arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ranko Gojković: O Jasenovcu u Slovenskoj enciklopediji ili Prilog polemici prof. Antonića sa „stručnjakom“

17. jun 2020.

Tekst je pisan na ruskom jeziku, namenski za Slovensku enciklopediju i ovo je prva publikacija na internetu. Prvu polovinu 2020. godine javni diskurs Srbije kao da obeležavaju „stručnjaci“. Ta nazovi struka uspela je da uhapsi ceo jedan narod zbog navodne pandemije, da zabrani Srbadiji da zbog navodne brige za život ne mogu da proslave Vaskrsenje Hristovo kao simbol pobede života nad smrću. A glavni „stručnjak“ bi da zabrani Novaku Đokoviću da misli svojom glavom, pa mu preporučuje da misli njegovom. Već sam napisao u jednom svom tekstu da glavnom „stručnjaku“ (koji je dokazao nestručnost još u svinjskom gripu pre desetak godina, oštetivši svojom nestručnošću državu za milionske svote), ne verujem

Slobodan Antonić: O brojevima i pokolju – odgovor Mišini

14. jun 2020.

Ako ne možemo dostojno da obeležimo srpska stratišta i grobišta po NDH 2.0, šta nas sprečava da to uradimo u Beogradu? Deo odgovora su naše bezumne mape uma. A deo je, izgleda, i „struka“. Na moj članak Jasenovac u Beogradu reagovao je Veljko Đurić Mišina tekstom Odgovor Slobodanu Antoniću ili kada nešto ne znaš, pitaj one koji znaju. Mišina i ja se, očigledno, razlikujemo u shvatanju javnog zadatka inteligencije. On misli da je glavni zadatak intelektualca da čuva znanje o nekoj temi. Svako ko hoće o toj temi nešto da zna ili kaže u javnosti, treba najpre da se obrati „čuvaru znanja“, a ovaj će mu preneti šta o tome

Bastašić: Srpskom jedinstvu i Srpskom svetu potreban memorijalni centar o srpskim stradanjima u 20. veku

14. jun 2020.

„SRPSKO STRADANjE U 20. VEKU JE IDENTITETSKA KIČMA OKO KOJE TREBA DA SE OKUPI CEO NAROD“ * Nespremni smo: Srbi su gledali pripreme u Jugoslaviji za parčanje srpskog naroda, pa potom i raspadanje Državne zajednice Srbije i Crne Gore, pa sad gledamo otimanje srpskog jezika od strane Hrvatske i Crne Gore, još se čudimo što je neko pokušao da nam otme svetinje i da osnuje svoju crkvu * Srpske porodice koje još tragaju za ostacima srodnika nestalih u ratu (oko 1.650 boraca i civila) uznemirila je najava bošnjačkog člana kolegijuma direktora Instituta za traženje nestalih lica BiH Amora Mašovića da će „11. jula ove godine u Potočarima u Srebrenici biti

Vučić: “Da se izvinjavam za Oluju, Bljesak i Jasenovac ne mogu i neću”

12. jun 2020.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da ne može da se izvini Hrvatskoj za Oluju, Bljesak i Jasenovac, ali da želi dobre odnose sa tom državom. “Moji su mi izmerili, poslednjih 47 dana svaki dan sam bio napadnut u hrvatskim medijima”, rekao je on novinarima u Požegi. Kako je kazao, zahvalan im je na tim napadima. “Ne bi me napadali da bar malo ne vredim. Neke ranije nikad nisu napadali. Tad nismo imali ni vojsku, ni policiju, osim što su im se dodvoravali svaki dan”, kazao je Vučić. Vučić je dodao da Hrvate poštuje, ali ne može da im se izvinjava za akcije protiv srpskog naroda. “Poštujemo Hrvate, ali ne

Vladimir Kecmanović: Dan mrmota titoiste Rebita

9. jun 2020.

Nije istina da sadašnje komisije FCS-a cenzurišu jasenovačku temu – jedna od tih komisija dodelila je sredstva projektu „Dara iz Jasenovca“. Ko stoji iza permanentne kampanje „razotkrivanja drugosrbijanske zavere koja onemogućuje snimanje filma o Jasenovcu“ Kao u srpskoj verziji filma „Dan mrmota“, koja je sa platna i sa televizijskih ekrana prešla u stvarnost, u ovdašnjim medijima već godinama traje permanentna kampanja „razotkrivanja drugosrbijanske zavere koja onemogućuje snimanje filma o Jasenovcu“, pri čemu se ne dopušta mogućnost da takav film može da snimi bilo ko do Lordan Zafranović i da može da bude snimljen po bilo kom scenariju do po gotovo pola veka starom scenariju Arsena Diklića. Naravno, jeste skandalozno što

Miloš Ković: Žarko Vidović – čovek Zaveta

5. jun 2020.

