arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ПОЗИВ: Дођите на Јадовно 15. јуна 2019. у подне јер нисмо заборавили!

14. јун 2019.

Десету годину за редом, 78 година од страдања, са благословом Епископа горњокарловачког Г. Г. Герасима обележићемо   „Дан сећања на Јадовно 1941 – 2019.“ У суботу 15. јуна, окупићемо се око 11 часова код Шаранове јаме на Велебиту где ће у 12 часова бити служен парастос. Након тога, упутићемо се узбрдо, мученичком стазом јадовничком, око 7,5 км до места некадашњег сабирног логора Јадовно у Чачића долцу где смо подигли Часни крст 2012. године. Снимак дроном места некадашњег логора Јадовно. Недалеко од места логора, налази се девастирани споменик подигнут на бетонском плочом покривеној јами у којој и данас леже мошти жртава. Ту смо прошле године подигли Часни крст. На повратку, упутићемо

Дан сјећања на Јадовно 1941 .

У СУБОТУ НА ВЕЛЕБИТУ ПАРАСТОС ЈАДОВНИЧКИМ ЖРТВАМА

13. јун 2019.

Парастос јадовничким жртвама биће служен у суботу, 15. јуна, код Шаранове јаме на Велебиту, поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. године када је у том комплексу логора за вријеме Независне Државе Хрватске на најсвирепији начин убијено више од 40.000 углавном Срба и Јевреја. Предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић изјавио је Срни да ће у 12.00 часова бити служен парастос, након чега ће учесници молитвеног окупљања посјетити мјесто некадашњег сабирног логора Јадовно у Чачића долцу, гдје су подигли Часни крст 2012. године. “Недалеко од мјеста логора налази се девастирани споменик подигнут на бетонском плочом покривеној јами у којој и данас леже мошти жртава, гдје је прошле године подигнут Часни

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (1) ЛОГОРИ – ТРАГИЧНЕ АВЕТИ ПРОШЛОСТИ

30. мај 2019.

Kроз логоре прошлог рата прошло је око 26 милиона мушкараца, жена и дјеце, а од тога их је убијено око 10 милиона Фељтон „Пакао у каменој пустињи“ стравична је прича о усташком концентрационом логору Слана и мањем логору (за жене и дјецу) у Метајни на отоку Пагу које су усташе основали половином липња и расформирали крајем коловоза 1941. године. У фељтону су описана мучења и звјерства усташких крвника који надмашују средњовјековне примјере мрачне инквизиције. Имена и догађаји су аутентични. То су казивања очевидаца, ријетких преживјелих логораша и преслушања ухваћених усташких крвника. Слана и Метајна, море око њих, сабирни центар Госпић те пут до Kарлобага – мјеста су стравичних звјерстава, дивљања

У недељу откривање споменика жртвама Јадовна и Пага у Њујорку

19. мај 2019.

У недељу, 19. маја 2019. у подне, у Бруклину (Њујорк, САД) у Меморијалном парку посвећеном жртвама Холокауста, биће откривен споменик у сјећање на Покољ, на жртве комплекса логора смрти Госпић – Јадовно – Паг из 1941. године. Споменик за 40.000 жртава Јадовна и Пага, у Бруклину ће заједно открити Данијел Симић, Дани Новак и Бари Литучи. Не тако давне 2013. године, на позив господина Барија Литучија, директора THE JASENOVAC RESEARCH INSTITUTE из Њујорка,  Душан Басташић и Данијел Симић су отворили изложбу “Моје Јадовно” и присуствовали у Бруклину комеморативном скупу у Меморијалном парку посвећеном жртвама Холокауста. У том Меморијалном парку, захваљујући господину Барију Литучију (Barry Lituchy) стоји и спомен плоча посвећена жртвама

Лажна слика државе којој је злочин био програм и циљ

Лажна слика државе којој је злочин био програм и циљ

14. мај 2019.

Хрватско суочавање с трауматском прошлошћу умногоме је компликованије, теже и спорије него у већини европских земаља. Пише: Славко Голдштајн Након рекламно замашне најавне кампање, Јутарњи лист је у суботу 6. фебруара 2016. објавио невелику фотомонографију на 104 странице, с око 120 снимака из раздобља 1941-1945, под насловом “Живот у НДХ”. Жао ми је што је лист у којем повремено сурађујем објавио такву књижицу, али ми је драго да ми је главни уредник тог листа, кад сам му телефонски најавио да о томе желим написати негативну критику, спремно одговорио да су ми и за такав текст ступци Јутарњег листа отворени. Наслов књижице “Живот у НДХ” неумјесно је претенциозан, јер “живот” подразумијева

Све бараке у Слани биле су ограђене бодљикавом жицом у неколико редова

БИЛТЕН: Глас Јадовна – Бр. 1

17. март 2019.

