јасеновац Архиве - Страница 76 од 81 - Јадовно 1941.

Линта: Китаровић зна да је Блајбург место величања усташтва

11. март 2019.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта осудио је као срамну изјаву хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић да дубоко жали због забране мисе побијеним усташама крајем Другог светског рата. „Грабар Китаровић добро зна да Блајбург није место страдања цивила већ место величања усташтва и нескривено жаљење за пропашћу НДХ”, истакао је Линта у саопштењу. Он наводи да је један од доказа и чињеница да се у Блајбургу венци полажу на гробну таблу на којој пише „У част и славу погинуле хрватске војске – мај 2015”. „То је најбоља потврда да хрватски званичници и бискупи, заједно са хрватским народом, одлазе у Блајбург одати почаст злочиначком режиму, а не жртвама”, сматра Линта.

Новости: Kрајње време да Ватикан каже шта зна о Степинцу

10. март 2019.

Први човек центра “Симон Визентал” каже да је крајње време да Ватикан обелодани и документе који се односе на улогу Алојзија Степинца у Другом светском рату. Вест да је папа Фрања донео одлуку да 2. марта 2020. године буду отворени тајни архиви Ватикана који се односе на период Другог светског рата када је врховни поглавар био Пије Дванаести с великом пажњом је дочекана у јерусалимском Центру “Симон Визентал” на чијем је челу чувени ловац на нацисте Ефраим Зуроф, пишу “Новости”. “Надамо се да ће постати доступни документи који ће помоћи да одговоримо на питања шта је папа Пије знао о прогону и убиствима Јевреја током Холокауста као и када је

Драгослав Бокан: “Партизанска герила” у Загребу

9. март 2019.

Много је писано о “комунистичким илегалцима” у ратном Загребу под усташком влашћу. Снимљени су и филмови и популарне ТВ серије на ту тему (од “Капелских кресова” до “Операције стадион”). Али, да ли је све било баш тако? Да ли су загребачки припадници покрета отпора живели у истом оном стању сталне опасности као и Срби у то време, а усред пакла “Ендехазије”? Када читамо историјске студије, прашњаве текстове (што више никог не занимају), сећања учесника и књиге о “загребачкој партизанској фронти” долазимо (ко име да чита између редова) до веома занимљивих, сасвим неочекиваних података. На наше изненађење, сазнајемо да је степен сарадње између високих усташких дужносника и Титових “илегалаца” био изванредно

Никола Милованчев: Упућивање 132 земунска Јевреја у логор Јасеновац – Стара Градишка јуна 1942.

6. март 2019.

Два сачувана документа везана за геноцид над Јеврејима у Срему (којем је тада припадао и Земун) налазе се у Државном архиву Хрватске у Загребу, у фонду 252 – Равнатељство усташког редарства НДХ – Жидовски одсјек. О постојању једног од та два документа – о извештају Жупске редарствене области НДХ о Вуковару од 19. маја 1942. о упућивању у логор Земун задњих 13 Јевреја из котара »Хрватски« (Сремски) Kарловци обавестио сам јавност чланком »Фалсификати о логору Јасеновац и истина о геноциду над Јеврејима Срема 1942.године«, објављеним у »Политици« 11. фебруара 2019. Пише: Никола Милованчев Тај документ чува се у истом фонду (252 Равнатељство усташког редарства НДХ – Жидовски одсјек), под бројем

Бојан Панаотовић: Не треба да проливамо крв , не требају нам нови Јасеновци, Јадовна и Сребренице

1. март 2019.

У четвртак 28. фебруара, у галеријском простору Архива Војводине у Новом Саду, представљен је први број часописа „Трагови“, листа за „српске и хрватске теме“. О часопису, који је у издању Архива Срба у Хрватској у Загребу, говорили су: др Небојша Кузмановић – директор Архива Војводине, проф. др Дејан Јовић – главни уредник часописа, Милан Радановић – извршни уредник часописа „Трагови“ и Бојан Панаотовић – директор Културног центра Новог Сада. Часопис Трагови покушава да се кроз хуманистички, транснационални и глобални приступ супротстави аматеризму и политиканству у обради српских и хрватских питања. Први број часописа у Загребу појавио се крајем децембра прошле године, а излазиће два пута годишње. Припрема га двадесеточлана редакција. У поздравној речи,

Утврђивање броја ратних жртава 1941–1945. било би погубно за комунисте

28. фебруар 2019.

УБИСТВА БЕБА И ДЕЦЕ ПРЕД МАЈКОМ: Бруталност усташких злочинаца у геноциду над Србима згрозила је и окупаторе Немце и Италијане Прилог у расправи о концентрационом логору Јасеновац – шта још није утврђено О проблему као што је овај из наднаслова истовремено је много тога познато и много тога непознато, зависи од тога шта кога занима. Мада сам већ неколико пута писао краће текстове с нагласком на бројне недоумице кад је реч о том проблему и објављивао их на разним интернет порталима (најчешће на НСПМ), сматрам да има много тога што би требало да се истражи и разјасни. Наиме, већина оних који се упуштају у расправу о, на пример, броју логораша

Град проусташких и антисрпских слогана

28. фебруар 2019.

Сплит је претворен у град мржње након недавног напада на ватерполисте “Црвене звезде” – антисрпски слогани и величање усташтва постали су још јаче изражени у овом некада партизанском граду. Садржај порука, слогана и графита по граду садржи величање усташтва, кукасте крстове, усташко слово “У”, позиве на убиства Срба… Врхунац слављења усташке идеологије десио се на фудбалској утакмици између “Хајдука” и “Горице”, на којој су домаћи навијачи, склони десничарењу, на сјеверној трибини Пољуда поставили транспарент са натписом “Максови месари” – напомињу хрватски медији. Они су тако славили једног од највећих усташких злочинаца, команданта концлогора Јасеновац Макса Лубурића, чији су одреди убица брутално ликвидарали Србе, Јевреје, Роме и антифашисте хладним оружјем. Познати

Један од хиљаде живота, колико један живот значи и кад он постаје само бројка

28. фебруар 2019.

Мој деда, Благоја Рауш, рођен је 25.12.1934. године у селу Црна Долина код Приједора, умро је 10.06.2016. године у Приједору у породичној кући коју је сам изградио и у којој је стекао породицу, дјецу, унучад и праунучад. Као дјечак био је заточен у логору Јасеновац, са својом породицом, мајком, браћом, пријатељима. Видио је многе страхоте, убијања, мучења и клања, о којима само болесни ум може да ужива. Од мог рођења (1989. године) једном ми је покушао да исприча шта је све доживио, јер ме је то одувијек занимало. Међутим, деда није имао снаге, сваки пут кад би кренуо почео би да застаје, да муца и онда би рекао: „Не могу…“.

Марина Љубичић: Сјећање Драгутина Челице

26. фебруар 2019.

Драгутин Челица, иако у позним годинама, веома јасно се сјећа свога дјетињства, које је обиљежено ратом и страдањем најближих чланова породице, другова из дјетињства, комшија. Као јако млад сусрео се лешевима, али и својим очима гледао убиство. И сам је био рањен, али је имао срећу да преживи. У свом свједочењу, датом аутору текста, он и поред временске ди- станце веома јасно разазнаје и наглашава оно што је лично видио и оно што је од других сазнао, сјећајући се чак и од кога је то сазнао. Аутор: Марина Љубичић Кустос-историчар; Меморијални музеј на Мраковици; [email protected] УДК 341.322.5(497.13)“1941/1945:929Челица Д. Кључне ријечи: Драгутин Челица, Новоселци, усташки злочини, устанак, Козара Разговор са Драгутином Челицом

Taња Тулековић: Сјећање Милке Сумрак

23. фебруар 2019.

Милка Сумрак (1926–2008.), рођена у селу Демировац, 1 преживјела је Покољ на Млади Божић 2 1942. године. Ожиљак тог страдања није био само физички, већ и пуно дубљи, емотивнији. Своје сјећање подијелила је са једним јасним циљем, а то је да се истина о страдању Срба на подручју Козаре и Поткозарја за вријеме Независне Државе Хрватске што боље документује, што даље чује. Њена мисија је испуњена: страдање њене породице, па и ње саме забиљежено је, документовано је и публиковано, те доступно широким масама истраживача ове теме. Аутор: Taња Тулековић, Виши кустос, ЈУ СП Доња Градина; [email protected] УДК 341.485:929Сумрак М. Кључне ријечи: село Демировац, село Драксенић, Козара, логор Јасеновац, усташе Милка Сумрак (р.

Владимир Умељић: „Свети“ Алојзије Степинац и Срби

21. фебруар 2019.

Сасвим трезвени историjски извори сами по себи вагаjу Алоjзиjа Степинца. Писмо Владимира Умељића Епископу славонско-пакрачком Јовану Ћулибрку Преосвећени Владико, Ваш интервjу Недељнику, коjи jе – судећи по Вашем следствуjућем приговору – од стране новинара додатно политички конотиран (инструментализован?), погодан jе да изазове у наjмању руку недоумице и сумње, неће сигурно и нажалост оставити добре трагове из злог времена. Дозвољавам себи критички тон, jер сложићете се, у светосавском православљању Небеског Сведржаоца нема Богу хвала места непогрешивости, као у ватиканскоj хиjерархиjи. Шаљем Вам доњи текст, коjи сведочи да и без погрешног и грешног ослањања на комунистичку „правду и право“, сасвим трезвени историjски извори сами по себи вагаjу Алоjзиjа Степинца, те да Ваше:

Светозар Ливада: Читао сам дневник Алојзија Степинца

21. фебруар 2019.

Алоjзиjе Степинац jе био jедан од наjужасниjих свештеника у бискупиjама папе Пиjа XII. Ја сам jедан од ретких коjи jе прочитао Степинчев дневник коjи, узгред, никада ниjе штампан, нити ће икада бити обjављен – каже за „Вести“ пензионисани универзитетски професор из Хрватске др Светозар Ливада . Зашто jе Степинчев дневник и данас у рукопису? Зато што jе Степинац њиме сам себе осудио. И зато никада таj дневник неће бити обjављен jер би тиме био срушен мит о Степинцу као прелату коjи jе страдао због своjих хришћанских уверења и жртвовања за веру. Наведите неке занимљиве детаље из тог рукописа? Чувена jе његова изjава о Србима: „Када би Србина и Хрвата скухали

ПОЉА ТИШИНЕ-посета Јасеновцу и Доњој Градини

20. фебруар 2019.

Данас се навршава тачно три месеца како сам посетио Јасеновац (Хрватска) и Доњу Градину (Р.Српска). Уједно, данас је тачно и три месеца како не знам како своје утиске да пренесем на папир. Још увек и после деведесет дана и ноћи сећам се јасно сваког погледа, сваке речи и корака, сваког шапата… И те заглушујуће болне тишине. Нанесе нас пут у Јасеновац. Српско место са леве стране Саве, у Хрватској. Путници намерници. Знали смо где идемо, али нисмо знали шта нас чека. Дошли смо са уверењем да знамо много, а отишли са осећајем да, у ствари, нисмо знали ништа. Једноставно о комплексу логора Јасеновац се не учи и не сазнаје кроз

Кустурица: Не желим да молим за филм као Вељко Булајић

20. фебруар 2019.

Прослављени филмски редитељ Емир Кустурица и професор Филолошког факултета Мило Ломпар разговарали су синоћ са студентима Факултета политичких наука о изостављању српске традиције и културе у савременом уметничком стваралаштву у Србији. Кустурица је студентима казао да не жели да снима „пригодне“ филмове, нешто што је држава одлучила. „Нема шансе да ја молим за филм као Вељко Булајић. Мора неко да препозна да је мој рукопис довољно ваљан да пренесе тако величанствену тему као што је Андрићева ’На Дрини ћуприја‘, мада морам да признам да се министар културе сетио моје намере да снимим филм о Јасеновцу“, рекао је Кустурица. Цењени редитељ је нагласио да историјски филмови епохе које би он снимао

Новак Дукић: ДЕЦА ЈАСЕНОВЦА

20. фебруар 2019.

Прошле године у јануару, у Њујорку, у седишту Уједињених нација одржана је капитална изложба под називом “Јасеновац – Аушвиц Балкана”. Истоимену књигу написао је проф.др. Гидеон Грајф, један од највећих стручњака за Холокауст, са инститиута “Шем Олам”. Општепозната и често помињана чињеница јесте да су се над ужасима које су видели у логорима НДХ згражавали и најокорелији нацисти, прирадници злогласне СС дивизије. О томе говори и Хитлеров амбасадор при тадашњој НДХ, генерал фон Хорстенау, који је, током свог службовања био сведок безбројних зверстава Усташа, о чему је, након завршетка рата опширно писао у својим мемоарима. Да се разумемо, Јасеновац никако није био једини логор смрти у НДХ, али о њему