јасеновац Архиве - Страница 57 од 81 - Јадовно 1941.

Слободан Антонић: Јасеновац у Београду

20. мај 2020.

Не смемо дозволити још један геноцид у поврату, било у Српској, било у Србији. Зар не можемо да се договоримо о неколико национално кључних ствари, попут – шта је Београду Јасеновац? Шта је Београду Јасеновац? Београд, у постављеном питању, нису само власт и над-власт (колонијално-компрадорска структура), већ је то и овдашње јавно мнење, наша јавна свест. Јасеновац, такође, у 0вом питању, није само најстрашније место у људској историји (овде 106), већ су то Паг и Јадовно, Бљесак и Олуја, и све остале злочиначке станице троетапног пројекта хрватског геноцида над Србима: побити – протерати – похрватити (овде и овде). „Сећам се Београда 1941-1944“, причао је арх. Пеђа Ристић, „лешеви су тада пливали

Позивно писмо: Како можемо превазићи трауму изазвану догађајима у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата

20. мај 2020.

Моје име је Дани Новак. Члан сам Истраживачког института Јасеновац већ дужи низ година. Мој деда је умро у Јасеновцу а бројни чланови моје породице преминули су у Јадовну и на острву Паг 1941. године. ENGLISH Рођен сам у Израелу 1949. од родитеља јеврејске националности. Током 2005. године почео сам да истражујем шта се догодило мојој породици. Обраћам Вам се из два разлога: Како бих Вас обавестио о одржавању интернет конференције путем платформе Zoom која ће се одржати у недјељу 19. јула 2020. (18 часова у Београду) и 26. јула, са почетком од 18 часова. Како бих Вас упитао имате ли неког члана породице који је страдао у Другом светском

Хрватски писци напустили ПЕН незадовољни критикама на рачун мисе

19. мај 2020.

Чланови ПЕН центра БиХ писци Миљенко Јерговић, Иван Ловреновић, Жељко Иванковић и Ивица Ђикић затражили су да их ова организација избрише из чланства незадовољни саопштењем које је ПЕН упутио 9. маја поводом мисе за страдале на Блајбургу. Хрватски чланови овог међународног удружења књижевника, пјесника, есејиста и писаца незадовољни су критиком коју је ПЕН изнио на рачун организатора мисе у сарајевској Катедрали, а неки и чињеницом да о том саопштењу нису консултовани. – Молим вас да ме с данашњим даном избришете из чланства. Нисам ни на који начин био обавијештен о настанку и објави тог текста – наводи Ђикић, а преноси портал “Дневник”. Иванковић образлаже да “журба, форсирање и прекратко вријеме не

Ко нам пише историју? (ВИДЕО)

18. мај 2020.

Колико нам је прошлост битна? Колико је за један народ, конкретно српски народ, битно да памти, негује, изучава и подучава о својој прошлости и историји? Извор: Српска Рамонда ; Аутор: Марија Вукићевић ; 21. априлa 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Колико је битно да се не заборављају сва страдања, сви злочини, сви болни јауци невиних жртава на умору, плач незаштићене деце под крвавом руком њихових џелата? Колико је битно да гласно и

Мајкл Фројнд о паралелама страдања нашег и јеврејског народа

18. мај 2020.

Јасеновац је балкански Аушвиц, то свет не зна. Срби се неће одрећи КиМ, као што ни Израел неће Јерусалима. Клинтонова администрација направила је велику грешку када је одлучила да бомбардује Србију. Косово је колевка српског идентитета, то је место у коме се родила ваша велика нација, баш као што су Јерусалим и Јудеја и Самарија колевке јеврејског. Ове две територије су “жива срца” наших двају народа, тако да не могу да разумем како неко може да предложи или сугерише да се Срби одрекну Косова, или да се Израел одрекне Јерусалима, Јудеје и Самарије. Да ли би се било које људско биће одрекло свог срца? Са поносом могу да кажем да

Аустријанци избегавају да спомену Србе на меморијалној табли Диане Будисављевић. Kажу да нема места..

17. мај 2020.

“На основу досадашњих истраживања, Диана је спасавала српску децу и то би требало да буде назначено”. Диана Будисављевић, Аустријанка из Инзбрука која је током Другог светског рата задужила српски народ у марионетској Независној држави Хрватској, спасавајући српску децу из злогласних логора – гладне, исцрпљене и на ивици смрти, није заборављена ни у свом родном граду. Али, некоме је тешко да на табли са њеним именом уопште спомене Србе, а спасла је 10.000 српске деце. “Сећање никада није завршен процес”, преносе изјаву заменице градоначелника Уши Шварцл на порталу portalu tt.com , (дневне Тиролске новине које су међу најчитанијима у Аустрији). Госпођа Уши је, иначе, председавајућа Kултурног савета Града, кој је усвојио

Епископ Сергије: Пуљић би требало да зна шта се десило у Шарговцу, Мотикама и Дракулићу

17. мај 2020.

Њемачки народ је смогао снаге да се суочи са злом Хитлеровог Трећег Рајха, али хрватски бискупи, сасвим је очигледно, још жале за НДХ. Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Сергије рекао је да би кардинал Винко Пуљић, као рођени Бањалучанин, требало да зна шта су усташе, којима је данас служио мису, урадили у Шарговцу, Дракулићу и Мотикама 7. фебруара 1942. године. – Јасеновац, Јадовно, Гаравице и Шушњар нећемо ни помињати, као ни убијене православне епископе, свештенике и хиљаде и хиљаде Срба, који су без кривице, суда и суђења, страдали само зато што су били Срби – нагласио је епископ Сергије. Владика је оцијенио да корона јењава, али не и пандемија усташтва, као

„Довођење Блајбурга” у Сарајеву не служи добру

11. мај 2020.

Из Митрополије дабробосанске поручили су да се „довођењем Блајбурга” у Сарајево трајно затварају врата сарадње и свих односа ове митрополије са Надбискупијом врхбосанском, као и лично митрополита дабробосанског Хризостома са кардиналом Винком Пуљићем. „Надали смо се да можемо кренути путем заједништва. Како ићи заједно? На Стари Брод на Дрини да плачем и оплакујем жртве (Јуре) Францетића, а кардинал доводи Блајбург у Сарајево. Е, па то не иде заједно! Нема више ни молитвених осмина за јединство хришћана, нити било каквих других односа”, поручио је митрополит Хризостом. Поводом најаве да ће 16. маја кардинал Винко Пуљић у сарајевској катедрали предводити мису за убијене у Блајбургу, митрополит дабробосански Хризостом је истакао да је

KАРДИНАЛ ВИНKО ПУЉИЋ ПОТВРДИО: Миса задушница за оружане снаге НДХ у Сарајеву

11. мај 2020.

Почасни блајбуршки вод најавио је на за 16. мај одржавање неколико догађаја за жртве Блајбурга, међу којима је и онај у Сарајеву. Kако наводе из тог удружења, због пандемије изазване коронавирусом није било могуће припремити централну комеморацију на Блајбуршком пољу у Аустрији, па ће се она одржати на више места у Аустрији, Хрватској и Босни и Херцеговини. Према наведеном програму, 16. маја у 12.15 у Kатедралној цркви у Сарајеву одржаће се света миса, коју ће предводити надбискуп врхбосански кардинал Винко Пуљић. “Бискупи обеју бискупских конференција дали су мени мандат да предводим комеморацију за жртве блајбуршког крижног пута, као и свих других жртава рата и пораћа, па сам то радо прихватио.

Љиљана Никшић: И данас постоје они који се залажу за релативизацију злочина у Јасеновцу зарад помирења

11. мај 2020.

Парадигма страдалништва у Другом светском рату је Јасеновац, а пример затирања читавих породица су две светски познате, Тесла и Херцл. Култура сећања на жртве је питање националне безбедности и биолошког опстанка српског народа. У условима ревизије историје, више него икада. То се доказало током акције „Олуја“ и погрома на Космету. Јевреји имају изреку: „Народи морају да се сећају своје историје и жртава да им се трагична прошлост не би поновила.“ Зато је важно што је од 2014. дошло до промене државне политике и што је један од високо постављених циљева ове владе заштита сећања на жртве, на војнички стоицизам и хероизам српског народа. У разговору, за „Новости“, др Љиљана Никшић,

Срби из масовне гробнице нестали без иједног трага

5. мај 2020.

Доњи град београдске тврђаве крије страшну тајну о нашим страдањима у логору Јасеновац. Уморени у НДХ и покопани код Куле Небојше “измештени” без писаних трагова Жртве злогласне Независне Државе Хрватске из Другог светског рата плутале су Савом из правца многих стратишта у НДХ до самог завршетка реке и њеног ушћа у Дунав. Када се са речне површине отопио зимски лед 1942. године, пред очима Београђана испливали су деформисани и изобличени лешеви оних који су на овај, језив начин стигли до града. Недавно је на овај потресни догађај подсетио академик Србољуб Живановић, у интервјуу за “Новости”, када је поменуо да су тела неких од жртава била покопана у масовне гробнице које

Љубодраг Димић – Тако се закорачило у злочин (трећи део)

4. мај 2020.

Како је свештенство Римокатоличке цркве по налогу виших црквених власти активно радило на разбијању југословенске државе? Наташа Јовановић: Интервју са Проф. др Љубодрагом Димићем Извор: ПЕЧАТ У данима Шестоаприлског рата Степинац је изразио наду да се хрватски војници неће борити, да ће се предати Немцима и заједно с њима ратовати против Срба. Алиби за такво понашање налазио је у кривици Срба, њиховим „барбарским“ поступцима, „несношљивој“ југословенској држави. На дан проглашења Независне Државе Хрватске, 10. априла 1941. године, Степинац је записао следеће: „Велики четвртак. Данашњи дан је прекретница у животу хрватског народа. Југославија се распада, а Хрватска постаје независна државе… Народ је проглашење (НДХ) примио с великим одушевљењем… Исто тако народ

Љубодраг Димић – Разговор глувих (други део)

3. мај 2020.

Како су током рада мешовите католичко-православне комисије, осветљавајући историјску улогу Алојзија Степинца, хрватски историчари истицали своју националну, верску и стручну унисоност. Наташа Јовановић: Интервју са Проф. др Љубодрагом Димићем Извор: ПЕЧАТ Усташка власт је у НДХ владала уз употребу ничим ограничене репресивне силе, што је, само по себи, доводило у питање правну природу њеног државног поретка. Власт силе најдиректније је угрожавала опстанак читавих категорија грађана (Срби, Јевреји, Роми). Селективно коришћење права доводило је у питање и правност и државност НДХ. Посебну карактеристику државе представљало је расно законодавство (закони о држављанству, расној припадности, заштити аријевске крви, части хрватског народа…), које је делом прихваћено из немачке праксе (тзв. Нирнбершки закони), а делом

Љубодраг Димић – Запечаћена истина

2. мај 2020.

Да ли одлука папе Франциска да отвори Ватикански архив, ма како револуционарна била, може бити ван онога што допуштају канони Римокатоличке цркве, онога што је изнад и самог папе? Наташа Јовановић: Интервју са Проф. др Љубодрагом Димићем Извор: ПЕЧАТ Интересантни су „брзина“ и начин на који је одлука о отварању архива у Ватикану донета и обнародована, јер такве одлуке институција о којој говоримо не доноси на брзину и преламајући „преко колена“, а да није привела крају деценијско „чешљање“ постојеће архивске грађе, прецизно одвагала шта треба, а шта не треба дати на увид стручној јавности, те да није припремила „армију“ себи наклоњених истраживача и утицала на скорашњу појаву књига и студија

Радош Љушић: Сава, река српских жртава из Јасеновца

29. април 2020.

Диана Будисављевић (Обексер), спасавајући српску децу, урадила је више за српство од српске и југословенске државе и свих Срба. Извор: DANAS ; Аутор: Радош Љушић , 27. априла 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Подстакнут филмом о овој племенитој Аустријанки, написах два своја доживљаја прожета највећом српском трагедијом. Систем логора, под именом Јасеновац, највеће је стратиште Срба и с највећим помором деце на свету. Плазуља, сеоце уз град Брчко, на путу према Бањалуци.