Нови Сад: отворена изложба Моје Јадовно НОВИ САД, 10. ЈАНУАРА /СРНА/ – Изложба под називом „Моје Јадовно“, посвећена страдању Срба и Јевреја у хрватском логору Јадовно током Другог свјетског рата, отворена је вечерас у Новом Саду. Душан Басташић, један од коаутора изложбе, рекао је за Срну да је Јадовно био први концентрациони логор у поробљеној Европи који је из геноцидних намјера основао усташки режим тадашње Независне Државе Хрватске /НДХ/. „За само 132 дана, на најмонструознији начин побијено је најмање 40.123 недужних људи, стараца, жена, дјеце. Од тог броја, Срба је било 38.010, Јевреја 1.998, као и један број идеолошких противника режима НДХ“, рекао је Басташић, који је оснивач и предсједник

English Вама који сте само чули, као и онима који знају нешто више о логору Јадовно из 1941. овај наслов дјелује збуњујуће. Онима који нису чули за логор Јадовно, ово је само још једна вијест о неком логору, а постоје разноразни логори (извиђачки, радни…) , на неком познатом или непознатом локалитету. Многима је Велебит познат као географски појам. Некима је познат и као парк природе, дестинација која се промовише као погодна за екстремне спортове, планинарење, параглајдинг, спелеологију и бициклизам. На љетовање стазом смрти Многи су преко Велебита, на путу за љетовање, не знајући за Јадовно,  прошли оштрим серпентинама, на врху планине застали да протегну ноге, поједу сендвич и направе фотку

Садржај и теме књиге »ХАРОН И СУДБИНЕ« спадају у повијесну литературу о Другом свјетском рату кога су потакле националистичко-фашистичке идеје у чијим основама доминира уз ослобађање свога и поробљавање других народа, геноцид те отуђивање посједа и имовине. Обрађујући логор на отоку Пагу, којег је основала усташка власт тзв. Независне државе Хрватске, књига биљежи само провођење фашистичких усташких идеја над животима Жидова и Срба у првим мјесецима прогона. Садржај књиге не биљежи свеукупност тих прогона на територију којег је обухватила ратна творевина НДХ него само ниже детаље око логора Слана на Пагу. Аутор је називом књиге најавио и њен садржај. У ХАРОН-у, из старогрчке Митологије, имену и особи лађара који је

Постоји један дугачак оток под Велебитом. Најдужи на Јадрану. Бијел и гол по брдима, озеленио виноградима у уском појасу при мору. Стрепи само пред бурама. И то не оним зимским. На њих је навикао покоран редовном годишњем злу. Мада га осољавају тонама морске соли подигнутим из пјене подвелебитског канала, буре му за сијечња и убојите вељаче не могу много нашкодити: вино је од јесени у коноби, овца се није још ојагњила а пуп лозе спава још свој зимски сан у ситном вунастом покривачу. Иако се тресу и кровови и зидови, урлају димњаци, свирају и лете захваћени цријепови – пред зимском се буром не стрепи. Навикли на своју осамљеност у тим