arrow up

Верници: Папа Фрања би донео мир и толеранцију међу људима

Претходних месеци питање посете поглавара Римокатоличке цркве папе Фрање, Србији поново је актуелизовано, а мишљење београдског надбискупа Станислава Хочевара да сада постоје стварне могућности за његов долазак и да би то омогућило дубљи дијалог две цркве, веће, интегралније сећање на прошлост и поглед међу људима, деле и католички верници у Београду. „Папина посета је увек реална, јер то жели и Католичка црква, али колико је остварива зависи од свих становника Србије, поручио је београдски надбискуп Станислав Хочевар за Танјуг на Велики четвртак наводећи да се посета папе Фрање Србији превише пролонгира, али да сада постоје „стварне могућности“ да се то оствари. Верници у анкети Танјуга у недељу, на римокатолички Ускрс,

Не опраштамо док се не покају: Како је у Србији за време Југославије спровођен културни инжењеринг

„Пропустили смо пола века ненеговања културне самосвести због геноцида над Србима у Другом светском рату. Временом почеле су страховите ревизије због којих су уметници и жртве ућуткани. Зло није кажњено. Не можемо да опростимо јер се нико није ни покајао“, каже за Спутњик Славица Гароња Радованац говорећи о односу културе и националне трауме. Културна траума као део нашег колективног идентитета тема је новог броја часописа „Култура“ у којем аутори из различитих области – културологије, науке о књижевности, антропологије, филозофије, психологије, социологије говоре о културној рефлексији наших колективних траума какве су сеобе и геноциди, нарочито у 20. веку. Од девет радова представљених у овом зборнику, три се баве траумама геноцида у

Никола Милованчев: Дража Михаиловић о броју жртава (II) – 823.000 Срба убијено по изјави Пирциа Биролија (до почетка 1943)

Досад побијено у Југославији 823.000 Срба. О овоме изјавио талијански Гувернер Црне Горе према подацима које имају Италијани, пише Дража Михаиловић емигрантској влади у Лондон. Осим извештаја Драже Михаиловића, који је председник емигрантске владе др Слободан Јовановић послао краљевском посланству у Лисабону 27. јануара 1943, сачуван је још један телеграм са сличном садржином, који је председник владе послао у Лисабон пола месеца касније, 11. фебруара 1943. Док је први извештај краћи и претежно политичке природе (уз навођење броја о 600.000 Срба убијених у Независној Држави Хрватској), други је у целости, осим вести о одлуци конференције шефова Гестапоа у Бечу о уништењу четничког покрета, посвећен ратним жртвама. Прва страна шифрованог телеграма

Ранко Раделић: БИЛОГОРСКИ ПРЕЗИМЕНИК – Исправке и допуне 1. издања

У суботу, 12. марта 2022. у штампарији „Донатграф“ у Гроцкој завршено је 2. издање „Билогорског презименика“, односно, само исправке и допуне првог издања објављеног на 467 страница. Тако са новим информацијама имамо пун преглед билогорске ономастике на 584 странице. Интегрални текст овог издања (117 стр.) можете преузети на линку ОВДЈЕ, а за ову прилику објављујемо увод у ову публикацију. „Вечерња Москва“ је у наставцима почела објављивати, чини ми се 1962, роман Михаила Булгакова Мајстор и Маргарита. Била је то четрнаеста верзија књиге, а вјероватно би их било још да аутор није погинуо 1943. Билогорски презименик је профана књига која своју инспирацију не црпи из непрегледних пејсажа и трновитих густиша властите

Михаило Меденица

Њена екселенција Јелена Милић, амбасадор беде и јада!

Није Јелена Милић тек бедни чауш оног НАТО пакта с ђаволом, оно блато и смрад друге Србије..Јелена Милић је много више и много опасније од свег тога- она је све оно што суштином нисмо и све оно што нам се намеће да нам ваља бити. Као таква је именована за амбасадора Србије у Хрватској. У Хрватској ће Србију представљати неко за кога је Јасеновац сеновито излетиште на Сави! Неко за кога је „Олуја“ поветарац, лахор што је развејао маслачке… Неко ко ће на згаришту српског дома пожалити ватру… У Хрватској ће Србију заступати као оптуженика бесчасни адвокат по службеној дужности, адвокат који би славио да му „брањеник“ допадне вешала… Јелена

Макормик: Хапшење Павелића био превелики ризик за САД и Ватикан

Амерички историчар Роберт Макормик изјавио је да је Ватикан веома добро знао за злочине у Независној Држави Хрватској (НДХ), а да је хапшенје хрватског ратног злочинца Анте Павелића спријечено јер је неко закључио да је то превелики ризик за Ватикан и САД.  “Ватикан је веома добро знао шта се догађа у НДХ, њихови представници били су присутни у Хрватској током рата”, каже Макормик, који је аутор кнјиге “Хрватска под Антом Павелићем: САД, усташе и геноцид у Другом свјетском рату”. Макормик оцјењује да би документи из периода Другог свјетског рата које Ватикан ставља на располаганје требало да пруже важне информације о бијегу Павелића. “До сада доступни документи указују да је Павелић

Jasenovac spomenik

Деца Јасеновца

Ревизионисти и многи јавни делатници који имају за циљ да негирају како геноцид у НДХ, тако и размере тог геноцида, настоје да своје аргументе усмере на поље квантитативног аспекта геноцида. Kвантитативни аспект геноцида је свакако врло важан аспект геноцида који су усташе спровеле над Србима, Јеврејима и Ромима. Међутим, негирање и редукција броја жртава почивају на проблематичним теоријским, али и емпиријским основама. Поред теоријске и емпиријске проблематичности, неопходно је указати да поред квантитативног, постоји и квалитативни аспект геноцида, који се неоправдано занемарује као контра-аргумент када ревизионисти наступе са позиција позивања на званичне податке одређених институција. Управо квалитативни апект односно природа злочина, методолошки стандард убијања, идеологија усташког покрета, психопатолошки профили убица

Подршка професору Ковићу: Учили сте нас важности спознаје ко смо!

Поносна сам на сваку оцјену и сваки наш испит, а шта је испит него разговор два пријатеља. Поносна сам на оне десетке, на она предавања која су била другачија и иновативнија. Нису то била пука читања са папира, нити „једва чекање“ да изађете из учионице, то су биле дебате кроз које би за два сата ни не знајући прелазили и књигу од 300 страница. Пише: Свјетлана Самарџија Драги професоре, Република Српска је била и биће ваша друга домовина. Толико је добрих људи, прије свега, па онда историчара изашло испод вашег пера истине, пера историје. Ваши су нас часови учили и о умјетности, и о књижевности и о историјским токовима и

Душан Буковић: СЕЛО ПОЛАЧА У БОРБИ ЗА СЛОБОДУ

Из публикације: Јован Ивекић, Полача у борби за слободу, „Србија – Serbia“, јун 1978, Fruitland, Ont., Canada Не улазећи ни у какве друге коментаре, данас смо били у прилици да посетимо велику Универзитетску библиотеку у којој се налази преко два милиона књига, страних и домаћих, где смо пронашли и овај чланак Јове Ивекића који је објављен у Ђујићевој „Србији“, под насловом “Полача у борби за слободу“, где између осталог стоји: „У подножју кршне и поносне Динаре истиче се познато српско село Полача у Далмацији. Оно се састоји од већег броја мањих засеока, груписаних у Великој и Малој Полачи и Подинарју. Полача по броју становника спада у већа насеља у Далмацији.

Ђурђица Драгаш: Заклела сам се да нећу преплакати „Дару“

Пре тачно годину дана, на РТС-у је приказан филм „Дара из Јасеновца“. Неко је плакао, неко био бесан, неко је тврдио да је филм превише „умивен“и да није приказана сва страхота Јасеновца. Било је и оних који су се бавили споредним стварима, нападали ауторе, тврдили да иза свега стоји политика. Једино чега није било је… равнодушност! Дара нас је продрмала, потресла, натерала да станемо на тренутак и запитамо се… ко смо, где идемо, има ли нам спаса! Ја се данас питам шта смо урадили за ових годину дана. Шта смо научили и да ли смо икако допринели незабораву?! Да ли смо учинили ишта да сећање на наше жртве не бледи?!

Анђелко Анушић: ЗЛОДУХ ДУПЛИХ СТАНДАРДА

Реч o Посланици Смиље Тишме професионално заглувелим и занемелим у Народној скупштини Републике Србије. Дубоко ме је дирнуо и забринуо текст академика проф. др Василија Ђ. Крестића „Има ли Србија снаге и воље да заштити националне интересе“, објављен у Печату (698, од 21. јануара), а поводом опетоване лицитације бројем жртава усташког злочина геноцида у Јасеновцу, и неувршћавања у дневни ред Народне скупштине Резолуције о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ (1941–1945). Схватио сам га као протест, као последњи апел оглувелој и занемелој, бешћутној Народној скупштини – несавесној и несолидарној са страдањем свога народа током Другог светског рата. Или можда политички уцењеној помирљивошћу и сарадњом у региону –

НИЈЕ ХОЛОКАУСТ, ВЕЋ ЖРТВЕ НДХ: Споменик жртвама нацистичког и усташког терора у Загребу годину дана прекривен

Иако је у Загребу довршен споменик жртвама нацистичког и усташког терора, смештен у близини главне железничке станице, већ годину дана је прекривен непрозирним материјалом и нико не зна када ће бити откривен. Спомиње се април, месец који се веже и за оснивање НДХ, 10. тог месеца, 1941. године. Споменик жртвама усташког режима, пре свега Јевреја и Срба из времена НДХ, урађен је за време мандата бившег градоначелника Милана Бандића. Око споменика постоји и проблем његовог имена. Јеврејска заједница тражи да то буде споменик жртвама из НДХ, а не споменик жртвама Холокауста, што је била идеја оних који су га иницирали. Јеврејска заједница је више пута протестовала због тог „званичног“ назива,

У Лондону одржана комеморација „Сјећање на српске жртве усташког геноцида“

Директор Фондације Драгана Томашевић подсјетила је присутне на чињеницу да је ревизија историје све више присутнија у јавном животу како Хрватске тако и Србије. У Лондону је одржан комеморативни скуп „Сјећање на српске жртве усташког геноцида у Независној Држави Хрватској (НДХ)“, на којем су личности из британских академских кругова, политичког живота, те представници амбасада разних земаља у Великој Британији први пут чули сличности и разлике између њемачкиг логора Аушвиц и усташког Јасеновац. Скуп је одржан синоћ, у организацији Фондације за сјећање на Јасеновац и Холокауст, у оквиру традиционалне манифестације „Мјесец српске културе у Великој Британији“ у Српском центру при Цркви Светог Саве у Лондону. Гостима је на скупу приказана премијера

Србија архиву о злочинима НДХ доставила Израелу: Хрватска љута и поново пријети

Хрватска тражи од Србије да јој преда и грађу са диска коју је Србија предала Израелу и у којој је, према саопштењу српског Министарства обране, грађа о страдањима Јевреја у НДХ. Хрватска поново прети Србији да ће зауставити њен пут ка Европској унији, а као разлог сада наводи проблем архивске грађе које Београд наводно одбија да врати Загребу. Загребачки Вечерњи лист тврди да Београд одбија да Загребу врати архивску грађу која му припада иако је, како кажу, Србија потписала споразум о сукцесији. Вечерњи пише да је тим поводом Хрватска јуче упутила протестну ноту Србији у којој, како наводи, упозорава да проблем архива може зауставити пут Србије према ЕУ. Лист додаје

Споменик жртвама Холокауста – између сјећања и ревизионизма

У Загребу се открива споменик за шест милионана Јевреја страдалих у Холокаусту у Европи. И то тик уз жељезнички колодвор с којег су у логоре депортоване жртве усташког геноцида. О њима на споменику нема нити једне ријечи. Пише: Никола Пухарић This post is also available in: English (Енглески) У Загребу ће ускоро бити отворен Споменик жртвама Холокауста у Бранимировој улици испред Главног жељезничког колодвора, а полемике око његова назива и умјетничког рјешења још увијек не престају. „Навикли смо да споменици изазивају јавне пријепоре па није чудо да је томе тако и у овом случају. Стручњацима су већ дуже вријеме познате критике оних земаља које су се придружиле међународном обиљежавању жртава

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Поп Ристо Ћатић

Чим су се домогли власти, усташе су и у Ливну започеле систематске

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.