Povodom godišnjice upokojenja Žarka Vidovića (18. maj 2016 – 18. maj 2020.) donosimo njegov životopis i intervju Miloša Kovića. Kada ste prvi put čuli za Žarka Vidovića i koliko ste znali o njemu i njegovom radu? Miloš Ković: Za ime Žarka Vidovića po prvi put sam čuo pre tridesetak godina, otprilike 1988. ili 1989, u kući svog druga sa studija i potonjeg kuma, Stanoja Bojanina. Njegov otac, neuropsihijatar Svetomir Bojanin, bio je Vidovićev prijatelj i sagovornik. Tom krugu pripadali su i pisac Đorđe Ocić i filmski kritičar Bogdan Zlatić, koje sam tu takođe sretao. Bilo je zanimljivo videti kako njegove ideje plodno utiču na kreativne ljude različitih duhovnih usmerenja. Bile

I ove godine položen je venac na spomenik jasenovačkim žrtvama u Parku holokausta u Njujorku

5. jun 2020.

Gost emisijeKontrapunkt, izvršni direktor Istraživačkog instituta za Jasenovca iz Njujorka, prof. dr Beri Lituči (Barry Lituchy) povodom 75. godišnjice proboja preživelih zatočenika iz logora Jasenovac i okončanja holokausta u bivšoj Jugoslaviji 22. aprila 2020. položio je venac na spomenik jasenovačkim žrtvama u Parku holokausta u Njujorku. INTERVJU – AUDIO Tim povodom Istraživački institut za Jasenovac iz Njujorka izdao je saopštenje za javnost u kome je između ostalog rečeno: “Danas dok se sećamo žrtava i borbe od pre 75 godina: tog hladnog i kišnog jutra 22. aprila 1945. nekoliko stotina poslednjih zarobljenika u Jasenovcu trčalo je kroz mitraljesku kišu metaka u slobodu, mnogi su jedino mislili da ako samo jedan od

Politička farsa i licemjerna politika prema NDH?

2. jun 2020.

SNP – Izbor je naš, podstaknut raspravama srpskih političara na Posebnoj sjednici NSRS o „Rezoluciji o poštovanju žrtava fašističkog režima i pokreta“ (1.6.2020.), pita sve srpske političare i poslanike NSRS kakva im je to politika prema zločinima Nezavisne države Hrvatske (NDH), kada sa jedne strane osuđuju te zločine, a sa druge imaju spomenik ispred zgrade NSRS koji je uvreda za zdrav razum jer prikriva istinu tog vremena, a i nedostojan je srpskih žrtava? Ni jedna ustanova Srbije i Republike Srpske nikada nije zvanično tražila od međunarodnih organizacija, ali i same sadašnje Republike Hrvatske da osude najmonstruoznije zločine NDH u Drugom svjetskom ratu, a institucije Republike Hrvatske da pokažu duboko žaljenje

Skupština RS odbacila sarajevsko prekrajanje istorije Drugog svetskog rata

2. jun 2020.

Rezolucija o poštovanju žrtava fašističkih režima i pokreta ne odgovara istorijskim činjenicama i kao takva ne može se primjenjivati u Republici Srpskoj. Narodna skupština Republike Srpske očekivano je odbacila „Rezoluciju o poštovanju žrtava fašističkih režima i pokreta“. Za usvajanje Zaključaka glasala su 52 poslanika od 53 prisutna, dok suzdržanih i protiv nije bilo. Evo punog teksta zaključaka: Narodna skupština Srpske odbacuje Rezoluciju o poštovanju žrtava fašističkih režima i pokreta koju je usvojio Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH na 8. sjednici održanoj 15.05, 19.05. i 20.05.2020. godine. Konstatujemo da je Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH usvajanjem Rezolucije pristupio sramnom prekrajanju istorijskih činjenica i pridružio se revizionističkim snagama, kojima je cilj uopštavanje

Narodni poslanik Dragan Čavić

Čavić: Vlada da uputi Nacrt zakona o danu sjećanja na žrtve genocida NDH

2. jun 2020.

Poslanik NDP-a Dragan Čavić predložio je u ime poslaničkog kluba ove stranke zaključak, kojim Narodna skupština Republike Srpske obavezuje Vladu Srpske da u roku od 60 dana uputi na razmatranje i usvajanje u Narodnu skupštinu Nacrt zakona o Danu sjećanja na žrtve genocida Nezavisne Države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svjetskog rata. Čavić je predložio i zaključak kojim Narodna skupština Republike Srpske obavezuje Vladu Srpske da u pripremu nacrta ovog zakona uključi stručne saradnike iz Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, kao i predstavnike građanskih udruženja koja baštine kulturu sjećanja na žrtve genocida NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svjetskog rata. On je predložio i

Miroljub Jevtić: Da li „Crkva u Hrvata“ razmišlja o svojoj budućnosti

1. jun 2020.