Фашизам у пракси: Само 30 одсто Хрвата верује у суживот са Србима Само 30 одсто испитаника старости од 14 до 29 година сматра да постоје квалитетни услови за суживот Хрвата и Срба у некад ратом захваћеним подручјима, а 23 одсто подржава право националне мањине да користи властито писмо и језик у службеним просторијама институција. Српске цркве биле су ломаче У тоj држави, у исто време и на истом месту, спаљивани су и људи и књиге. Цркве су постале ломаче, понегдеи кланице. Храмови хришћанског, православног богослужења претворени су у стратишта само због тога што су припадали православном обреду. Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате Годинама смо се питали, гдје су им

pag-srusena-ploca.jpg

На Пагу јуче почињен стравичан злочин над дјецом какав се на том острву није десио од љета 1941.

5. март 2019.

Хрватска али и шира јавност, шокирана је судбином четворо малишана које је отац са убилачком намјером, бацио са првог спрата њихове куће у шест метара дубок амбис. И предсједница Хрватске је како преносе медији: згрожена, потресена и тужна. Хрватски премијер Пленковић је изјавио да су сви згрожени овим монструозним чином на Пагу и додао: „Дословно смо сви потресени с оваквим, до сада бар ја не памтим, чином који се одвио на Пагу”. И заиста, ријеч је о несвакидашњем догађају, покушају убиства малодобне дјеце. Овако нешто на Пагу се није догодило од ноћи 14/15. августа 1941, када су уочи католичког празника Велике госпе, Хрвати поклали, бацили у амбис и затрпали деведесетједно

Предавање Моје Јадовно и свједочење Илије Ивановића

13. фебруар 2019.

Пројекат Култура сјећања и памћења у уторак 10. априла 2012. баш на датум када је основана НДХ и када је Госпићка казниона  1941. примила прве затворенике, проширио се у једну нову димензију. Процеси геноцида и Холокауста и ране које су они донијели виђени из перспективе жртава и њихових потомака јесу компонента без које се процес систематизације културалног памћења не може ни замислити. Методолошка плетеница општих и специфичних историјских процеса који су предходили геноциду,  испреплетених са личном и породичном причом потомака жртава комлекса  усташких логора Госпић- Јадовно 1941 испричана искреношћу и посвећеношћу др Душана Басташића, представили су једну нову кулминациону тачку низа предавања.  Идеолошка и „вјерска“ подлога и припрема геноцида, у

МУЧЕНИЧКОМ СТАЗОМ ЈАДОВНИЧКОМ

13. фебруар 2019.

Мученичка стаза јадовничка протеже се Велебитом, од Шаранове јаме до мјеста логора Јадовно, у  Чачић долцу. То је 7300 метара свете земље,  освештане крвљу и знојем предака наших страдалих у комплексу логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг. Измрцварени, понижени у смрт поведени, везани  бодљикавом жицом по двоје, по троје и у већим групама корачали су ,,голготом  српском – јадовничком“  знајући да крст свој носе. Страшни план злочиначког ума без душе, да се један народ побије, покрсти и протјера уз сву монструозност, нељудскост и суровост небића овдје је 1941.године доживио своју материјализацију у пуном смислу, која је тешко разумљива и објашњива. Али тај привремени тријумф зла, дуго одржаван вјештачким дисањем прикривања, порицања и

Никола Жутић: Антисрпски фалсификати у уџбеницима историје с по­себ­ним освр­том на фал­си­фи­ка­те о ге­но­цид­ном стра­да­њу Ср­ба

30. јануар 2019.

