arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Хитлерова одмазда према четницима и партизанима: Краљевачки покољ је неправедно у сијенци крагујевачког

13. октобар 2024.

У заједничкој акцији четника и партизана убијено је 14, а рањено 10 њемачких војника а Њемци су у знак одмазде извршили стријељања . Адолф Хитлер издаје наређење војном заповједнику Југоистока Вилхелму Листу “да се најоштријим мјерама за дуже вријеме успостави поредак”. 14. октобра 1941. године, њемачке окупационе снаге су у Краљеву узеле прве таоце и у наредним данима су стријељали 2.190 жена, дјеце и стараца У заједничкој акцији четника и партизана убијено је 14, а рањено 10 њемачких војника а Њемци су у знак одмазде извршили стријељања . Адолф Хитлер издаје наређење војном заповједнику Југоистока Вилхелму Листу “да се најоштријим мјерама за дуже вријеме успостави поредак”. Начелник Врховне команде Њемачких

Осветник крагујевачких ђака: Витез православља – Никшићанин Веселин Шијаковић

22. октобар 2022.

Данас је још једна тужна годишњица од најтужнијег „прозивања V-3“ и стријељања ђака у Крагујевцу. А чини се, да је Србија потпуно заборавила свог хероја, који је пале ђаке осветио! Данас је још једна тужна годишњица од најтужнијег „прозивања V-3“ и стријељања ђака у Крагујевцу. А чини се, да је Србија потпуно заборавила свог хероја, који је пале ђаке осветио! Марта 1943. године, у Врњачкој бањи, Веселин Шијаковић је убио гестаповског официра, једног од најодговорнијих за нацистички злочин у Крагујевцу 21. октобра 1941, када је стријељано 3.000 цивила, од којих 300 ученика. Веселин Шијаковић је рођен 1924. године у Никшићу где су се његови родитељи доселили из Андријевице. Са бивше

„Пуцајте, ја и сада држим час!”: Херојски непревазиђени професорски узор – симбол отпора

22. октобар 2022.

Изговорио ју је Милоје Павловић, директор Крагујевачке гимназије, а иако је аутентичност ове информације касније оспоравана, реченица је остала симбол отпора нацистичком терору. Реченица из наслова изговорена је прије 80 година на данашњи дан, када се за вријеме Другог светског рата у Крагујевцу одвијала Крвава бајка. Изговорио ју је Милоје Павловић, директор Крагујевачке гимназије, а иако је аутентичност ове информације касније оспоравана, реченица је остала симбол отпора нацистичком терору. У савременом добу којем свједочимо ова реченица дјелује као хипербола из епске народне поезије, но уједно је зато ваља понављати и дозволити да дјелује „васпитно“ на данашње професоре. Разлог томе је више него очигледна деградација професорске струке, која у вријеме политичких

Студије Холокауста на Крагујевачком универзитету

7. октобар 2021.

У темељу програма је јеврејска култура, али и дуга историја европског антисемитизма који је довео до нестанка милионске популације Јевреја, каже руководилац Центра за студије сећања Катарина Мелић. Од зимског семестра школске 2021/22. студенти Крагујевачког универзитета моћи ће да похађају и студије Холокауста. Овај нови програм ће се реализовати у оквиру Центра за студије сећања којим руководи професорка Катарина Мелић, шефица Катедре за романистику на Филолошко-уметничком факултету. Центар за студије сећања основан је 2020. године, с циљем да се у Србији, по угледу на неке европске земље, утврди мултидисциплинарна платформа за изучавање културе сећање, а студије Холокауста су први велики пројекат ове научноистраживачке јединице Универзитета у Крагујевцу. – Студије Холокауста

Крагујевац: Оскрнављен споменик стрељаним Србима и Јеврејима

3. март 2021.

На том месту 20. октобра 1941. године нацистичка војска у знак одмазде за своје убијене војнике стрељала је 41. Јевреја и 81. Србина. Град Крагујевац најоштрије осуђује скрнављење Споменика стрељаним Србима и Јеврејима у насељу Багремар и апелује на надлежне службе да открију починиоце и примерено их казне. Спомен обележје ишарано је графитима. То је чин којим шаљемо лошу поруку јавности и пред којим нећемо да ћутимо. На том месту 20. октобра 1941. године нацистичка војска у знак одмазде за своје убијене војнике стрељала је 41. Јевреја и 81. Србина. На том месту сваке године 20. октобра и у јануару, поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста, заједно са представницима

У Шумарицама је убијено 2.400 грађана, од тога 261 средњошколац

Потресно Теслино писмо открива колико се поносио децом из Шумарица

18. јануар 2021.

И после готово осам деценија од када су немачки окупатори стрељали 2.400 грађана у Крагујевцу, отварају се нове странице ове трагедије. Тако је, на чудан начин, у историји до сада остала готово непоменута прича о Николи Тесли, који је само неколико месеци пре него што је умро имао снаге да у Њујорку оштро осуди фашисте, и скрене пажњу Американаца на жртве у својој домовини. Тако се он под насловом „Браћи у Америци“, у листу „Српски србобран“, обратио следећим речима: „Наш народ показује толику моралну снагу да нам светла образ пред светом. Оно што чине наша браћа у Старом Завичају достојно је духа који прожима нашу народну пјесму. Колику душевну снагу,

Наш октобар…

22. октобар 2020.

Нишани и пали! У двије наредбе нестајале су генерације. Домаћина, занатлија, радника, ђака и њихових професора који, иако су могли да избјегну смрт, одлучили су да се придруже својим ученицима… Пише: Јован Вучуровић Као народ смо доживјели и преживјели најстрашнија страдања, по методама и количини зла често несхватљива и недоступна здравом уму. Јесте, ми смо побједнички народ, надимала нам је прса слава коју смо војнички покупили у свим овим вјековима борбе за слободу… Знали смо, заиста, да мремо славно, храбро и усправно, као нико, од Синђелића до Тепића, од оних див јунака са Граховца и Вучјега Дола до горостаса са Скадра, Цера, Мојковца, Колубаре… Али, нека опросте душе прађедовске, они

Одржан велики школски час о Јасеновцу

4. октобар 2020.

Tрагедије у Јасеновцу и Крагујевцу учине да човјек занијеми, али не и да заћути, већ да говори гласније, речено је на затварању изложбе о Јасеновцу у Крагујевцу. Јединствен сусрет ученика Прве крагујевачке гимназије и преживелих логораша који су као седмогодишњаци били у логору у НДХ за време Другог светског рата догодио се прекјуче у Музеју „21. октобар”. Разговор саговорника које дели седам деценија протекао је у преношењу искустава и порука будућим генерацијама. Тиме је затворена изложба „Јасеновац – право на незаборав” у овом музеју, коју је видело 3.000 посетилаца. Србољуб Живановић, некада професор на Лондонском универзитету, форензичар и антрополог, говорио је ђацима како је 1964. учествовао у комисији која је

Србија добила Центар за студије сећања

22. мај 2020.

Ова научноистраживачка јединица Универзитетa у Крагујевцу, којом руководи професорка Катарина Мелић, прва је такве врсте у земљи. На Универзитету у Крагујевцу основан је Центар за студије сећања. Ова научноистраживачка јединица, прва такве врсте у Србији, нема својство правног лица, а финансираће се из основне делатности, као што су организовање предавања, семинира, радионица, конференција. Додатни приходи се очекују од донатора и спонзора, а предвиђена је и сарадња са другим установама. У одлуци Сената универзитета, која је донета 27. фебруара, стоји и да се оснивањем Центра за студије сећања обезбеђују услови за умрежавање научника и истраживача који се активно баве културолошким студијама сећања кроз различит теоријски, методолошки и емпиријски приступ и са

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА