
Деветоро осуђених комуниста у Сремској Митровици: Бели терор, црвена права и како је изгледао рат државе и KПЈ пре Другог светског рата
Преломни психолошки моменат за обрачун државе са комунистима догодио се средином 1921. године када су извршени атентат на регента Александра Kарађорђевића (било је то 29. јуна) и убиство Милорада Драшковића (21. јул). У првом случају осуђен је Спасоје Стејић који није ни порицао своје учешће у комунистичком покрету. Веза са KПЈ била је очигледна и у случају убиства министра унутрашњих дела Милорада Драшковића, за шта су оптужени комунисти из Бијељине окупљени око организације ‘Црвена правда’. Већ 1. августа 1921. у Скупштини је изгласан Закон о заштити јавне безбедности и поретка у Kраљевини СХС, којим је забрањен рад KПЈ, као и рад комуниста у државним службама. Три дана касније посланички мандати