Ме­мо­ран­дум СА­НУ је на­стао због не­сно­сног по­ло­жа­ја Ср­ба у СФРЈ, у свим обла­сти­ма ма­те­ри­јал­ног и ду­хов­ног жи­во­та др­жа­ве и дру­штва, а на­ро­чи­то због ан­ти­срп­ских фал­си­фи­ка­та у исто­ри­о­гра­фи­ји. По­сле ге­но­цид­ног са­ти­ра­ња у НДХ на­стао је од 1944. ко­му­ни­стич­ки те­рор над Ср­би­ма и у „но­вој” Ср­би­ји и дру­гим срп­ским зе­мља­ма „ком-со­ци­ја­ли­стич­ке” Ју­го­сла­ви­је. Кул­тур­ни и ду­хов­ни ет­но­цид на­ста­вљао се то­ком ус­по­ста­ве ан­ти­срп­ског Бро­зо­вог ре­жи­ма, ко­ји се на­ро­чи­то око­мио на бо­га­ту срп­ску на­род­ну и вер­ску тра­ди­ци­ју… Ре­ла­ти­ви­зи­ра­на је срп­ска на­ци­ја (на­род) и у свом „исто­ри­ци­зму” из­јед­на­че­на са ин­стант (ве­штач­ким) на­ци­ја­ма на­ста­лим от­пад­ни­штвом од Ср­ба то­ком 19. и 20. ве­ка. Узор ко­му­ни­сти­ма, из­ме­ђу оста­лих, био је и по­гу­бан Скер­ли­ћев по­глед на срп­ски „на­ци­о­нал­ни ро­ман­ти­зам”, ко­ји

др. Ђуро Затезало

Интервју: Ђуро Затезало, аутор књиге “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”

12. септембар 2018.

У издању СКД “Просвјета”,  штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам свој сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свједочења људи који су преживјели Покољ, геноцид на подручју Независне Државе Хрватске, односно на територију Баније, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свједочењима осуђених починилаца тих злочина. (Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 1. новембра 2015. године.) Откуд идеја и мотив за ову књигу и од када радите на њој? – Идеја за сакупљање изворне архивске и новинарске грађе појавила се давно, још док сам био

Радио сам свој сељачки и ковачки посао

12. мај 2017.

Ђуро Затезало: “Радио сам свој сељачки и ковачки посао” У издању  СКД “Просвjета”, а уз помоћ Савjета за националне мањине, штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам своj сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свjедочења људи коjи су преживjели Покољ, геноцид на подручjу Независне Државе Хрватске, односно на териториjу Баниjе, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свjедочењима осуђених починилаца тих злочина. Недавно је штампано друго допуњено издање књиге. Књига jе доступна у формату Acrobat PDF: Ђуро Затезало: Радио сам своj сељачки и ковачки посао, 1.075кБ Прочитаjте: Интервиjу са аутором Прочитаjте: Предговор

Metajna_litija_1.jpg

Метајнска литија 2015.

13. јануар 2017.

Велика jе разлика између потомака фашистичких злочинаца и потомака жртава фашизма. Ниjе лако ни jеднима ни другима Пише: Зорица Ђоковић Метаjнска литиjа 2015. – острвско чудо невиђено у 74 године од оснивања и затварања првог логора за жене и дjецу у Другом свjетском рату, звучи велико и jесте велико, али не на око. Па, ипак, била jе трн у оку. Некима. Како jе могуће да мала метаjнска литиjа са три православна свештеника и четрдесетак ходочасника, укључуjући и камермане, новинаре и фото-репортере, чиjа jе траса износила jедва 250 метара, инспирише неку господу коjа се уз ту трасу случаjно затекла, а нису били, сад већ по правилу, антагонистички расположени навиjачи, на вриjеђање

jadovno_konferencija_2011-02.jpg

Прва међународaна конференција о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић – Паг 1941.

29. јун 2011.

Бања Лука, Р. Српска, БИХ, 24 – 25. jун 2011. Српски :: English У организациjи Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић-Јадовно 1941., те суорганизациjи Института за савремену историjу из Београда и Академиjе наука и умjетности Републике Српске, у Виjећници бањалучког Банског двора 24. и 25. jуна 2011. одржана jе Прва међународна конференциjа о комплексу усташких логора Госпић-Јадовно 1941. У раду конференциjе судjеловало jе педесетак учесника и судионика из Србиjе, Хрватске, Израела, Сjедињених Америчких Држава, Италиjе, Њемачке, Русиjе, Аустриjе, Српске и других земаља. Програм конференциjе Уводна обраћања Видео снимак отварања конференциjе Извjештаj о конференциjи Зборник сажетака Готови радови Слике са конференциjе Везане виjести   Програм конференциjе Прва међународна

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА