arrow up
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Dušan Bastašić uz Šaranovu jamu na Velebitu, područje nekadašnjeg kompleksa logora

Jadovno je preteča Jasenovca

21. avgust 2020.

Pred godišnjicu zatvaranja ozloglašenih logora smrti Jadovno, Gospić i Pag. Potomci žrtava do danas nisu dostojno sahranili svoje najmilije. Tog 21. avgusta 1941. svega oko 2.000 preživelih stiglo u Jasenovac Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 21. avgusta. 2017. godine. Povodom obeležavanja godišnjice zatvaranja logora smrti Jadovno, Gospić i Pag, predsednik Udruženja Jadovno-Gospić-Pag Dušan Bastašić kaže za „Novosti“ da je Jadovno bilo preteča ozloglašenog Jasenovca. On je dodao da potomke žrtava raduje da se lane konačno počelo obeležavati dan kad je zatvoren kompleks ovog logora i kad je svega oko 2.000 preživelih stiglo 21. avgusta 1941. preko Jastrebarskog u Jasenovac. Bastašić podseća da

Protest protiv poricanja genocida nad srpskim narodom

20. avgust 2020.

Zahtevamo, po ugledu na Rusiju, Izrael i Jermeniju, ukidanje bilo kakve tolerancije prema svim vidovima poricanja genocida nad srpskim narodom. U Protestnom pismu povodom obnove i odbrane ustaških zločina i ideja, objavljenom 29. jula 2020, izraženo je ogorčenje dvadeset šest akademika, profesora univerziteta, naučnih radnika, umetnika svetskog značaja, zbog izjava redovnih profesora Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu Nikole Samardžića i Dubravke Stojanović. Da podsetimo, Dubravka Stojanović proglasila je atentat na Antu Pavelića „nasiljem“ i „krvnom osvetom“, a Blagoja Jovovića nazvala je „ubicom i nasilnikom“. Nikola Samardžić je, na društvenoj mreži „Tviter“ javno podržao anonimnu proustašku objavu u kojoj se vulgarno vređa srpski narod, a genocid počinjen u Jasenovcu

Usvojena inicijativa da grad Niš dobije naziv ulice Jasenovačkih žrtava

18. avgust 2020.

Konačno, grad Niš posle ovoliko decenija dobio ulicu Jasenovačkih žrtava. DANAS JE KOMISIJA ZA PROMENU NAZIVA DELOVA NASELJENIH MESTA I NAZIVA ULICA GRADA NIŠA PROMENILA NAZIV ULICE VINKOVAČKA U ULICA JASENOVAČKIH ЖRTAVA. Ovim činom ispravili smo višegodišnju nepravdu nad tim ljudima, to je bio genocid kakav svet ne pamti. Pokolj! Oni su to odavno zaslužili, a mislim da je došlo vreme da tu decenijsku grešku konačno polako ispravljamo, prenosi predsednik komisije Bojan Marinković. U vreme kada nam otimaju i kradu istoriju, moramo se ujediniti oko bitnih istorijskih tema, između ostalog i o broju stradalih u NDH i šire, zato, nije loše ostvariti sabornost oko simboličnog čina imenovanja ulice po njima

Politika: Oprezno o Jasenovcu

13. avgust 2020.

Predlaže se srpskim istoričarima da ocene Goldštajnovo delo, pa će ono svakako biti otkupljeno ako prođe test ozbiljne istorijske nauke.  Svake godine, komisija koja bira izdanja u okviru otkupa knjiga od izdavača za potrebe biblioteka, povod je za kritike, u vezi sa odabranim ili izostavljenim naslovima. Kada bi neko rekao da se nikada svima ne može udovoljiti, bio bi potpuno u pravu. Međutim, ovoga puta odjeknula je vest da su iz otkupa izostavljene tri knjige iz oblasti istorijske nauke (oduvek stoji primedba da bibliotekama treba više izdanja iz oblasti humanističkih nauka nego prevedene beletristike). Nisu otkupljene knjige Etničko čišćenje. Geneza koncepta Vladimira Petrovića („Arhipelag”), Jasenovac Ive Goldštajna („Akademska knjiga”) i

Goldštajnov „Jasenovac“ ne ispunjava kriterijume za otkup

10. avgust 2020.

Ministarstvo kulture Srbije saopštilo je da se knjiga hrvatskog istoričara Ive Goldštajna „Jasenovac“ ne uklapa u kriterijume za otkup knjiga za biblioteke na konkursu Ministarstva, na kojem se biraju knjige „koje su vredne i predstavljaju doprinos kulturi i nauci i proširuju znanja čitalačke publike u Srbiji“. – Da bi se njegovo djelo „Jasenovac“ uklopilo u te kriterijume, bar što se Ministarstva kulture i informisanja tiče, potrebne su dodatne ocjene i relevantne recenzije srpskih istoričara koji se temom genocida nad Srbima u NDH bave duže nego Goldštajn – ističe ovo Ministarstvo u reagovanju povodom, kako navodi, „neistina o otkupu knjiga“. U saopštenju se ističe da, osim toga, i Goldštajnovo „otkriće“ o

Lordan Zafranović (Foto:fama.com.hr)

Zafranovićev film „Djeca Kozare“ dobio novac za snimanje

17. jul 2020.

Film „Djeca Kozare“ reditelja Lordana Zafranovića, koji govori o Jasenovcu i stradanju srpskog naroda u doba Nezavisne Države Hrvatske /NDH/, konačno je dobio finansijsku podršku Filmskog centra Srbije od 30 miliona dinara /255.455 evra/, saznaju „Večernje novosti“. List navodi da je Zafranovićev film prošao poslije tri pokušaja na konkursima ovog centra u kategoriji sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova sa nacionalnom temom. Film će biti sniman po scenariju Arsena Diklića, a govori o stradanju srpske djece 1942. godine u NDH, tokom Drugog svjetskog rata. Zafranović je ranije rekao da se za ovaj film pripremao 30 godina, da je u pitanju izuzetan scenario, najbolji koji je imao u rukama, te da

Pale: Prikazani filmovi o stradanju u Jasenovcu, Pokolju i Holokaustu

16. jul 2020.

Na Palama je sinoć, povodom Dana pobjede nad fašizmom, prikazani filmovi „A, Bog je ćutao“, „Sunce i žica“ i „Krst od krvi“, scenariste, režisera i književnika Sime Brdara, koji govore o stradanjima u Jasenovcu, Pokolju i Holokaustu. Direktor Kinoteke Republike Srpske Snežan Lalović rekao je novinarima da filmovi koji su prikazani govore o nesreći Srba, Jevreja, Roma i svih koji su završili u jasenovačkim logorima. – To je nešto što bi trebalo prikazivati češće, kako bi ostalo upamćeno, ne zbog neke mržnje, nego jednostavno da znamo šta nam se dešavalo. To je istorijsko pamćenje na osnovu kojeg gradimo budućnost – naglasio je Lalović. On je istakao da je Simo Brdar bez

Hrvati u školi uče o Diani Budisavljević

10. jul 2020.

Film o spasavanju srpske dece od NDH uvršten u nastavni program u susednoj državi. Preporuka ministarstva da ga vide đaci od 13 do 18 godina. Film „Dnevnik Diane Budisavljević“, o hrabroj ženi koja je u vihoru rata spasavala srpsku decu, uključen je u nastavni program u Hrvatskoj i moći će ga videti učenici već naredne školske godine. Ministarstvo nauke i obrazovanja Hrvatske ocenilo je da film rediteljke Dane Budisavljević ima jasnu vaspitnu-obrazovnu ulogu i preporučilo nastavnicima da ga, u okviru projektnog dana, prikažu učenicima starim od 13 do 18 godina. Ovaj potresni igrano-dokumentarni film istinita je priča o državljanki austrijskog porekla udatoj za lekara pravoslavne veroispovesti u Zagrebu, koja je

Mastilović: Neozbiljno je upotrijebiti riječ genocid, a ne pomenuti Jasenovac

8. jul 2020.

Dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu Draga Mastilović izjavio je da kultura sjećanja ne može i ne smije biti kultura kratkog i selektivnog pamćenja i naglasio da je neodgovorno olako upotrebljavati riječ genocid, a ne pomenuti Jasenovac, Jadovno, Brod na Drini, Garavice, hercegovačke jame bezdanice i ostala stratišta. Nakon što je profesor Filozofskog fakulteta u Istočnom Sarajevu Zlatiborka Popov Momčinović na N1 televiziji rekla da se „ono što se desilo ne naziva pravim imenom, a postoji međunarodna presuda da je riječ o `genocidu` u Srebrenici“ i da određenim strukturama smeta da to javno priznaju, Mastilović je istakao da su stavovi izneseni u toj emisiji lični stavovi Momčinovićeve, a ne

Dragan Popović: Revizionizam Srđe Trifkovića ili o broju stradalih Srba u Jasenovcu

8. jul 2020.

Reagovanje povodom publikovanja “naučne“ polemike Srđe Trifkovića u časopisu Istorija 20. veka. Prilog je objavljen na engleskom jeziku, a pod naslovom: “Ustaški zločini, srpske žrtve, brojevi i politika: ka racionalnoj raspravi“(Ustaša crimes, Serbian victims, numbers and politics; toward rational debate, br.1.2020, 203-222).          Od početka tekuće godine srpski, medijski prostor, preplavljen je revizionističkim tekstovima kojima se na nenaučan i tendeciozan način prekraja istorija dvadesetog veka i razara kultura sećanja. Reč je prevashodno o srpskim revizionistima koji svojim tekstovima u istoriografiji i publicistici sizifovski pokušavaju da „demistifikuju“ i „rasvetle“ skoro zaboravljeni Genocid koji je izvršen nad Srbima tokom Drugog svetskog rata, na prostoru dezintegrisane Kraljevine Jugoslavije, a posebno na teritoriji marionetske

FILIP RODIĆ: Bolest, a nije korona

6. jul 2020.

Svaki put kada pomislim da me ne mogu više iznenaditi, prvaci “druge Srbije” me demantuju. Dok Samardžić opravdava Jasenovac, Čongradinova tvrdi da vlast u Srbiji epidemiju koristi za nastavak “genocida” nad novopazarskim Bošnjacima. Kolumnisti opozicionog tabloida Danas (epitet “tabloid” u ovom slučaju nije moj nego Dragana Đilasa) odavno su nadaleko čuveni po svom razuzdanom (auto)šovinizmu. Taj šovinizam je nekad autošovinizam, a nekada je čist, pravi šovinizam, blistav poput dijamanta, jer njegovi nosioci nisu Srbi, iako su građani Srbije i iako su u ovoj državi ostvarili sve što imaju u životu. Kao da se utrkuju iz nedelje u nedelju, iz dana u dan, ko će otići dalje u pljuvanju naroda čiji

Čudesna životna epopeja od ustaškog logora do Skupštine Srbije: „Ispričaću svima turobnu istinu“!

29. jun 2020.

Prvom sednicom novog saziva Skupštine Srbije predsedavaće Smilja Tišma.Ne samo zato što je najstarija. Ova čast ukazana joj je i zato što je pobedila užase dečjih logora Nezavisne Države Hrvatske i Jasenovac. Lični je svedok velike istorijske tragedije srpskog naroda. Iako nije član stranke, SPS je pozvao ovu penzionerku da bude na izbornoj listi Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije, jer je ova žena – simbol pobede. Rođena je kaže, najverovatnije 1931. ili 1932, ne zna, jer je sve spaljeno, ali dobro se seća detinjstva. Sa starijim bratom i dve mlađe sestre, preživela je ustaške logore u koje su ih odvodili dva puta. Od logora do Skupštine Srbije „Iznenadili su

Jahura: Pokolj Srba u NDH je bitno obeležje i najtraumatičniji deo našeg istorijskog pamćenja sa dalekosežnim posledicama

27. jun 2020.

Srpsko nacionalno društvo Prebilovci, kao udruženje potomaka i poštovalaca žrtava hrvatskog genocida nad srpskim narodom sa prostora Donje Hercegovine, bezrezervno podržava inicijativu i  predlog  udruženja „Jadovno 1941.“ da se stradanje srpskog  naroda u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj  nazove rečju „POKOLj“.  Pokolj Srba u NDH je bitno obeležje i najtraumatičniji deo našeg istorijskog pamćenja sa dalekosežnim posledicama. Reč „Pokolj“ je odgovarajuća oznaka iz našeg jezika za takav veliki i neoprostivi zločin pa ovim putem izražavamo našu zahvalnost  udruženju „Jadovno 1941.“ za ovu ideju i predlog. Verujemo da će imenovanje genocida NDH nad našim narodom kao  „POKOLj“ doprineti našoj daljoj zajedničkoj borbi za uspostavljanje kulture sećanja i poštovanja žrtava Pokolja,  umesto sadašnjeg  preovlađujućeg

Independent: Fašistički pokret u Hrvatskoj ponovo u usponu

26. jun 2020.

Tokom Drugog svetskog rata, domaći fašistički pokreti širom Evrope pridružili su se nacističkoj Nemačkoj u vršenju genocida i zločina protiv čovečnosti nad manjinama u njihovim zemljama. Hrvatska ustaška organizacija bila je jedan takav pokret, piše britanski Independent navodeći da je u toj zemlji na delu istorijski revizionizam koji ustaški pokret često predstavlja kao patriotski. U takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, nacističko-marionetskoj državi stvorenoj 1941. godine, fanatično-nacionalistički pokret ustaša na čijem čelu je bio Ante Pavelić svirepo je ubio stotine hiljada Srba i desetine hiljada Jevreja, kao i mnoge Rome i hrvatske antifašiste. Već neko vreme svedoci smo raširenog pokušaja rehabilitacije ustaša karakterišući njihov pokret i njegove članove kao patriote, a ne

Nikola Milovančev: O broju žrtava u Jugoslaviji 1941–1945, njihovo umanjivanje i nipodaštavanje (II)

26. jun 2020.

O broju žrtava u Jugoslaviji 1941–1945, njihovo umanjivanje i nipodaštavanje (2). Piše: Nikola Milovančev U Hrvatskoj je zauvek izbegnut popis naših žrtava, jer je januara 2012. taj popis preuzela Rimokatolička crkva. Slovenci su dokazali da se i sada mogu (barem približno) izbrojati žrtve Drugog svetskog rata. Zašto samo u Srbiji pojedinci uveravaju javnost da je to nemoguće, da su prepreke nepremostive? U periodu od 1998. do 2005. održavani su skupovi „Dijalog povjesničara/istoričara“, koje je organizovala Fondacija Fridrih Nauman. Na tih deset susreta velika pažnja posvećena je žrtvama u ratovima na jugoslovenskim prostorima u XX veku, a najviše izlaganja (pedesetak) odnosilo se na razdoblje Drugog svetskog rata; najaktivniji u obradi ove

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA