Лика Архиве - Страница 5 од 6 - Јадовно 1941.

РУШИЛИ МУ СПОМЕНИК, САД ГА СЛАВЕ: Лицемеран однос Хрватске према највећем српском научнику Николи Тесли

24. јул 2021.

Никола Тесла је по националности био Србин, његова је величина неупитна у глобалним размерима и можемо бити само поносни на њега. Родио се у Смиљану на подручју Хрватске, живео углавном у САД, а грађани су ти који су сугерисали да на једној кованици евра буде његов лик. Пише: Јурица Керблер – стални дописник Новости из Загреба Ово је изјавио хрватски премијер Андреј Пленковић након реакција из Србије и Народне банке Србије о плану да Теслин лик буде на хрватским еврокованицама. – Никоме Теслу не узимамо, а мој став да сам на челу Народне банке Србије био би да честитамо – тврди Пленковић. Потпредседник Владе Хрватске и представник српске мањине Борис

Освећење звона у Градини Кореничкој

24. јул 2021.

У Градини Кореничкој, дана 22. јула 2021. године, сабрао се верни народ Лике, града Коренице и околних места, код храма Светих Архангела Михаила и Гаврила, како би присуствовали освећењу звона, које је осветио Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим. Преосвећеном Епископу Герасиму су саслуживали: архимандрит Михаило (Вукчевић), архимандрит Наум (Милковић), протопрезвитер – ставрофор Мићо Костић, протопрезвитер Миле Ристић, протонамјесник Предраг Сушић, презвитер Драган Михајловић и протођакон Небојша Анђић. Храм Светих Архангела Михаила и Гаврила је током Другог светског рата много пострадао, и тренутно се налази у фази обнове, трудом, љубављу и несебичној помоћи г. Бранка Дракулића који је пореклом из Градине Кореничке, а данас живи у Београду, звона овога храма

Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Јама Бадањ – ГАЛЕРИЈА

10. јул 2021.

У организацији Удружења “Јадовно 1941.” из Бање Луке и Београда, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021, и 80 година од Покоља и ликвидације не мање од 38.000 Срба у комплексу хрватских логора смрти Госпић – Јадовно – Паг. Мада је прошло 80 година од Покоља, нашим доласком над јаме свједочимо да памтимо и да нисмо заборавили. Погледајте фотографије снимљене 19. јуна 2021. годинe. ЈАМА БАДАЊ – СТУПАЧИНОВО Погледајте видео запис снимљен 19. јуна 2021. годинe. ЈАМА БАДАЊ – СТУПАЧИНОВО Погледајте: Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Смиљан – ГАЛЕРИЈА Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Шаранова јама – ГАЛЕРИЈА Дани(ј)ел Симић: Прекрижени крст

Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021. – Смиљан – ГАЛЕРИЈА

8. јул 2021.

Ђурђица Драгаш: Док је наших душа, живјеће наше пусто село

21. мај 2021.

Ту смо ми…чувамо наше пусто село. Немојте плакати… добро смо ми.. Брацо, осјећаш ли под дланом топли дах нашег шарова? Kако смо се само смијали кад је покушавао да ухвати свој реп. Држимо се за руке ти и ја… тако је мајка рекла! Спавамо у нашој кући које нема, беремо трешње са сувог дрвета. Хладимо врела чела пресахлом водом са нашег бунара. Ту смо ми…чувамо наше пусто село. Мирише трава као некад, ал’ нема косаца… На нашем огњишту спавају змије.. Из наших гробова расту брезе… њежне, тихе… бесмртне… Милујемо их дјечјим длановима, а оне нам пјевају…. о вама у којима тече наша крв… Радујемо се, смијемо очима у које је

Тесла се вратио у Госпић

10. април 2021.

Споменик Николи Тесли постављен је 3. априла поново у Госпићу након скоро 30 година. Свечано откривање најављено је за двадесетак дана. Након што је пре 30 година насилно уклоњен, споменик Николи Тесли у Госпићу поново је постављен трећег априла ове године. Споменик је довезен из загребачке Ливнице уметнина академије ликовних уметности и постављен на тргу именованом управо по славном научнику. Kако је речено из ове установе „ово је први споменик Тесли постављен у Хрватској након рата”. Одливен је у бронзи, тежине 1,2 тоне и висине око три метра. Директор Ливнице Иван Маћешић Јурина рекао је прилком довожења споменика у Госпић како је вредност израде и постављања споменика негде око 200

Ђурђица Драгаш: Колико пута један Вук (Драшковић) може да промени и длаку и ћуд!?

14. март 2021.

Март…. Верујем да бисте се, исто као и ја, сложили кад би га неко и званично прогласио за најбаксузнији српски месец. Свашта нас је сналазило у том марту који би, да се само природа пита, био месец пролећа, буђења и оптимизма. Еее, ал’ нажалост, питамо се и ми…људи! 12.марта 2003. убијен је српски премијер, а само дан раније, али 2006. у Хашком „казамату“ умро бивши председник. 17.марта 2004. брутално су нападнути преостали Срби на Kосмету, баш они чија је голгота почела 24. марта 1999. агресијом НАТО пакта на тадашњу СРЈ. 27. марта 1941., у ишчекивању зла које ће нас тек снаћи, у Београду се клицало-боље рат, него пакт- а 50

Ђурђица Драгаш: Од нас си тражио Ђорђе, да заборавимо посечену багремову шуму, преорану њиву и згажену шљиву

25. фебруар 2021.

