Ретко који државни празник се „толико примио“ међу грађанима бивше СФРЈ као овај. У спомен на давна времена, без обзира на ставове о бившој нам држави, подсећамо вас на овај празник… Историјски, 29. новембар обележавао је годишњицу Другог заседања АВНОЈ-а, када је у Јајцу 1943. донета одлука о федералном устројству државе, а у стварном животу био је праћен правом свечарском атмостфером, обиљем хране и пића, свечаним академијама и наравно, нерадним данима… Након завршетка рата, 1945. године, 29. новембар се славио као Дан Републике и био један од највећих празника у некадашњој СФРЈ – прослављао се два нерадна дана уз свечане академије у главним градовима република бивше државе, дељење ордења, почасне

Предсједник СББ-а Фахрудин Радончић сматра да је опасност од тероризма у БиХ, региону и ЕУ једнака, те да повратак држављана БиХ са сиријског ратишта може бити безбједносни проблем за БиХ. „Постоје обавјештајни подаци да се из БиХ на сиријском ратишту борило између 300 и 400 лица, а да се вратило њих око 150“, рекао је Радончић за загребачки „Вечерњи лист“, издање за БиХ. Након посљедњих терористичких напада у свијету које су извели исламисти, Бошњаци у БиХ су, према његовим ријечима, у деликатној позицији. „Појавом ИСИЛ-а, у цијелом свијету види се задојеност радикалном идеологијом која, нажалост, није прошла ни мимо ових простора. Данас је проблем радикализма готово једнако изражен у Француској

У борбу против тероризма као глобалне опасности треба објединити глобалну међународну заједницу, а то значи Уједињене нације и организације као што је ОЕБС МЕЂУНАРОДНИ тероризам је дуготрајни, глобални и комплексни безбедносни проблем. До најновије ескалације тероризма коју демонстрира тзв. Исламска држава (убиство преко 200 руских туриста над Синајем, убиство око 130 Парижана у више синхронизованих напада и други), долази у време продубљивања неповерења и конфронтације међу највећим силама, кризе унутар ЕУ, оружаног посезања за туђим богатствима и интересима, опадања делотворности механизама за мирно решавање спорова, велике сеобе народа и деградације основних принципа међународних односа. Да би се тероризам искоренио, поред реакција земаља чији су грађани и интереси директно угрожени или

Власник Индустрије меса Матијевић, који је постао први бизнисмен из Србије који је купио пољопривредно земљиште у Хрватској, не открива колико је платио оранице, али најављује велике планове за ширење посла у суседној држави. Купио сам 1.500 хектара ораница у атарима Сремских Лаза, Старих Јанковаца и Негославаца, после две године преговора, потврдио је у Новостима Петар Матијевић, бизнисмен из Новог Сада, власник Индустрије меса Матијевић. Он је купио задруге „Јанковци“ у Старим Јанковцима и „Негославци“ у истоименом мjесту у Вуковарско-Сремској жупанији, које су биле власништво Енвера Моралића и први је бизнисмен из Србије који је купио пољопривредно земљиште у Хрватској. На тај начин, како каже, купио је и очевину, односно

Преокрет на политичкој сцени Хрватске закомпликовао формирање нове владе. Рашковић изненада затражио консултације с председницом ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА ПОШТО је СДСС потписао да његова три посланика у новом сазиву Хрватског сабора дају подршку левој коалицији у четвртак је дошло до изненађујућег и драматичног преокрета. Не обавестивши Милорада Пуповца и Војислава Станимировића, Мирко Рашковић затражио је самосталне консултације с председницом Колиндом Грабар Китаровић и срушио договор да ће у име СДСС-а извештај поднети Милорад Пуповац. – А шта да вам кажем? Очито се нешто догодило преко ноћи и Рашковић је одступио од нашег договора који смо постигли на председништву странке. Тамо смо закључили да сва три гласа иду СДП-у –

На Филозофском факултету на Палама вечерас је промовисана књига „Стазама српског рукописног насљеђа“ аутора Биљане Самарџић. Самарџићева, професор на Катедри српског језика и књижевности, навела је да је књигом жељела да поручи да је крађа српског језика и ћирилице истовремено и крађа српског националног идентитета. „Јасно указујем колико ти спољашни фактори утичу на историјске процесе, а који су лингвистику окренули на поље политике“, каже Самарџићева. Према њеним ријечима, то се посебно види у радовима о такозваној босанчици и хрватској ћирилици, гдје указује колико се политика према језику одвојила од науке о језику. Истичући да се, губећи српски језик и ћирилицу губи и национални идентитет, Самарџићева је нагласила да формула за

Русија је на великом испиту, како реаговати након спремљене акције подривања њеног повратка у статус суперсиле.   Можда је титула суперсиле враћена само у медијском смислу и за домаће потребе, али када су противници Башара ал Асада дошли на четрдесетак километара од Тартуса, све се промијенило на свјетској политичкој позорници. Можда и много више него након (ре)анексије Крима, гдје је Путин заправо сјекао уши, да би дефанзивно искрпио дупе. И овдје је Русија реаговала из насушне потребе. Послала је мањи број ваздушнопоморских десантних снага, да заштити своју једину базу на Средоземном мору и довукла своје ваздухопловство, које је послије дужег времена (2008.) почело вјежбати гађање у стварним условима рата. У