arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Један од хиљаде живота, колико један живот значи и кад он постаје само бројка

Мој деда, Благоја Рауш, рођен је 25.12.1934. године у селу Црна Долина код Приједора, умро је 10.06.2016. године у Приједору у породичној кући коју је сам изградио и у којој је стекао породицу, дјецу, унучад и праунучад. Као дјечак био је заточен у логору Јасеновац, са својом породицом, мајком, браћом, пријатељима. Видио је многе страхоте, убијања, мучења и клања, о којима само болесни ум може да ужива. Од мог рођења (1989. године) једном ми је покушао да исприча шта је све доживио, јер ме је то одувијек занимало. Међутим, деда није имао снаге, сваки пут кад би кренуо почео би да застаје, да муца и онда би рекао: „Не могу…“.

Марина Љубичић: Сјећање Драгутина Челице

Драгутин Челица, иако у позним годинама, веома јасно се сјећа свога дјетињства, које је обиљежено ратом и страдањем најближих чланова породице, другова из дјетињства, комшија. Као јако млад сусрео се лешевима, али и својим очима гледао убиство. И сам је био рањен, али је имао срећу да преживи. У свом свједочењу, датом аутору текста, он и поред временске ди- станце веома јасно разазнаје и наглашава оно што је лично видио и оно што је од других сазнао, сјећајући се чак и од кога је то сазнао. Аутор: Марина Љубичић Кустос-историчар; Меморијални музеј на Мраковици; [email protected] УДК 341.322.5(497.13)“1941/1945:929Челица Д. Кључне ријечи: Драгутин Челица, Новоселци, усташки злочини, устанак, Козара Разговор са Драгутином Челицом

Taња Тулековић: Сјећање Милке Сумрак

 Милка Сумрак (1926–2008.), рођена у селу Демировац, 1  преживјела је Покољ на Млади Божић 2 1942. године. Ожиљак тог страдања није био само физички, већ и пуно дубљи, емотивнији. Своје сјећање подијелила је са једним јасним циљем, а то је да се истина о страдању Срба на подручју Козаре и Поткозарја за вријеме Независне Државе Хрватске што боље документује, што даље чује. Њена мисија је испуњена: страдање њене породице, па и ње саме забиљежено је, документовано је и публиковано, те доступно широким масама истраживача ове теме. Аутор: Taња Тулековић, Виши кустос, ЈУ СП Доња Градина; [email protected] УДК 341.485:929Сумрак М. Кључне ријечи: село Демировац, село Драксенић, Козара, логор Јасеновац, усташе Милка Сумрак (р.

vladimir_umeljic.jpg

Владимир Умељић: „Свети“ Алојзије Степинац и Срби

Сасвим трезвени историjски извори сами по себи вагаjу Алоjзиjа Степинца. Писмо Владимира Умељића Епископу славонско-пакрачком Јовану Ћулибрку Преосвећени Владико, Ваш интервjу Недељнику, коjи jе – судећи по Вашем следствуjућем приговору – од стране новинара додатно политички конотиран (инструментализован?), погодан jе да изазове у наjмању руку недоумице и сумње, неће сигурно и нажалост оставити добре трагове из злог времена. Дозвољавам себи критички тон, jер сложићете се, у светосавском православљању Небеског Сведржаоца нема Богу хвала места непогрешивости, као у ватиканскоj хиjерархиjи. Шаљем Вам доњи текст, коjи сведочи да и без погрешног и грешног ослањања на комунистичку „правду и право“, сасвим трезвени историjски извори сами по себи вагаjу Алоjзиjа Степинца, те да Ваше: 

Проф. др Светозар Ливада

Светозар Ливада: Читао сам дневник Алојзија Степинца

Алоjзиjе Степинац jе био jедан од наjужасниjих свештеника у бискупиjама папе Пиjа XII. Ја сам jедан од ретких коjи jе прочитао Степинчев дневник коjи, узгред, никада ниjе штампан, нити ће икада бити обjављен – каже за „Вести“ пензионисани универзитетски професор из Хрватске др Светозар Ливада . Зашто jе Степинчев дневник и данас у рукопису? Зато што jе Степинац њиме сам себе осудио. И зато никада таj дневник неће бити обjављен jер би тиме био срушен мит о Степинцу као прелату коjи jе страдао због своjих хришћанских уверења и жртвовања за веру. Наведите неке занимљиве детаље из тог рукописа? Чувена jе његова изjава о Србима: „Када би Србина и Хрвата скухали

ПОЉА ТИШИНЕ-посета Јасеновцу и Доњој Градини

Данас се навршава тачно три месеца како сам посетио Јасеновац (Хрватска) и Доњу Градину (Р.Српска). Уједно, данас је тачно и три месеца како не знам како своје утиске да пренесем на папир. Још увек и после деведесет дана и ноћи сећам се јасно сваког погледа, сваке речи и корака, сваког шапата… И те заглушујуће болне тишине. Нанесе нас пут у Јасеновац. Српско место са леве стране Саве, у Хрватској. Путници намерници. Знали смо где идемо, али нисмо знали шта нас чека. Дошли смо са уверењем да знамо много, а отишли са осећајем да, у ствари, нисмо знали ништа. Једноставно о комплексу логора Јасеновац се не учи и не сазнаје кроз

Кустурица: Не желим да молим за филм као Вељко Булајић

Прослављени филмски редитељ Емир Кустурица и професор Филолошког факултета Мило Ломпар разговарали су синоћ са студентима Факултета политичких наука о изостављању српске традиције и културе у савременом уметничком стваралаштву у Србији. Кустурица је студентима казао да не жели да снима „пригодне“ филмове, нешто што је држава одлучила. „Нема шансе да ја молим за филм као Вељко Булајић. Мора неко да препозна да је мој рукопис довољно ваљан да пренесе тако величанствену тему као што је Андрићева ’На Дрини ћуприја‘, мада морам да признам да се министар културе сетио моје намере да снимим филм о Јасеновцу“, рекао је Кустурица. Цењени редитељ је нагласио да историјски филмови епохе које би он снимао

Новак Дукић: ДЕЦА ЈАСЕНОВЦА

Прошле године у јануару, у Њујорку, у седишту Уједињених нација одржана је капитална изложба под називом “Јасеновац – Аушвиц Балкана”. Истоимену књигу написао је проф.др. Гидеон Грајф, један од највећих стручњака за Холокауст, са инститиута “Шем Олам”. Општепозната и често помињана чињеница јесте да су се над ужасима које су видели у логорима НДХ згражавали и најокорелији нацисти, прирадници злогласне СС дивизије. О томе говори и Хитлеров амбасадор при тадашњој НДХ, генерал фон Хорстенау, који је, током свог службовања био сведок безбројних зверстава Усташа, о чему је, након завршетка рата опширно писао у својим мемоарима. Да се разумемо, Јасеновац никако није био једини логор смрти у НДХ, али о њему

Представљање књиге о страдању Срба у НДХ у Новом Саду

Прва књига је аутентично свједочанство о страдању Срба у НДХ – „Јасеновац, Козара, Јадовно“. Друга књига је збирка путописа и есеја „Приморско православље“ из српских светиња у православној светосавској Црној Гори и Боки Которској У свечаној сали Издавачке куће Прометеј у Новом Саду, у сриједу, 20. фебруара 2019. године, у 19 часова, биће представљене двије књиге Биљане Живковић, публицисте и писца из Београда. Прва књига је аутентично свједочанство о страдању Срба у НДХ – „Јасеновац, Козара, Јадовно“. Друга књига је збирка путописа и есеја „Приморско православље“ из српских светиња у православној светосавској Црној Гори и Боки Которској. О књигама ће говорити Зоран Колунџија, уредник ИК Прометеј, и Биљана Живковић, публициста и писац.

Заједнички бедем пред ревизијом прошлости

На свечаности одржаној поводом Дана државности Србије, председник Републике Србије Александар Вучић уручио је одликовања заслужним појединцима и институцијама, исказујући посебну захвалност иностраним лауреатима који шире углед Србије далеко ван њених граница. Међу добитницима признања је и израелски историчар, професор др Гидеон Грајф, добро познат читаоцима нашег листа, аутор монументалне студије „Јасеновац – Аушвиц Балкана. Усташка империја окрутности”, чије смо делове доскора објављивали у фељтону „Политике”. За високо одличје – Златну медаљу за заслуге – која се додељује за изузетне резултате рада у свим областима, др Грајфа су предложили СУБНОР, Удружење логораша Јасеновац, Републички центар за ратне злочине из Бањалуке, те Шеста, Седма и Осма кордунашка дивизија. Светски признат експерт

Нови докази, масовне гробнице Јасеновца расуте на 10 км2

Аеро-снимци подручја Јасноваца, настали 1945, један су од коначних доказа, на основу којих ће морати да се повећа број убијених у Јасеновцу. Ти снимци, наиме, откривени су недавно у архиву Единбурга. То је изјавио професор др Гидеон Грајф, аутор студије о Јасеновцу и један од одликованих поводом Дан државности Србије „Јасан је закључак да је број убијених жртава у Јасеновцу био изузетно велики. Нови снимци откривају и нову чињеницу, то јест, постојање много већих масовних гробница расутих на површини од најмање 10 квадратних киломатара. Ти снимци су један од коначних доказа на основу којих ћемо, бојим се, морати чак да повећамо број убијених у Јасеновцу са 700.000 или 800.000, што

Китаровић „За дом“ била у заблуди

Хрватска председница резимирала четири године свог мандата. У Београд не намерава да дође због питања несталих  Резимирајући четири године свог мандата, хрватска председница Колинда Грабар Китаровић је рекла да позив упућен Александру Вучићу да посети Загреб није била грешка.  Иако све није уродило плодом, након те посете уследило је више ствари које су унапредиле живот хрватске заједнице у Србији. Говорећи о односима са Србијом, хрватска председница је нагласила да јој је приоритет да се реши судбина несталих. – Александар Вучић је први председник који је изразио жељу да се то реши, али до сада није било резултата. Док не буде помака на том плану, неће бити ни узвратне посете Београду

Вулин: Хрватској потребна НДХ за правдање злочина над Србима

Хрватској је увек потребна усташка НДХ из Другог светског рата како би негирали и умањили размере злочина почињених над Србима и оправдали „Олују“ из 1995. То је изјавио министар одбране Србије Александар Вулин. Он је поводом најновијих дешавања у Хрватској и расправе у хрватском Сабору о томе да Срби као мањина немају право да одлучују о Влади, истакао да је незамисливо да било који српски посланик дође у Скупштину Србије и каже припадницима било које мањине „ви немате право зато што сте мањина?“. „Цео парламент би се обрушио на њега. Има фашиста и у Србији, није то спорно, али цео парламент би се обрушио на њега. Влада би учинила све

Невенко Бартулин – ‘Циганско питање’: доказ да НДХ није прогласила расне законе под притиском Њемачког Рајха

У посљедњем броју ‘Глобуса’ (14.12.2018) Мирјана Kасаповић је написала коментар о књизи Игора Вукића о Јасеновцу у којему је напоменула како Вукић тврди да је нацистичка Њемачка извршила ‘неподношљив притисак’ на НДХ како би усташка влада усвојила расне законе. То је иначе омиљена теза великог броја данашњих хрватских националиста и скупина историчара и писаца који, попут Вукића, очито мисле да могу тако представити НДХ у што позитивнијем свјетлу. Другим ријечима, усташе су само донијели расне законе јер је то била њемачка цијена за хрватску државност, што би уједно требало значити да усташе нису заправо били аутентични расни националисти и/или антисемити (ето, по таквој логици, да је Берлин тражио од усташа

Циљ усташa – истребљење Срба

Од првог дана стварања Независне Државе Хрватске свештеници католичке цркве се укључују у завођење и успостављање реда у овој вештачкој творевини фашистичке Италије и нацистичке Немачке Монсињор Степинац прећутно је одобравао све антисемитске законе Настанак Независне Државе Хрватске прогласио је преко микрофона Радио Загреба у 17 и 45 сати, 10. априла 1941. бивши пуковник аустроугарске војске Славко Кватерник, који је говорио у име поглавника Анте Павелића. После овог радиофонског проглашења уследила је службена церемонија. Тако се рађа „независна“ хрватска држава, која од независности има само име, будући да се налази под гвозденим старатељством нацифашистичких окупационих снага. Територија ове државе обухвата историјску Хрватску, Славонију, Босну и Херцеговину и део Далмације, али

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.