Опраштају се ових дана многи од Ђорђа Балашевића. Слушају се песме, цитирају стихови и његове „досетке“, снимају специјалне емисије, организују масовни „испраћаји“ (као да короне нема и као да Ђоле баш од ње није преминуо). Тугује и регион, чак се и ћирилица „појавила“ у Загребу. Замислите само то чудо!!! Није баш да сам одрасла уз његову музику. Више би се то могло рећи за Нове фосиле, али волела сам те меланхоличне ноте и емотивне текстове којима је плео дивне и дирљиве животне приче. Жао ми је што је отишао, прерано и бесмислено и, као и у многим другим случајевима, не желим да учествујем у примитивним расправама над мртвим човеком по

Ђурђица Драгаш: Никола Тесла геније из мог комшилука

10. фебруар 2021.

Почетком године, на православни Божић, навршило се тачно 78 година од смрти Николе Тесле. Велики научник отишао је у вечност онако како је и живео – скромно, на свој начин! Умро је у соби хотела „Њујоркер“ где је годинама усамљенички живео и стварао. Иако се и око његове смрти и заоставштине већ деценијама „плету“ различите приче, развијају теорије завера и препричавају полуистине, много више страсти (посебно у последње три деценије) изазива његово рођење, тачније место где је рођен, а понајвише порекло и породица из које је потекао. Никола се пре 165 година родио у малом личком селу. Смиљан, чије име они који су се родили у Лици акцентују другачије од

Ђурђица Драгаш: Даро, Десо, Јоване…криви смо! Праштајте!!!

4. фебруар 2021.

Гледала сам пре неколико дана филм „Пролеће 1941“, који је, у сарадњи са амбасадом Израела, емитован на Међународни дан сећања на жртве Холокауста. Тежак, мучан филм, један од оних које не гледате из досаде, тек да би прекратили време, већ из потребе да одате пошту жртвама, да се бар у тих сат-два подсетите да слобода, мир и срећа нису константне категорије. Такви филмови вас упозоравају да зло лако проклија, да не треба много да се дојучерашње комшије и пријатељи претворе у потказиваче, крвнике и убице, а удобни и мирни живот у пакао из којег нема излаза. Пратила сам потресну судбину јеврејске породице и њихову борбу за живот, унапред осуђену на

Ђурђица Драгаш: Где вам је дом?

29. јануар 2021.

Иии… шта кажете… где је дом? Па… тамо где су моје две мачке… у Лос Анђелесу! Овај завршни део интервјуа који је недавно емитован у знак сећања на преминулу глумицу Миру Фурлан, данима ме прогони! Постављам сама себи то питање и не знам одговор. Ваљда је то нормално кад преживиш оно што смо, на различит начин и у различитим околностима, али уз сличну „матрицу“, преживели ја, Мира и стотине хиљада избеглица из бивше Југославије. Где ми је дом?! Овде у Београду, где живим већ 30 година, у војвођанском селу где ми живе родитељи, сестра и њена деца, у селу у срцу Србије у које сам се заљубила или тамо далеко,

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици на подручју Ловинца и Грачаца

10. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА ЛОВИНАЦ – ГРАЧАЦ Дане Гњатовић Даница, Расоја село Гњатовић, Ловинац Скочио сам у врбик па у поток. Усташе су јуриле за мном и пуцале Расоја село Гњатовић налази се југозападно од Ловинца у котару Грачац. У њему су живјели православни Срби од 1712. године. У марту 1941. године село је имало 150 становника који су живјели у 25 домаћинстава, од којих 21 у селу Расоји, 3 у мјесту Ловинцу и 1 у Св. Року. Сва домаћинства имала су заједничко породично презиме Гњатовић. Само осам дана

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици на подручју Коренице

9. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА КОРЕНИЦА Алекса Kнежевић Kрљац, Љубово, Бунић Везале су ми усташе руке на леђа шпагом обичне дебљине „..Дошли су оноћ, 25. јула 1941. године по мене. Био је то Мејо Марковић и Мештровић, не знам како му је било име, из Бунића, и Томан Растић, наш комшија из Љубова. Било је прво поноћи. „Излази из штале”, завикали су „Идемо у Бунић.” Гдје ја спавам добили су сазнање у кући, јер су ме прво тамо тражили. Рекла им је моја невјеста Миличица да понекад спавам и у

Др Ђуро Затезало: Покољ у Лици на подручју МЛАKВА – KОСИЊ – KРШ

7. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА МЛАKВА – KОСИЊ – KРШ Милица Радовић Почуча, Kрш Градина Kосињ Свеједно убио ме данас а убио сутра Усташе су извршиле масовни покољ српског народа у селу Млаква 6. аугуста 1941. године и већ сутрадан 7/8. аугуста исте године у шуми Обљај поклаше 47 мушкараца, жена и дјеце. Свједочење Милице Радовић Почуче о том и другим усташким злочинима записао је Дане Ластавица у Kосињу 24. јула 1985. године. Милица је испричала: „Kада је био опћи покољ Срба у Млакви 6. аугуста 1941. године неко је

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју мјеста Бракусова драга у Лици

5. децембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА ГОРСKИ KОТАР И ЛИKА БРАKУСОВА ДРАГА Одласком Шесте личке пролетерске дивизије „Никола Тесла” крајем 1943. године на борбени задатак у Босну, Црну Гору, Санџак, за ослобођење Београда и завршне борбе за коначно ослобођење земље, као што су борбе на Сремском фронту, па све до завршних битака за главни град Хрватске, Загреб, у њиховој родној Лици смањена је борбена снага партизанских јединица. Тај период њеног одсуства, од 1943. 1945. године, а нарочито 1944., искористиле су њемачке окупационе и усташке квислиншке снаге. Оне су поновно запосјеле све важније комуникације у оточком