
Раде Р. Лаловић: СОНЕТИ НАД СЈЕНИМА СРПСКИХ МУЧЕНИКА
Када смо се средином друге деценије 21. вијека, с циљем развијања свијести о важности његовања културе сјећања у школској пракси, почели бавити истраживањем поезије чији је главни мотив српско страдање у 20. вијеку скоро нико од основношколских и средњошколских професора српског језика и књижевности, па чак ни од универзитетских професора са катедри за српски језик и књижевност није могао да нам одговори на питање да ли је неко од српских пјесника написао коју пјесму о Јасеновцу, Јадовну, Пребиловцима. Доминантни одговори су били „Не знам.“ или „Ја се тиме нисам бавио“. И тако је започело наше трагање за поезијом коју смо у својим каснијим радовима назвали српска поезија страдања и патње.