Misli li vrh HRC da papi treba bes Svetskog jevrejskog kongresa? I što je još važnije, bes Ruske pravoslavne crkve (RPC). Ovaj tekst  piše  neko  ko je  u najmanju ruku  blagonaklon prema Hrvatskoj rimokatoličkoj crkvi (HRC), ako ni zbog čega drugog ono zbog zajedničkih vrednosti koje bi trebalo da crpimo iz Jevanđelja.  Polazeći  od toga pitam  se  da li su  prilikom donošenja odluke o  službi posvećenoj  događajima u Blajburgu ozbiljno razmislili o  stanju u kome se nalazi hrišćanstvo? Celokupno hrišćanstvo, ali  i hrišćanstvo  u njihovoj otadžbini BiH? Meni se čini da nisu.  Da li sam u pravu ili nisam neka pokažu sledeće činjenice. Najvažnija od svih, za njih je podatak

Branko Stanković: Dečje duše traže istinu!

1. jun 2020.

Autor „Dubine zločina” o logorima u NDH i ustaškim zverstvima nad srpskim mališanima Kako se u „Kvadraturi kruga” često bavio decom, Branko Stanković je odlučio da, povodom 70 godina od zatvaranja dečjih logora u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, osvetli najmračnije stranice iz istorije. Prelomni trenutak je bio susret sa Mirom Jovanović, istraživačem na Univerzitetu u Cirihu, koja se bavi zločinima na Balkanu. Bilo je to u martu, a već krajem septembra Stanković je počeo da montira tri emisije pod nazivom „Dubina zločina”, (subotom na RTS 1), u kojima je prikazao sve logore za decu koji su postojali u NDH – od Jastrebarskog, Siska, Metajne na Pagu, Loborgrada, Jasenovca, Stare Gradiške… Tu

Miloš Ković

Miloš Ković: POBEDIĆEMO

31. maj 2020.

Ovo je deo intervjua sa Milošem Kovićem koji je objavljen u aktuelnom martovskom štampanom izdanju magazina Odbrana i bezbednost. Miloš Ković je jedan od naših najboljih istoričara, a svoj rad je posvetio očuvanju istine o srpskom narodu, njegovom stradanju i kulturno-nacionalnom identitetu. Razgovarali smo o protestima u Crnoj Gori, o Srbima s Kosova i Metohije, ali i o reviziji istorije s kojom se suočava naša država Zakonom o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori srpska kulturna baština je ugrožena. U poslednjih mesec dana svedoci smo masovnih protesta srpskog naroda širom Crne Gore. Da li su ikada u istoriji srpskog naroda zabeleženi protesti ovog obima? Ima li srpski narod snage da zaštiti

Dragan Čavić

O spornoj rezoluciji potreban jedinstven stav, a ne političko potkusurivanje

31. maj 2020.

Dragan Čavić smatra da o Rezoluciji o poštovanju žrtava fašističkog režima i pokreta, o kojoj bi u ponedjeljak, 1. juna, trebalo da raspravlja Narodna skupština, treba imati jedinstven politički stav, a ne da to bude tema za političko potkusurivanje, ali da ne vjeruje da je moguće postići takvu vrstu razumnog odnosa. – Apelujem da učesnici ne koriste ovu priliku da se međusobno blate, jer moraju da znaju da mi tako blatimo mrtve, stotine hiljada onih koji su izgubili glavu u NDH – rekao je Čavić novinarima u Banjaluci. On je dodao da, poučen iskustvom iz djelovanja Narodne skupštine ovog saziva u proteklom periodu, ne vjeruje da je moguće da se

Slobodan Antonić: Bezumne mape uma

25. maj 2020.

Mape uma su naši misaoni pretinci za organizovanje podataka iz sveta oko nas. Posebno su važni za stavljanje novih dešavanja u odgovarajući kontekst.  Da nešto s našim mapama uma nije u redu videlo se nedavno po tome kako je građanski Beograd dočekao Milanovićevo protestno napuštanje proslave Bljeska.  Podsetiću da je predsednik Hrvatske došao u Okučane na proslavu godišnjice Bljeska, kako bi odao „počast onima koji su pali za Hrvatsku“. Napustio je svečanost jer se, kako je objasnio, „jedan od učesnika skinuo u uniformu s grbom Za dom spremni“. Zbog ovog Milanovićevog poteza građanski Beograd pao je u trans i samo što Milanovića nije istetovirao na zadnjici. Boris Tadić: „Čestitam Milanoviću

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA