izdvajamo Архиве - Страница 75 од 299 - Јадовно 1941.

Сећање на безимене жртве грађанског рата 1941-1945 – (1948)

5. март 2020.

Чегарски корпус ЈВуО је у маршу ка Јабланичком округу, где је упућен од странке Нишке војне области и Горског штаба 180. да очисти терен од све присутнијих комунистичких банди, које својим деловањем шире страх и панику међу становништвом, често изазивајући сурове репресије окупатора. Претходница Чегарског корпуса је ново формирани 5. јуришни батаљон Сврљишке бригаде, који је придодат 2. Нишкој бригади под командом активног жандармеријског наредника Славка Минића – Џогрдана из Нишевца. Првог децембра 1943. године Kорпус је преко брисаног простора звано место “Аеродром“ прилазио Kосанчићу, не слутећи јаче партизанске снаге споро су напредовали у дугој колони. Међутим, меандри Пусте реке, са шуматовим залеђем скривали су 2. Јужноморавску НО Бригаду и

Земљу ће нам растурити то не могу да поднесем

4. март 2020.

Тома Курузовић друговао са великим Ћопићем, говори зашто је Бранко одабрао смрт уместо живота. Видео крај СФРЈ и крах идеала занесеног и превареног српског народа Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. новембра 2015. године. Небројено пута сам се уверио да је наш велики Бранко Ћопић, на неки начин, био и чудесно видовит човек. Тај божански дар да наслути, предвиди и храброст да то што слути и – изговори, испоставило се да је његов пророчански ум био толико снажан да проникне у невреме и после његовог трагичног краја. Он је на то упозоравао својим књижевним делом, у коме се, уместо револуције залагао за

Сећање на егзодус: 24 године од протеривања Срба из Сарајева

4. март 2020.

Навршавају се 24 године од протеривања Срба из престонице БиХ након потписивања „Дејтона“. Двадесет четири године су прошле од егзодуса сарајевских Срба, који су након потписивања Дејтонског мировног споразума напустили своје домове. Мировним споразумом северозападне сарајевске општине насељене Србима предате су Федерацији БиХ мимо воље становника тог подручја. Њих 20.000 доселило се у средње Подриње већином у Сребреницу и Братунац. Егзодус Срба из сарајевских насеља Хаџићи, Грбавица, Илијаш и Вогошћа резултат је пре свега страха ових људи да би им се могла десити судбина многих страдалих српских породица. – Бојали смо се, рат је тек био завршен страх код становништва је био присутан. Алија је рекао да само они који

Непознаница шта ће бити отворено, Ватикан склон препакивању

3. март 2020.

Академик Љубодраг Димић сматра значајним отварање архива Ватикана и докумената који се тичу улоге Алојзија Степинца, загребачког надбискупа за време Другог светског рата уз напомену да је још увек непознаница шта ће од архивске грађе бити доступно истраживачима будући да, како каже, Ватикан ништа не препушта случају и добро процењује са чега ће скинути ознаку тајности. „Отварање архива лепо звучи, али постоје многе препреке које треба прескочити. Једна је саопштена већ јуче, а то је да су до краја године попуњена сва места за истраживаче“, наводи Димић за Танјуг. Димић, иначе члан Мешовите заједничке комисије о (Алојзију) Степинцу, каже да није познато шта је о Степинцу сабрано у Ватиканском архиву,

ОТКОПАНА ИСТИНА: Из штампе изашао „Ратни дневник Лазара Тркље 1941 – 1944.“

3. март 2020.

Ко хоће да заиста разуме српску поделу на четнике и партизане треба да прочита ову књигу „Ратни дневник Лазара Тркље 1941 – 1944 – Откопана истина“, која је деценијама била закопана у земљу. Аутентично сведочење о голготи народа током Другог светског рата које је званична историја, углавном, прећуткивала. Ратни дневник Лазара Тркље је аутентично сведочење о голготи народа током Другог светског рата на територији Југославије, коју је званична историја углавном прећуткивала. Хиљаде трагичних људских судбина забележено је и отргнуто од заборава у потресним ратним записима које је Лазар Тркља, професор теологије, секретар Земљорадничке задруге и блиски сарадник Драже Михаиловића, водио од пролећа 1941. године до јесени 1944. године. На више

Синиша Љубојевић: Срби су пред нестанком у Хрватској

3. март 2020.

Срби у Хрватској и након 20 година имају исте проблеме, а након уласка у ЕУ ствари су се почеле враћати и уназад, рекао је у интервјуу за „Независне“ Синиша Љубојевић, главни секретар Демократског савеза Срба у Хрватској. „Ми имамо исте проблеме и у вези с обновом кућа, увјетима обнове кућа, повратак је отежан, неријешено је питање конвалидације радног стажа, итд. Људи се боје повратка“, каже он. Интервју водио: Дејан Шајиновић НН: Kако изгледа политичко представљање Срба у Хрватској данас? ЉУБОЈЕВИЋ: У Хрватској су тренутно активне двије странке са српским предзнаком – СДСС и ДСС. Није тајна да смо колеге и ја били чланови СДСС-а, и хајмо рећи да смо због

НЕКА НАМ СВАКИ ПРВИ МАРТ БУДЕ СЈЕЋАЊЕ И ОПОМЕНА

2. март 2020.

Првог марта један дио државне заједнице Босне и Херцеговине обиљежава тзв. Дан независности Босне и Херцеговине. Прије 28 године два народа у БиХ, Муслимани (од 1993. Бошњаци) и Хрвати прегласавањем трећег народа, Срба, прогласили су независност БиХ од СФРЈ. Њихове једностране сепаратистичке тежње подржале су главне силе свијета, не обазирући се на посљедице које је то признање изазвало. Међународна заједница је овим чином исписала срамне странице цивилизације, јер је на најгрубљи начин угрозила права Срба и фактички дала одрешене руке једној антисрпској политици коју су хранили никада уништени духови шуцкора и усташтва. Поред чињенице да је тзв. Референдум о независности БиХ расписан противно тадашњем Уставу СФРЈ и Уставу СР БиХ,

Усвојен Закон о правима бораца, обухваћени учесници ратова деведесетих година

2. март 2020.

Посланици Скупштине Србије усвојили су Закон о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица којим се, по речима ресорног министра Зорана Ђорђевића, исправља неправда према борцима последњих ратова на простору бивше Југославије. Законом се предвиђа нова категорија корисника која није постојала по досадашњим прописима, а то су борци који су учествовали у оружаним акцијама 90-тих година и у рату 1999. године а који под наведеним околностима, нису добили обештећење за телесне повреде. За ту категорију корисника прописују се нова права, а то су право на борачки додатак, право на посебан пензијски стаж, решавање стамбених потреба, право на борачку споменицу, право на легитимацију бораца, право на приоритет

Прва београдска гимназија: „Холокауст у Србији“ – изложба о логорима за Јевреје и Роме

2. март 2020.

На изложби ће бити представљена и пратећа публикација о логорима за Јевреје и Роме у Србији, последњим одредиштима хиљада људи. Изложба „Холокауст у Србији“ намењена ђацима и основних и средњих школа, биће отворена сутра у 9.45 у Првој београдској гимназији, као део истраживачког пројекта о логорима за Јевреје и Роме у Србији за време Другог светског рата као местима сећања и о суочавању са антисемитизмом и екстремизмом који су и довели до холокауста. Биће изложени архивски документи, фотографије, новински чланци и историјски текстови, о Ромима и Јеврејима у Србији пре Другог светског рата, дешавањима у Србији за време окупације и првим прогонима, али и о отпору и случајевима Јевреја и

Нацистичка пропаганда у Хрватској: Загреб жмури на позив за УБИЈАЊЕ Срба и Јевреја

1. март 2020.

„Хрватско обрамбено штиво“ негира злочине у Јасеновцу и пропагира усташтво. Готово сви овакви сајтови у региону регистровани на америчким серверима. Аутор: В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ Људска бића на овом свету су као гљиве у шуми. Има добрих гљива и добрих људи. Има и отровних, лоших гљива и лоших људи. Знаш ли, сине, ко су лоши људи, отровне гљиве човечанства? – Наравно да знам мајко. То су Жидови! Овако почиње антисемитска сликовница „Отровна гљива“ Ернста Химера, коју је интегрално, у ПДФ формату, објавио портал „Хрватско обрамбено штиво“. Књига се завршава реченицом: „Без решења жидовског питања, нема спаса човечанству.“ Али ово није једино скандалозно штиво које се може наћи на том профашистичком и

Укидање закона – најбољи пут за нормализацију верских прилика у Црној Гори

1. март 2020.

После доношења црногорског Закона о слободи вероисповијести, од крајa децембра протекле године, већ скоро два месеца сведоци смо досад невиђеног мирног грађанског отпора насртају на Српску православну цркву (СПЦ) у Црној Гори. Скупштинска већина у Црној Гори је донела тај закон, чији је назив циничан када се има на уму његов садржај, упркос упозорењима да ће тиме изазвати велико незадовољство православних верника. Упозорења не само да су се обистинила него је народни револт превазишао сва очекивања. Показало се да народ лакше може поднети повреду других права него повреду његове вере и светиња. Свенародном окупљању свакако је помогло мудро држање архијереја и свештенства СПЦ, које је помирљивим и хришћанским духом осујетило

Ахтисари плус, плус – Србији минус, минус

28. фебруар 2020.

Ниједна досадашња власт у Србији није поражена од Запада у најврједнијем националном смислу, да је признала самопроглашену државу Косово или неки њен дио. Нисам историчар, али мислим да нема примјера у историји да је један народ или његови политичари у миру поклонили земљу (и те какву) онима који имају потенцијал даљег угрожавања животног простора тог народа. У рату, ако се деси, то је агресија, окупација, и народу од којег се отима земља, остаје легитимна жеља да у промијењеним околностима је поврати. А, ако се поклања, поклон се не враћа, бар легитимно. Никаква храброст према Западу није ако му се испуњавају жеље и задовољавају његови интереси на начин да се правно

Милан Ружић: Шта сте радили у Србији, генерале Хоџис?

27. фебруар 2020.

Генералу Хоџису треба објаснити да ми више нисмо онај исти народ из 1999, јер – захваљујући земљи којој он служи – имамо више искуства, а мање народа. Амерички генерал потпуковник Фредерик Бен Хоџис, изјавио је како Србија треба да изграђује инфраструктуру и отвара радна места како би младим људима вратила веру у бољу будућност, уместо да купује оружане системе против „непостојећих претњи из ваздуха“. Чуо сам да је Хоџис нека врста америчког хероја, што га сигурно ставља уз редова Рајана за кога велики део Американаца мисли да је заслужан за победу у Другом светском рату, па његове војничке способности не бих доводио у везу са оним што је изјавио. Међутим,

Њујорк: Јеврејски конгрес осудио приказивање филма Јакова Седлара о страдању Јевреја на Косову и Албанији

27. фебруар 2020.

Седлар је иначе познат по свом спорном документарном филму „Јасеновац – истина” у којем се умањују усташки злочини за време Другог светског рата. Светски јеврејски конгрес оштро је протестовао због приказивања документарног филма Јакова Седлара „Загрљај судбине”, који говори о страдању Јевреја на Косову и Албанији, на Фестивалу сефардског јеврејског документарног филма у Њујорку, оценивши да је филм пун неистина и измишљених и преправљених чињеница о Холокаусту. У споту којим се оспорава валидност овог филма, а који је достављен Савезу јеврејских општина Србије, наводи се да Седлар у својим филмовима већ две деценије промовише ставове хрватске екстремне деснице, као и да се у документарном филму потцењују жртве Холокауста и умањује

РАДАЧКИ БРИЈЕГ, 27. ФЕБРУАР 2020. ГОДИНЕ: Помен жртвама комунистичког терора

26. фебруар 2020.

На Радачком бријегу у Љубомиру код Требиња, у четвртак 27. фебруара 2020 године биће одржан помен за жртве комунистичког терора. У одмазди за претходно убиство команданта Оперативног штаба НОП одреда за Херцеговину Ђорђа Ђока Путице, у фебруару 1942. године партизани су, под командом Саве Ковачевића и Петра Драпшина, на Љубомиру убили 21 мјештанина, а касније, у наставку обрачуна са љубомирском „четничком бандом“ још шест сељана. Прије 78 година на Радачком бријегу стријељано је осам Ковача: Јово, Бранко, Јанко, Раде, Вељко, Видак, Гојко и Душан, Лечићи: Тривко и Милован, Никола Кашиковић, Перо Сорајић, Пајо Атељевић, Тривко Буднић, Крсто Мијановић, Пајо Милић, Раде Поповац и Перо Сушић. Крста Кашиковића и Обрада Томашевића