arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Михаило Меденица

Михаило Меденица: Чекајући да туђе очи проплачу заборавићемо својима да гледамо

Није “Дару из Јасеновца” победила политика већ – зло, но шта је политика до сушто зло, баш оно на којем је и сам Јасеновац утемељен..? Лично, уоште не марим што је филм избачен из номинација за пусти Оскар, није тај фалус одавно ништа друго до белег белосвестког зла оличеног у паклу “новог светског поретка”! Чак сам и убеђен да би то “признање” умногоме обесмислило и опоганило читаву причу. Пре би је ућуткало него што би на њеним крилима полетела, па заиста нема баш никаквог разлога за јадиковку јер ако је филму требао ветар у леђа- сад га има на претек. Но, нешто друго јесте за јадиковку а тиче се нас

Редитељ „Даре из Јасеновца“: „Рекли су да сам ја ту угурао Србе и децу“

Да ли је негативна кампања у америчким медијима избацила „Дару из Јасеновца“ из трке за Оскар? Kоме је дозвољено да буде жртва а ко увек мора бити злочинац? „Филм је једноставно измештен из света филма и убачен у политику. Сад се поставило питање да ми морамо да се боримо за истину о нашем страдању. ЛА тајмс је на један фалсификаторски начин рекао да је то био логор који је пакао за Јевреје, а да сам ја ту угурао Србе и децу“, рекао је за Јутро Прве Тв редитељ филма, Предраг Гага Антонијевић. Kако је објаснио, то је заправо била порука гласачима Академије, који су већином јеврејског порекла, да је он

Н. Јовић: Дара у Јасеновцу по други пут

После тачно осам деценија од почетка српског страдања у НДХ, после 80 година пуног заборава и намерног потискивања, неко покушава да врати Дару у Јасеновац из кога је управо изашла. Српски народ заиста има бројне врлине, квалитетe и вредности, али култура сећања, нажалост, није једна од њих, или макар не спада у активније колективне особине нашег народа. Разлози за то су многи и њима се нећемо овом приликом бавити, већ поздравити коначне позитивне помаке по питању буђења из опште амнезије и суочавања са својом (а не наметнутом) прошлошћу путем филмске афирмације културе сећања. Најскорији и најзначајнији помак тог типа јесте управо филм Предрага Гаге Антонијевића „Дара из Јасеновца“. Сценарио је

Миодраг Илић: Хрватски логорски „алтруизам”

Неоревизионисти историје у данашњој Хрватској, сазданој на тековинама тзв. НДХ, чине све што могу да изврну чињенице, да стравичне злочине прикажу малтене као милосрђе и хуманост. Комплекс логора Јасеновац (Извор: Политика) Криминолози кажу да је најтеже убити првог човека, а да су потоња убиства рутина. Не зна се ко је починио прво убиство по оснивању такозване Независне државе Хрватске, али да је „олакшао” масовна злодела усташких убица, на безбројним местима диљем Хрватске, Босне и Херцеговине, нема никакве сумње. Познато је из многих докумената да су чак  и Немци, креатори програма геноцида Јевреја и масовних ликвидација у нацистичким логорима у Другом светском рату, били збуњени бестијалношћу усташа,  монструозним начинима лишавања живота

Пала одлука: Дара из Јасеновца није у трци за Оскара, Аида из Сребренице јесте

Америчке академије филмске уметности и науке није уврстила наш филм у трку за 93. награду по реду, у категорији за најбољи филм ван енглеског говорног подручја. Међу 15 кандидата је зато филм Босне и Херцеговине „Кво вадис, Аида?“, који ће се за награду са страног говорног подручја борити са остварењима Чилеа, Данске, Чешке, Француске, Гватемале, Хонгконга, Ирана, Обале Слоноваче, Мексика, Норвешке, Румуније, Русије, Тајвана и Туниса. Подсетимо, филм редитеља Предрага Гаге Антонијевића „Дара из Јасеновца“ о страдању Срба у злогласном усташком логору изазвао је последњих дана многе реакције. Извор: СПУТНИК

Срби из Америке бране „Дару из Јасеновца“: Спречите негирање геноцида над Србима

Представници српске дијаспоре у Америци затражили су да лист „Лос Анђелес тајмс“ уклони рецензију филма „Дара из Јасеновца“, режисера Предрага Гаге Антонијевића, због њеног историјског ревизионизма и порицања геноцида над Србима у НДХ. У име српске дијаспоре, Јулиана Пандуревић и потписници петиције одговорили су на порицање геноцида над Србима у НДХ од стране „Лос Анђелес тајмса“ и рецензента Роберта Абела. „Започињете оптуживањем филма да има танки слој историјске стварности који ће „тестирати стрпљење чак и најригорознијих ученика културних представа о геноциду“. У овој уводној речи сасвим сте јасно истакли свој дневни ред за овај чланак; не да прегледате филм на основу детаљне анализе и процене филма – на шта имате

Саша Лончина: У једном граду, хиљадама километара удаљеном од поткозарја, сви присутни гледају филм о страдању једног народа којем се то страдање негира… и плачу

Као неко ко је потомак жртава Градине и Јасеновца, први пут сам могао гледати екранизовано оно што сам од многих преживјелих и оних који су имали срећу да избјегну то зло, могао чути. И није нимало пријатно, али за отрежњење је увијек најбоља горка истина, па ко може да је прихвати.  У уводном дијелу филма говори се о народу у збијегу, који након офанзиве на Козару завршава у возовима за Јасеновац. Женама и дјеци која устрашена и свјесна судбине тихо пјевају ’’Засп’о Јанко…’’ у вагонима смрти. Баш у том тренутку имао сам осјећај као да цијела биоскопска сала плаче. Замислите, у једном граду, хиљадама километара удаљеном од поткозарја, сви присутни

Режисер „Даре из Јасеновца“: „То је потпуно негирање геноцида“; „Биће тужбе“

Прашина коју је подигао српски кандидат за Оскара, „Дара из Јасеновца“, није се још слегла – а и не чини се да ће тако скоро, бар ако је судећи по ономе што је изјавио режисер филма Предраг Гага Антонијевић. Овај филм је изазвао огромне турбуленције на интернету, јер су Срби и Хрвати још једном покушали да се „обрачунају“, овај пут оцењивањем „Даре из Јасеновца“ на најпопуларнијем филмском порталу, ИМДБ-у. Зато је и укинута могућност оцењивања, све до премијере филма у Чикагу, када је та опција враћена. Портал Сербиан Тимес писао је о утисцима са премијере у Чикагу, где су гледаоци напуштали биоскоп и пре краја, у сузама. Све је, заправо,

Гидеон Грајф: Усташе су највеће убице у историји; У Јасеновцу су убијале лично, својеручно и из страсти

Порицање усташких злочина у Јасеновцу је поновно убијање већ мртвих жртава, изјавио је израелски историчар Гидеон Грајф и истакао да је овај концентрациони логор за Јевреје, Србе и Роме био царство окрутности Независне Државе Хрватске без преседана. Он је током видео-конференције о Јасеновцу коју је организовало Удружење Срба у Норвешкој истакао да је код људских моралних вредности потпуно прегажен у овом концентрационом логору, као и у нацистичком Аушвицу, преноси РТРС. Грајф је указао да су су убиства у логору Јасеновац временом постајала све бруталнија и екстремнија, заснована на принципу нечовечности и немилосрдности, како би се логорашима проузроковале што веће патње. Овај угледни историчар, наводи РТРС, назвао је усташе “највећим убицама

Стручњак за Холокауст: „Дара из Јасеновца“ није антихрватски филм

Стручњак за Холокауст Мајкл Беренбаум, стручни савјетник у филму „Дара из Јасеновца“, одбацује оцјене критичара Варајетија Џеја Вајсберга да је филм антихрватски и наводи да филм није против Хрвата, већ да говори о злу које су учинили Хрвати. Вајсберг је пропустио да уочи да се Хрвати у филму појављују и као спасиоци у неким ситуацијама, истиче Беренбаум. Он указује на чињеницу да филмови о нацистичким злочинима такође нису филмови против Нијемаца, већ против нациста. У интервјуу за сајт Рамас скрин, одговарајући на питања новинара који је веома похвално оцијенио „Дару из Јасеновца“, Беренбаум наводи да Вајсберг има дилему зашто се снима толико филмова на тему Холокауста и објашњава да је

Најпознатији филмски сајт укинуо оцењивање филма „Дара из Јасеновца”

Најпознатији филмски сајт ИМДБ уклонио је могућност оцењивања филма „Дара из Јасеновца”, редитеља Предрага Гаге Антонијевића, а не приказује више ни  његову оцену која је пре тога била изнад девет. Разлози овог потеза нису познати, али се може наслутити да је повод био својеврсни рат оценама између српских и хрватских корисника и то све након критике у америчком магазину „Варајети” где је овај филм означен као српска пропаганда. Одмах по објављивању критике, на ИМДБ-у остварење је добило низ негативних коментара и лоших оцена што је изазвало обрачун на друштвеним мрежама где су поједини Срби позвали сународнике да филм оцене што боље да би победили Хрвате који му намерно дају најнижу

Михаило Меденица

Михаило Меденица: „Дара из Јасеновца“…

„Дара из Јасеновца” је више од филма и заиста нема ничег бесмисленијег и срамотнијег него да се у сред Србије води полемика за и против њега?! Сваки спомен Јасеновца, слово и реч о њему – морају бити спомен, слово и реч сваког од нас, јер Србије је више под земљом неголи на њој, и ко год каже да тишини морамо оставити оно под земљом тај над њом живи бедни заборав… Једноставно, док не славимо страдања – страдаћемо у „слави“… Кад кажем да морамо славити страдања наравно да не мислим на вашарење костију већ да једном за свагда будемо начисто колико је невине српске крви проливено само зато што је –

Три критике „Даре“ на IMDB

Неки проницљиви филмски гледаоци могли би да одбаце филм „Дара из Јасеновца“ као курс у Холокаусту 101, филму који је можда прављен првенствено за 40% Американаца који никада нису чули за Холокауст и оне који би могли бити поштоваоци нацистичких логора за истребљење, као они који су покушали пуч у нашем главном граду (прим. нереди у Вашингтону 2021.). Међутим, филм Предрага Антонијевића јединствен јер приказује карактер концентрационих логора НДХ, земље коју су створили ултранационалистички, расистички, ксенофобични, антисемитски, антиромски, антисрпски припадници усташког режима. Оригинал: Reviewed for Shockya.com & BigAppleReviews.net linked from Rotten Tomatoes by: Harvey Karten Редитељ Антонијевић (рођен у Нишу, Србија, Југославија 1959.) чији је филм „ Breaking at the

Академик Василије Крестић iизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда.

Василије Крестић: О САНУ и њеном председнику

Не делим мишљење председника САНУ господина Костића да су Косово и Метохија и de facto и de jure изгубљени. Међутим, нисам спреман да оспорим право господину Костићу да о статусу Косова и Метохије мисли другачије од мене. У протестима који су се збили против САНУ и њеног председника Владимира Костића више пута, у разним приликама, неки од протестаната су ме позивали да се изјасним о читавој ситуацији која се тиче Академије и њеног челног човека а у вези с његовим изјавама о статусу Косова и Метохије. Нисам бежао од оглашавања, али, упркос позиву протестаната да се огласим, мене нико, ниједан новинар, ниједан медиј до данас није позвао да дам било

На оптужбе из “Варајетија” одговориће организације које се баве Холокаустом

Режисер филма “Дара из Јасеновца” Предраг Гага Антонијевић рекао је да ће на писање критичара филмског магазина “Варајети” Џеја Вајсберга, да је овај филм “српски националистички памфлет”, услиједити одговори организација у Америци које се баве Холокаустом. “На критику се обично не одговара, али ово није критика. За 40 година каријере још нисам видео овако нешто. Ово није критика, нити је таквом сматрају дистрибутери као ни многе организације које се баве Холокаустом. Сви су затечени”, рекао је Антонијевић. Он је рекао да је Вајсбергово писање о српском кандидату за “Оскара” једна врста политичке етикете која, прије свега, има циљ да се збуне и уплаше гласачи у Америчкој филмској академији, да се

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.