Početkom juna 2011. rimski papa Benedikt Šesnaesti posetio je Hrvatsku, dajući podršku njenom putu ka Evropskoj uniji i pozivajući je da i dalje ostane verna Vatikanu, boreći se za hrišćanske vrednosti. Oduševljeno dočekan od preko 3oo ooo Hrvata, papa nije propustio da usput pomene kvislinšku tvorevinu, Nezavisnu Državu Hrvatsku, kao instrumentalizovanu od fašizma i nacizma (nijednom ne pominjući 7ooooo žrtava ustaškog konclogora Jasenovac, koje su stradale zato što su bile Srbi, Jevreji i Romi, kao ni ulogu preko 1ooo rimokatoličkih župnika, fratara i časnih sestara, koji ne samo da su podržavali Pavelića i njegove monstrume, nego su i aktivno učestvovali u pokoljima nedužnih ljudi ,kao „zaklete ustaše“.) Mlako se ograđujući

Ovaj tekst je mogao biti napisan i objavljen u vreme kada se pojavila Dara iz Jasenovca, ali sam svesno odlučio da sačekam da se bura oko filma u medijima i na društvenim mrežama stiša. Da to nisam učinio, verovatno bi ovaj tekst bio pročitan površno, u kontekstu za i protiv filma, a to nisam želeo, jer bi mnogima verovatno promakla poenta. Istina je: neke stvari bolje vidiš, kada im se približiš. Tačno je međutim, i suprotno: nekada moraš da se udaljiš od slike, da bi je video kao celinu. Piše: Slobodan Vladušić Još pre emitovanja filma o Jasenovcu, setio sam se jedne tužne scene sa ispita. Dok je pričao o

Da li je za Srbe, ma gde da su, dozvoljeno neznanje o Jasenovcu i žrtvama te monstruozne fabrike smrti? Piše: Dragana Matović Prošle su decenije, Sava i dalje teče i pamti. Nevine žrtve iz Jasenovca plutale su ovom rekom i našle večni mir na njenim obalama. Dopustili smo da ih prekriva zavesa zaborava punih 80 godina. Tek sada postajemo svesni naše nebrige prema jasenovačkim stradalnicima. Frapantno je da žrtvama zloglasnog logora do sada nije namenjen makar sokak u Beogradu, a na ulice su ponekad postavljane table sa imenima ljudi koji to ne zaslužuju. Dešavalo se, što je nedopustivo, da ulica bude nazvana i po ustaškom prvaku, doduše iz neznanja. Da