лондону обиљежила страдање српског, јеврејског и ромског народа у Независној Држави Хрватској током Другог свјетског рата. Ове године, пажња је пружена једном од, незванично најстрадалнијем селу у Европи – Пребиловцима, током Другог свјетског рата, а по истраживању јапанског листа Асахи Шимбун.У Пребиловцима, који су прије рата имали 1002 становника, страдало је више 826 особа, највише жена, дјеце и стараца од усташког ножа, а већина жртава је бачена у Шурманачку јаму код Међугорја. ЊЕ Амбасадор Александра

Часни крст из Јерусалима на месту логора Слана на острву Пагу. – Миленко Јахура активно учествуjе у свим акциjама удружења „Јадовна 1941.″ Фото: Јадовно 1941.

ШТА СУ ВАМА ПРЕБИЛОВЦИ: Сведочење Миленка Јахуре

4. октобар 2022.

Трибина о вишеструком страдању Пребиловаца, српског села у долини Неретве, које је и најстрадалније село у Европи у Другом светском рату, нови Витлејем, нова Ћеле-кула и нови Врачар, одржана је у петак, 23. септембра, у организацији Књижевног програма Дома културе. Говорили су Миленко Јахура, председник Удружења СНД Пребиловци и Владимир Димитријевић, православни публициста. Рано ујутру 4.августа 1941. године хиљаду до хиљаду и петсто усташа напало је српско херцеговачко село Пребиловце из три правца. У селу су биле углавном жене, деца и старци док одрасли мушкарци, у страху од усташа, нису спавали код својих кућа. Усташе су по уласку у село отпочеле са претресањем кућа, прикупљањем становништва, силовањем жена и девојака

Prebilovci_izlozba_5.jpg

ПОДСЈЕЋАЊЕ: Изложба „Пребиловци“ – Београд 21. мај 2015.- ВИДЕО

5. август 2022.

У Београду jе 21. маjа 2015. у простору Народне банке Србиjе, отворена изложба „Пребиловци“, коjа свjедочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, коjе jе, према истраживању jапанског листа „Асахи шимбун“, наjстрадалниjе село у Другом свjетском рату у Европи. Изложбу jе благословио Његово преосвештенство, тадашњи владика-захумско херцеговачки и приморски Григориjе. Изложба, коjа jе заjеднички проjекат УГ Јадовно 1941. из Бањалуке и Културног центра Новог Сада, садржи фотографиjе, животне приче, текстове и документа о злочину и о Пребиловчанима. Отварању изложбе присуствовали су, између осталих, умировљени епископ захумско херцеговачки и приморски, сада већ блаженопочивши Владика Атанасиjе, новинар Срне у пензиjи

Миленко Јахура: Свјесни да ће бити убијени, многи Пребиловчани су се предали усташама, након сазнања да су им сви чланови породица убијени у јами

22. јун 2022.

„Морин оток је место страшног злочина које се сада, због измена тока Брегаве налази у кориту реке у атару Тасовчића, изнад Старог, каменог моста, поред асфалтног пута за Пребиловце. Од магистрале је удаљено око 300, а од центра Пребиловаца око 2900 метара. У ноћи 14/15 августа овде је убијено око 50 Пребиловчана оба пола и свих узраста. Заклани су ножевима и главе су су им отсечене и закопане на лицу места, одвојено од тела. Ове жртве су од усташа похватане и затворене у сеоској школи после покоља на Шурманачкој јами и на другим местима. Многи су се предали на лажни позив о амнестији, утучени сазнањем да су им сви чланови

„Пребиловци – тамо и камен има ожиљак“ – премијерно на Мартовском фестивалу

31. март 2022.

На овогодишњем, 69. Мартовском фестивалу, светску премијеру је имао филм у продукцији РТС-а, „Пребиловци – тамо и камен има ожиљак“ Сање Драгићевић Бабић. Филм говори о масакру у Пребиловцима који су усташе починиле у августу 1941. над српским мештанима села Пребиловци, углавном над женама, децом и старцима, али и о поновљеном злочину 1992. године. „Ово јесте филм и о злочину који се десио 41, ово јесте филм о покушају затирања једног села 41. године. Иза приче о Пребиловцима крије се и још једна ствар, то је да је после тог покушаја затирања село је поново оживело. Ово је филм о поновном злочину деведесетих година и о поновном покушају затирања истог

Ето Боже преко воде…

10. јануар 2022.

(или- Божић дође, а ми о’ђе…) Тешко jе данас дочарати осjећаj радости, весеља, узвишеног полета и љепоте прослављања Божића у Пребиловцима приjе и послиjе Другог свjетског рата. Mного тога се промjенило, усљед рата и других догађања коjи су нас отргли од села. Промjене, можда за ову причу и битниjе наступиле су раниjе, када се мало ко надао посљедњем рату и егзодусу. Оне су биле у начину живота коjи jе постаjао лакши и удобниjи, али са другим обавезама, коjе су допринjеле губитку многих дотадашњих вриjедности. Што jе било више плата, пензиjа, диплома, телевизора, машина, возила, зараде на пиjаци- било jе и мање времена за себе и друге, за рођаке и комшиjе, село

ПИСМО УПУЋЕНО ПРЕМИЈЕРКИ: Обновите Пребиловце – симбол српског страдања

9. октобар 2021.

Објављујемо писмо које је је СНД Пребиловци, поводом историјске посјете предсједнице Владе Републике Србије, упутило Ани Брнабић Хвала вам што сте данас у нашем селу, у Дому „Свети Краљ Милутин“ гдје је између два свјетска рата била основна школа и који чува успомену на страдали народ овога села, посебно на дјецу и ђаке,  и на овдје свирепо убијену учитељицу- мученицу  Стану Арнаут.  Хвала Србији, њеном народу, посебно предсједнику Александру Вучићу, који нас често јавно помиње у својим обраћањима,  што нас имају у свом срцу и памћењу. У немогућности да и ми Пребиловчани у Србији присуствујемо том историјском догађају, опредијелили смо се да Вам се обратимо на овај начин. ПОСЈЕТА ОД

Миленко Јахура: НЕРЕТВА ХЛАДНА СРПСКА ГРОБНИЦА

30. јун 2021.

Исказ Шакота Софије, избјеглице из Чапљине Комесаријату за избеглице у окупираној Србији и саслушање Рагуж Стојана, хрватског усташког таборника из Домановића 1952. године пред органима УДБ-е у Мостару о бацању тела убијених Срба у Неретву са моста у Чапљини. Извод из Записника саслушања ратног злочинца Рагуж Стојана из Домановића, о злочинима хрватских и муслиманских усташа на подручју Чапљине и Стоца“.Шта нам знате рећи о убиству петнаесторице Срба у штали Марић Петра, који су били и који су извршили убиство? Не могу се сјетити тачно датума када је то било, било је углавном послије ових акција које сам ја са својим усташама изводио. Једног дана ја сам се налазио у патроли,

Степинчеве кости као мошти подељене црквама у Хрватској, Миленко Јахура у „Српском св(иј)ету“

4. март 2021.

Суза наша нема родитеља, ми ни данас немамо коме да се обратимо“, објашњава гост Српско св(иј)ета и апелује на људе да се више интересују, јер је скрнављење, непомињање, сакривање и немар, насилно узимање земљишта и мијењање назива дио геноцида који траје. „Усташе нам 1941. године нису дирали гробове, али 1992. су Србима у Пребиловцима, онима који су преживели Други светски рат, уништаване гробнице и спаљиване кости. Гробнице моје породице  су такође отваране. Био сам срећан када сам видео да њихове кости нису уништене. Оцу је био само поклопац отворен, кад сам дошао 1999. тамо, кости стричева су биле разбацане, стрину нисам могао ни да нађем. Постоје фотографије које сведоче да

САЊА ДРАГИЋЕВИЋ БАБИЋ: Знате ли ви гдје су Пребиловци

1. новембар 2020.

Не делим невине жртве по националности, али имам право да ове отргнем од заборава. Чувам од корова. Да не зарасте. Знате ли ви где су Пребиловци? Тачније, знате ли судбину породица, које је њихова националност, избрисала са кућних адреса? Затворила им капије. Зарасла путеве до сведочанства, да су икада постојали. Данас, док стојим у том селу, и гледам куће са крововима и без њих, све спаљене у рату, неке обновљење после њега, питам вас знате ли где су? Шести август, доделио је том селу у Херцеговини, судбину, какву је доживело, у Другом светском рату, још једино село Лидице у Чешкој. На тај датум, потпуно су уништене 52 фамилије. Угашено је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА