јасеновац Архиве - Страница 2 од 84 - Јадовно 1941.

Слободан Антонић: Да имамо своје име за Геноцид почињен над Србима од стране НДХ, не бисмо 22. април звали речју која се уопште не односи на нас

13. април 2026.

Лењи смо и завидни. Све чекамо да неко други нешто уради. А кад други крене да ради, учињеном послу налазимо сто мана – све бојећи се да ће туђе заслуге некако да умање наш значај. Напомена: Преносимо део текста из прилога Слободана Антонића: Јасеновац у Београду објављен 19. маја 2020. на порталу СТАЊЕ СТВАРИ . Узмимо, рецимо, иницијативу да се геноцид над Србима у 2. св. рату, по угледу на јеврејски Холокауст и ромски Порајмос, назове Покољ. Потребу за таквим, једноставним и карактеристичним, именовањем сувишно је образлагати: да имамо своје име, не бисмо 22. април звали речју која се уопште не односи на нас. Али, управо они који се институционално

N1 у операцији умањивања злочина над Србима: „Осам година рата“ против Јасеновца и „Олује“

13. април 2026.

Интервју који је Н1 објавио са историчарима Дубравком Стојановић и Хрвојем Класићем представља још један у низу покушаја да се историјске чињенице о страдању српског народа релативизују и сведу на пуку статистику. Под привидом „научног приступа“, у јавни простор се пласира теза да Срби и Хрвати „готово да нису ратовали“ и да се читав сукоб своди на „осам година“ током више од једног миленијума заједничког живота. Управо у тој формулацији садржана је суштина спорног наратива. Да се историја сведе на аритметику и отвори простор да се најтежи злочини представе као „изузетак“, као краткотрајна девијација у иначе наводно складним односима. Такав приступ не само да је методолошки спорaн, већ је и

Љубодраг Димић: За Србију 20. век још није завршен

13. април 2026.

Покушај да се Степинац прогласи за свеца је само корак ка проглашењу папе Пија XII за свеца. Историчар, професор др Љубодраг Димић је говорећи о томе да ли је Југославија била грешка, у ауторској емисији Релативизација са Љиљаном Смајловић, рекао да када се све сабере, биланс једног века у коме је постојала југословенска држава изгледа негативно, или прецизније, биће негативан ако из тог историјског искуства не извучемо поуке о томе како да живимо данас и како да се понашамо сутра. Везане вести: Љубодраг Димић – Запечаћена истина Љубодраг Димић – Разговор глувих (други део) Љубодраг Димић – Тако се закорачило у злочин (трећи део) Академик Димић: Хрвати покушавају да улепшају

Јадовничани на међународној конференцији „Страдање Срба у Независној Држави Хрватској у периоду 1941-1945. године“

6. април 2026.

Учесницима конференције обратиће се и председници удружења Јадовно 1941. из Бање Луке и Београда, Душан Басташић и Момчило Мирић. РЕПУБЛИКА СРБИЈАНАРОДНА СКУПШТИНАОдељење за односе с јавношћу Н А Ј А В А Поштовани, Обавештавамо вас да ће у четвртак, 9. априла 2026. године, у организацији Парламентарне групе за национално сећање и страдање – ВРЕМЕ ЈЕ, бити одржана међународна конференција: „Страдање Срба у Независној Држави Хрватској у периоду 1941-1945. године“ Конференција ће бити одржана у малој сали Дома Народне скупштине, Трг Николе Пашића 13, са почетком у 11.00 часова. Акредитације можете слати на меил: [email protected] Извор: НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Циљ „Хрватске православне цркве“ – политичко и духовно насиље над Србима!

3. април 2026.

На данашњи дан, 3. априла 1942 Указом усташког поглавника Анте Павелића установљена Хрватска православна црква. Такозвана Хрватска православна црква није и никад неће постати црква, а циљ те парацрквене организације, која баштини нацистичку традицију НДХ јесте да врши политичко и духовно насиље над преосталим Србима у Хрватској, сматра професор Јован Јањић. Самозвана Хрватска православна црква (ХПЦ) опасна је по Србе и Српску православну цркву (СПЦ) јер је реч о дугорочном пројекту, чији су главни циљеви добијање аутокефалности и поход на имовину СПЦ у Хрватској, сматра председник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Иако такозвана ХПЦ још није успела да се упише у Евиденцију верских заједница у Хрватској због административних препрека садашње власти, Штрбац

Момчило Мирић: Мука и неверица

2. април 2026.

Господин Ненад Фогел са положаја Председника Јеврејске Општине Земун дословце и у потпуности игнорише 6.500 Срба на гробљу у Земуну, који леже у заједничкој гробници, највећој познатој појединачној гробници Срба на територији Независне Државе Хрватске. Они којима је избрисано име, број и идентитет 1944.г. када су Немци и Хрвати уништили детаљну документацију логора Земун. Они којима је сакривено име, број и идентитет, још 1957.г. када им је подигнут споменик од стране НОО Земун, на коме је писало „Жртвама Фашизма“. Њима, мученицима, се поново ускраћује идентитет, број и име, и не дозвољава им се молитва, помен, парастос и свако могуће сећање на њих! Не схватам мисао која је понукала г. Фогела

Ранко Раделић: Однос према Јасеновцу је калибрисан као мјера људскости

31. март 2026.

Упоредимо ли доступне трагове преостале из прошлих епоха са оним што нам као предложак пружа 20. вијек, јасно је да су наши давни преци били биолошки прилагођенији овој планети, несумњиво интелигентнији и морално супериорнији од данашње популације, која је биолошки, али и на много других планова, на путу убрзане деволуције. Извор: Још необјављена књига аутора Ранка Раделића – април 03, 2020. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Иако је Јасеновац јасан знак тог пропадања,

Јован Мирић: О спаљивању живих српских жртава у НДХ

30. март 2026.

Снаха Томе Кунића родила је двојке један сат пре него што су и живи и мртви Кунићи изгорели у кући. То двоје деце, Стана и Тома, живели само један сат, добили су имена 1964. године, приликом пописа жртава Југославије Усташки злочин у Глини (Извор: Музеј жртава геноцида) У књизи Јасеновац. Аушвиц Балкана израелски историчар Гидеон Грајф побројао је 57 различитих начина мучења и убијања јасеновачких логораша. Само их је побројао и класификовао у категорије, ни за један није навео пример или неки детаљнији опис. Ти начини заиста много говоре о природи геноцидне политике која је спровођена, али су још речитији примери за сваки од тих 57 начина. Поред масовног спаљивања жртава

Константин Антошин, Божо Грбић: Предлог за подизање цркве српској деци умореној у Другом светском рату

28. март 2026.

Сећања на Свету децу мученике све више бледе. То сећање потребно је освежити. Стога упућујемо јавни позив на изградњу цркве посвећене светој деци мученицима „Ако желиш да уништиш један народ, најпре му убиј децу.“ Пописом жртава рата 1941-1945. из 1964. године који је спровео Савезни завод за статистику на територији читаве Југославије – чији обухват, разуме се, није био потпун, поред осталог и јер је попис обављен деветнаест година по завршетку Другог светског рата – обухваћено је 57606 уморене српске деце именом и презименом. Дете је оно лице које има четрнаест или мање година. Од пописане деце у НДХ је уморено 54009, а ван НДХ 3597 деце. Деца су уморена на 4211

Чему знаци навода за творевину звану НДХ?

27. март 2026.

У новијој светској историји само две државе имале су разрађен план, у великој мери спроведен у дело, за уништење одређеног народа. Хитлерова Немачка хтела је да убије и последњег Јеврејина, а Павелићева Хрватска све Србе у НДХ. Због чега се ово друго не спомиње нигде у свету? У Другом светском рату највише је погинуло Руса, око 25 милиона, али историчари, па и сами Руси, полазе од чињенице да је та стравична бројка у највећој мери последица војних операција, немачких офанзива, руских одбрана и противнапада, страдања цивила у годинама великих оскудица за свим и свачим. Разуме се да је неколико милиона тог народа убијено са јасним циљем, у оквиру програма „бројчаног

Душан Бурсаћ: Анђели у паклу

25. март 2026.

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за наслов моје објављене књиге, „Хрватски геноцид над Србима 1941-1945”, неки рекли да је провокативан, а неке књижаре књигу нису ни примиле за стављање у излог, бојећи се нежељених последица. English То је још један доказ колико је у свест људи укорењено „братство и јединство“ између Срба и Хрвата, па везивање хрватског имена за геноцид, не само да није пожељно, већ то може да буде и врло опасно. Будући да се ради о страдању деце, моја жена Ева је предложила да овој књизи дам наслов „Анђели у паклу“. Анђели у паклу – садржај Душан Бурсаћ: АНЂЕЛИ У ПАКЛУИздавач:

Ранко Раделић: Геноцид над Србима – поглавље истргнуто из књиге свјетске историје

24. март 2026.

Џонатан Штајнберг, покојни професор модерне европске историје на Универзитету Пенсилваније и истакнути проучавалац Холокауста, написао је – „Изостављање Хрватске из конвенционалних студија о Холокаусту је попут књиге чије је прво поглавље истргнуто“, те да су напади на Србе у НДХ „најранији тотални Геноцид који је покушан током Другог светског рата“. Прије више од 2.000 година, у трећем вијеку прије нове ере, у сјеверној Индији није било ни демократије, ни људских права, ни паметних телефона, ни интернета, а поготово није било невладиних организација. Постојало је само чудесно Мауријско царство, са Ашоком Великим (273.-232.) као његовим владарем. Након бурних ратова које је водио око 265. пне, окрутни и сурови ратник Ашока је

Јован Мирић: Град и село у НДХ

23. март 2026.

У градовима вичу, псују, бацају блато и камење, туку. У селима хватају, стражаре, туку, силују, кољу, убијају, спаљују, бацају у јаме. Шта више рећи? Главни трг у Загребу, НДХ (Извор: 24/7) Дана 28. априла 1941. године усташе су око 200 Срба, Јевреја и неколико Хрвата допремили са севера НДХ у Загреб, сместивши их у домобранске касарне у Илици. Из те групе Немци су издвојили бивше југословенске војнике, а остале ухапшене усташе су немилосрдно мучили. „Цијелим путем од Јелачићевог плаца до Нове Васи били смо нападани од уличне руље која нам је добацивала разне псовке, пријетње, пљувала по нама, а неки почели и бацањем камења“, казује Дмитар Романић. (Ђуро Затезало, Јадовно,

Прве жртве усташког терора и геноцида у Сремским Карловцима, хапшење истакнутих грађана јуна 1941. године и њихово страдање у логору Јадовно

23. март 2026.

Положаj Срба у НДХ се све више погоршавао, као и положаj Јевреjа и Цигана, после обjављивања „Законске одредбе о расноj припадности“ и „Законске одредбе о заштити ариjевске крви и части хрватског народа“ почетком маjа 1941. године у гласилу хрватског усташког покрета (Хрватски народ, броj 78 од 1. V 1941. године). Те одредбе jе прописао поглавник НДХ Анте Павелић по немачком нацистичком узору. Мржњу против Срба, Јевреjа и Цигана упорно jе ширила усташка пропаганда преко дневне штампе, радиjа и на скуповима. Они су окривљивани за сва постоjећа зла и означавани као ниже расе и „непоћудни елементи“. Срби су jош називани четницима, а српска православна вера грчко-источном или шизматичком. Усташка штампа jе

Ми што нас Вукашинове очи боле..

22. март 2026.

Ми, зањихани, јадовничком успаванком из суза бакиних. Јадовничани,Ми што нас воде,очи ископане.Вукашинове,Херцеговачке,Kлепачке,Наше свете, предачке. Ми који од рођења,радимо свој посао,носећи претке из јама. Зањихани, јадовничком успаванком из суза бакиних. Оном скривалицом, са руба црне мараме.Неостављајући Вукашинове речи по страни,јер смо његову страну рођењем изабрали. И не носимо ми Вукашинову икону. Све нас, он носи у вечност.његовим трагом, никад бестрагом. Заборавом. Никад нечовештвом, мржњом и мраком. Ми уткани у девојачке плетенице,Што коло испред цркве за славу не заиграше.Ми што нас Вукашинове очиболе, што смо старији, све јаче. И ја не знам дал` да јецам, ридам ил` плачем, што живех у времену у ком очи ваде мачем, са именом Народа мог. Аутор: