Хуманитарна организација „Божур РС“ низом акција помаже Србима на Косову и Метохији. Спремно 350 пакетића за Никољдан. Иако је тешко, Срби у енклавама не губе наду. Нема веће награде од дечјих осмеха Народ Српске увек је био уз своје сународнике на Косову и Метохији, а хуманитарна организација „Божур РС“, која већ пуне четири године активно помаже најугроженијим Србима који живе у тамошњим енклавама, пример је хуманости и истинске православне, братске љубави! Група Бањалучана окупљена у овој организацији сваке године организује многобројне хуманитарне акције прикупљања хране, одеће, рачунара и друге школске опреме и новогодишњих пакетића. Пакете помоћи радо носе Србима и њиховој деци који живе у веома тешким условима у енклавама

Историја ће исправити грешке у тумачењу догађаја које данас даје интервенционистичка политика Запада према нама, али последице по нас, ако не будемо били довољно мудри, могу бити фаталне као што су биле према Индијанцима, каже историчар др Александар Раковић. Сведочење заштићеног сведока у Хашком трибуналу, сарадника Алије Изетбеговића, где је рекао да су муслиманске снаге стајале иза бомбардовања пијаце Маркале у Сарајеву, у ком је погинуло 66 а рањено 140 грађана, неће променити слику о Србима као главним кривцима за ратове на простору бивше СФРЈ, каже др Александар Раковић из Института за новију историју Србије. Он подсећа да то и није нека новост, зато што смо то слушали и раније од високих официра Уједињених нација, попут канадског генерала Луиса Макензија. Сведочење Изетбеговићевог сарадника

Прође и тај „историјски“, „револуционарни“ јучерашњи дан. Онај који смо чекали све од Карађорђа и 1804. године, па до јуче! И, једва дочекали. Дан у коме смо, коначно, нашли свој пут! Отворише се поглавља, јавише синоћ из Брисела да више нисмо у чекаоници него смо се „укрцали у воз за Европску унију“! Кренули на, како рекоше, боже ме опрости, „неповратни пут“. На пут, дакле, са ког нема повратка! Џаба сам и ја, читавог јучерашњег дана, и синоћ, и ноћас, покушавао да будем усхићен, радостан, да се понашам онако како је народу сугерисано са 142 од 160 ТВ канала, на крају сам сам себе једва спречио да даљински избацим кроз прозор,

Чему се Ти веселиш мајко? Србијо, земљо, народе… ратниче, сељаче, госпођо, отмјена дамо, осиромашена удовице, кућо бескућнице!? Велиш, отворила је Европа вечерас, за Тебе некаква поглавља, пакете, писма, хоризонте, јаме, ливаде и врата на броју 32 и 35 – па зато. Чекаш да те унутра упусти? Чему се веселиш весела Србијо, `ћери радоснице, мајко тугалице? Улазиш у кућу на којој су за Тебе широм врата отворена, у кућу са пуно соба, тумаче Ти, а све су собе раскошћу напуњене. У кућу, прекривену шареном лажи, гдје се дими само из једног димњака, гдје се ложи један шпорет са једним ложачем. Да ти очи нису завезали, да Те унутра слијепу не воде,