arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Михаило Меденица

Њена екселенција Јелена Милић, амбасадор беде и јада!

19. март 2022.

Није Јелена Милић тек бедни чауш оног НАТО пакта с ђаволом, оно блато и смрад друге Србије..Јелена Милић је много више и много опасније од свег тога- она је све оно што суштином нисмо и све оно што нам се намеће да нам ваља бити. Као таква је именована за амбасадора Србије у Хрватској. У Хрватској ће Србију представљати неко за кога је Јасеновац сеновито излетиште на Сави! Неко за кога је „Олуја“ поветарац, лахор што је развејао маслачке… Неко ко ће на згаришту српског дома пожалити ватру… У Хрватској ће Србију заступати као оптуженика бесчасни адвокат по службеној дужности, адвокат који би славио да му „брањеник“ допадне вешала… Јелена

Jasenovac spomenik

Деца Јасеновца

17. март 2022.

Ревизионисти и многи јавни делатници који имају за циљ да негирају како геноцид у НДХ, тако и размере тог геноцида, настоје да своје аргументе усмере на поље квантитативног аспекта геноцида. Kвантитативни аспект геноцида је свакако врло важан аспект геноцида који су усташе спровеле над Србима, Јеврејима и Ромима. Међутим, негирање и редукција броја жртава почивају на проблематичним теоријским, али и емпиријским основама. Поред теоријске и емпиријске проблематичности, неопходно је указати да поред квантитативног, постоји и квалитативни аспект геноцида, који се неоправдано занемарује као контра-аргумент када ревизионисти наступе са позиција позивања на званичне податке одређених институција. Управо квалитативни апект односно природа злочина, методолошки стандард убијања, идеологија усташког покрета, психопатолошки профили убица

Подршка професору Ковићу: Учили сте нас важности спознаје ко смо!

15. март 2022.

Поносна сам на сваку оцјену и сваки наш испит, а шта је испит него разговор два пријатеља. Поносна сам на оне десетке, на она предавања која су била другачија и иновативнија. Нису то била пука читања са папира, нити „једва чекање“ да изађете из учионице, то су биле дебате кроз које би за два сата ни не знајући прелазили и књигу од 300 страница. Пише: Свјетлана Самарџија Драги професоре, Република Српска је била и биће ваша друга домовина. Толико је добрих људи, прије свега, па онда историчара изашло испод вашег пера истине, пера историје. Ваши су нас часови учили и о умјетности, и о књижевности и о историјским токовима и

Душан Буковић: СЕЛО ПОЛАЧА У БОРБИ ЗА СЛОБОДУ

13. март 2022.

Из публикације: Јован Ивекић, Полача у борби за слободу, „Србија – Serbia“, јун 1978, Fruitland, Ont., Canada Не улазећи ни у какве друге коментаре, данас смо били у прилици да посетимо велику Универзитетску библиотеку у којој се налази преко два милиона књига, страних и домаћих, где смо пронашли и овај чланак Јове Ивекића који је објављен у Ђујићевој „Србији“, под насловом “Полача у борби за слободу“, где између осталог стоји: „У подножју кршне и поносне Динаре истиче се познато српско село Полача у Далмацији. Оно се састоји од већег броја мањих засеока, груписаних у Великој и Малој Полачи и Подинарју. Полача по броју становника спада у већа насеља у Далмацији.

Зафрановић: Снимање филма о злочинима у Јасеновцу почиње у јуну

10. март 2022.

Некадашњи студент легендарне, престижне Прашке филмске школе – ФАМУ, годинама се бави анализом зла у вријеме фашизма, што се јасно огледа у његовој ратној трилогији – „Окупација у 26 слика“ (1978), „Пад Италије“ (1981) и „Вечерња звона“ (1986), филму „Крв и пепео Јасеновца“ (1983) или документарцу „Залазак стољећа – Тестамент Л. З.“ (1994). Филмски редитељ Лордан Зафрановић већ деценијама припрема филм о злочинима у Јасеновцу радног назива „Дјеца Козаре“, за Танјуг најављује да би снимање тог остварења требало да почне у јуну ове године. Веома дуго већ припремам тај филм који сада већ носи и други наслов „Златни рез 42“. Прича је подигнута на други ниво од прве верзије сценарија

Никола Милованчев: О логору Земун – одговор на неистине г. Златоја Мартинова

27. фебруар 2022.

У дневном листу „Данас“ објављен је чланак г. Златоја Мартинова под називом „Филм без улоге Недића“ а који се односи на документарни филм „Концентрациони логор Земун“ аутора др Вељка Ђурића. Као Земунац осећам се позваним да одговорим на део навода г. Мартинова који се тичу логора Земун. Напомињем да су ми неке чињенице о том раздобљу познате и из породичног искуства: мој деда Никола је од пролећа до септембра 1944. био заточен у логору Бањица (пре ослобођења Београда је организовао пресецање фитиља за минирање моста који је са земунске стране и тиме спречио минирање моста) а отац Ђорђе је новембра 1944., са својих 17 година, отишао на Сремски фронт. Зато

Ђурђица Драгаш: Заклела сам се да нећу преплакати „Дару“

20. фебруар 2022.

Пре тачно годину дана, на РТС-у је приказан филм „Дара из Јасеновца“. Неко је плакао, неко био бесан, неко је тврдио да је филм превише „умивен“и да није приказана сва страхота Јасеновца. Било је и оних који су се бавили споредним стварима, нападали ауторе, тврдили да иза свега стоји политика. Једино чега није било је… равнодушност! Дара нас је продрмала, потресла, натерала да станемо на тренутак и запитамо се… ко смо, где идемо, има ли нам спаса! Ја се данас питам шта смо урадили за ових годину дана. Шта смо научили и да ли смо икако допринели незабораву?! Да ли смо учинили ишта да сећање на наше жртве не бледи?!

Анђелко Анушић: ЗЛОДУХ ДУПЛИХ СТАНДАРДА

19. фебруар 2022.

Реч o Посланици Смиље Тишме професионално заглувелим и занемелим у Народној скупштини Републике Србије. Дубоко ме је дирнуо и забринуо текст академика проф. др Василија Ђ. Крестића „Има ли Србија снаге и воље да заштити националне интересе“, објављен у Печату (698, од 21. јануара), а поводом опетоване лицитације бројем жртава усташког злочина геноцида у Јасеновцу, и неувршћавања у дневни ред Народне скупштине Резолуције о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ (1941–1945). Схватио сам га као протест, као последњи апел оглувелој и занемелој, бешћутној Народној скупштини – несавесној и несолидарној са страдањем свога народа током Другог светског рата. Или можда политички уцењеној помирљивошћу и сарадњом у региону –

НИЈЕ ХОЛОКАУСТ, ВЕЋ ЖРТВЕ НДХ: Споменик жртвама нацистичког и усташког терора у Загребу годину дана прекривен

17. фебруар 2022.

Иако је у Загребу довршен споменик жртвама нацистичког и усташког терора, смештен у близини главне железничке станице, већ годину дана је прекривен непрозирним материјалом и нико не зна када ће бити откривен. Спомиње се април, месец који се веже и за оснивање НДХ, 10. тог месеца, 1941. године. Споменик жртвама усташког режима, пре свега Јевреја и Срба из времена НДХ, урађен је за време мандата бившег градоначелника Милана Бандића. Око споменика постоји и проблем његовог имена. Јеврејска заједница тражи да то буде споменик жртвама из НДХ, а не споменик жртвама Холокауста, што је била идеја оних који су га иницирали. Јеврејска заједница је више пута протестовала због тог „званичног“ назива,

lazar_lukajic.jpg

ПРЕНОСИМО: Крвави браник православља – интервју Лазар Лукајић

13. фебруар 2022.

Запад и данас, нажалост, елегантно окреће главу од стравичних злочина, наjстрашниjег геноцида над Србима у Другом светском рату, у време злогласне НДХ, истовремено упорно инсистираjући на „случаjу Сребреница“. Заиста се тешко може схватити то децениjско прећуткивање у „староj, доброj, слободољубивоj“ Европи, када су у питању Срби. Јевреjски народ jе сложно, и без зазора, говорио о своjим жртвама, jер их поштуjе. И сада  Јерменски, мада jе малоброjан; и ни од кога Јермени  не стрепе. У расветљавању ужасних година за српско православно становништво током Другог светског рата у поменутим (сада „сувереним“  и „демократским“) државама велики допринос дали су истински прегаоци, неуморни историчари, писци, истраживачи… Један од њих jе и мр  Лазар Лукаjић,

У Лондону одржана комеморација „Сјећање на српске жртве усташког геноцида“

12. фебруар 2022.

Директор Фондације Драгана Томашевић подсјетила је присутне на чињеницу да је ревизија историје све више присутнија у јавном животу како Хрватске тако и Србије. У Лондону је одржан комеморативни скуп „Сјећање на српске жртве усташког геноцида у Независној Држави Хрватској (НДХ)“, на којем су личности из британских академских кругова, политичког живота, те представници амбасада разних земаља у Великој Британији први пут чули сличности и разлике између њемачкиг логора Аушвиц и усташког Јасеновац. Скуп је одржан синоћ, у организацији Фондације за сјећање на Јасеновац и Холокауст, у оквиру традиционалне манифестације „Мјесец српске културе у Великој Британији“ у Српском центру при Цркви Светог Саве у Лондону. Гостима је на скупу приказана премијера

Никола Тесла страдао у усташком логору: Звао се исто као чувени научник, а његова судбина је потресна

9. фебруар 2022.

Према попису Меморијалног музеја на Мраковици, Никола Тесла из Костајнице био је жандарски наредник, којег су власти НДХ-а 1941. године послале у логор из којег се никада није вратио. Хрватска ускоро укида куну и прелази на евро, ипак чињеница да ће се на кованицама налазити лик највећег српског проналазача, срамна је, јер како каже историчар Меморијалног музеја на Мраковици, Борис Радаковић, власти НДХ-а убиле су другог Николу Теслу 1941. године. Према попису Меморијалног музеја на Мраковици, Никола Тесла из Костајнице био је жандарски наредник, којег су власти НДХ-а 1941. године послале у логор из којег се никада није вратио. Добро је што је бар европска монетарна политика довела до укидања

ДРАГАН ДОБРАШИНОВИЋ: Музеј жртава комунистичких злочина уместо Куће цвећа

7. фебруар 2022.

У ауторском тексту „Позив на изјашњавање уочи градских избора – шта са Брозом?“, др Миша Ђурковић је ревитализовао стару и болну тему за велики број грађана Србије. Реч је о околности да је бивши комунистички диктатор и доживотни председник СФРЈ, човек који је директно наређивао или се прећутно саглашавао са бројним злочинима почињеним над припадницима српског народа, сахрањен у такозваној Кући цвећа, на Дедињу, у Београду. Проблематизујући ово питање др Миша Ђурковић веома прецизно и детаљно, из перспекриве необоривих историјских чињеница, излистава списак Брозових непочинстава над српским народом. Броз је, наводи Ђурковић, „окупатор Србије, злочинац, човек који је у Првом светском рату директно ратовао против ове земље, неко ко је

Споменик жртвама Холокауста – између сјећања и ревизионизма

31. јануар 2022.

У Загребу се открива споменик за шест милионана Јевреја страдалих у Холокаусту у Европи. И то тик уз жељезнички колодвор с којег су у логоре депортоване жртве усташког геноцида. О њима на споменику нема нити једне ријечи. Пише: Никола Пухарић This post is also available in: English (Енглески) У Загребу ће ускоро бити отворен Споменик жртвама Холокауста у Бранимировој улици испред Главног жељезничког колодвора, а полемике око његова назива и умјетничког рјешења још увијек не престају. „Навикли смо да споменици изазивају јавне пријепоре па није чудо да је томе тако и у овом случају. Стручњацима су већ дуже вријеме познате критике оних земаља које су се придружиле међународном обиљежавању жртава

Дани(ј)ел Симић: Свети Сава као родоначелник великосрпског геноцидаштва

27. јануар 2022.

Најбољи начин за вршење агресије на нацију која је претрпила тежак геноцид, јесте замјеном теза и нападом да је она геноцидна. Друштвенополитичка криза у Дејтонској Долини Плача је управо посљедица крајње фазе тог опсежног, међународног процеса преумљења српског народа у безусловно покоран. Очито противно животним националним интересима, а са становишта своје тобоже неискупиве колективне грешности. Циљ тзв. „Инцковог закона“ је то. Мисаоно забетонирати да је убиством ратних заробљеника противно Женевској конвенцији у јулу 1995. године почињен, кобајаги, злочин геноцида од стране српске војске и полиције. Затворски запријетити било коме ко би научним доказима и научним начином размишљања оборио ту тезу (што уопште није тешко), да са тим подацима изађе у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА