arrow up
Латиница| Ћирилица
срСербиан
хyАрменианхрЦроатианнлДутцхенЕнглисхфрФренцхдеГерманелГреекиwХебреwхуХунгарианитИталианноНорwегианплПолисхруРуссиансрСербианслСловенианесСпанисх
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Латиница| Ћирилица
срСербиан
хyАрменианхрЦроатианнлДутцхенЕнглисхфрФренцхдеГерманелГреекиwХебреwхуХунгарианитИталианноНорwегианплПолисхруРуссиансрСербианслСловенианесСпанисх
Ратко Дмитровић

Ни правде, ни помирења

25. март 2016.

Никога Хашки трибунал није могао да помири, јер није ни основан с тим циљем, већ на идеји да оптужи један народ Правда је задовољена, изјавио је Серж Брамерц, главни тужилац Хашког трибунала, непосредно након објављивања пресуде Радовану Караџићу. Није, господине Брамерц. У Хагу правда није задовољена већ је погажена, обесмишљена као појам. У Хагу су оптужени и осуђени (неке је смрт „спасла“) сви политички лидери (председници држава и влада), те војне и полицијске старешине српског народа; из Србије, Републике Српске и Републике Српске Крајине. Сви. Из редова других народа – ниједан. Изетбеговић, Туђман, Силајџић, Ганић, Делић, Тус, Червенко, Сеферовић, Бобетко, Шушак, Месић, Стипетић… нико. Неупућен, потпуно необавештен човек, коме би

Суђење за злочин у Керестинцу

Осуђени заповједник и војници због злостављања у Керестинцу

25. март 2016.

Према оптужници заробљеници су тамо премлаћивани, мучени електрошоковима, али и присиљавани на скидање, орални секс и мастурбацију. Сексуалном малтретирању било је подвргнуто и десетак заточених жена. Бивши заповједник тзв. Коначишта ратних заробљеника Стјепан Кларић и четворица њему подређених хрватских војника у четвртак су, у поновљеном поступку, још једном неправомоћно осуђени због злостављања заробљених непријатељских војника и цивила од краја 1991. до маја 1992. али су за разлику од првог суђења добили веће затворске казне. Кларић је тако из суднице загребачког Жупанијског суда, на који је дошао слободан, с лисицама на рукама одведен у затвор у Реметинцу јер је осуђен на јединствену казну од осам година затвора. У затвор је одведен и

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Још смо живи, још се боримо и још, пркосећи, играмо коло

25. март 2016.

Како само “велики“ и моћни воле симболику са датумима. Никако да се отмем утиску са Хитлером и вагоном у Компјењу… све до војних парада и ултиматума Србији – баш на Видовдан, празник националног поноса. Као казну за наш велики скок с почетка 20. века, на крају истог натерали су нас да капитулацију потпишемо у Куманову, у месту где је симболично започело српско уједињење након векова робовања. Данас, највиша казна лидеру прекодринских Срба др Караџићу, као круна “интервенције“ коју су започели против српског народа истог дана 1999. Да нам покажу како они кажњавају непокорне. Суптилније методе, а циљ исти. Сатанизовати “мале Русе“ на Балкану, спречити њихову интеграцију и, како веле у

Јасеновац трагика, митоманија, истина

Злочиначка својства усташке НДХ

22. март 2016.

Дијелови књиге Славка Голдстеина ‘Трагика, митоманија, истина – Јасеновац’ која ускоро излази у издању Фрактуре из Запрешића (2): У новоуспостављеној НДХ живјело је око 6 милиона становника, од тога око 3,5 милиона Хрвата, око 700 хиљада Муслимана и око 1,800.000 Срба. Замисао о етнички ‘чистим просторима’ значила је око 1,800.000 људи протјерати, поубијати или превођењем у католичанство претворити у Хрвате. Павелић и његови блиски сарадници бруталним су импровизацијама одмах приступили реализацији својих геноцидних идеја О геноциду над Јеврејима у Јасеновцу постоји релативно највише докумената и препричаних података. У почетним мјесецима логора, све до касне јесени 1941., Јевреја је било највише. У исцрпљујућим радовима на насипу и у присилном трчању у

Поштама Српске забрањено издавање маркица

21. март 2016.

Обиљежавање 20 година Републике Српске, 100 година од Првог свјетског рата, „Андрићград „, стогодишњица рођења патријарха Павла и двјестогодишњица Другог српског устанка, спорни су и забрањени мотиви.  Тако је оцијенила Агенција за поштански саобраћај БиХ, која је забранила маркице Пошта Српске са овим мотивима. Поште Српске крајем године достављају Програм издавања поштанских марака за наредну годину на сагласност Агенцији за поштаснки саобраћај БиХ. Тако су на маркице ставили војсковође чувених битки Првог свјетског рата – Бојовића, Степановића, Мишића, Путника, али и Андрићград као јединствен град, симбол помирења сва три народа у БиХ. Приједлог је била и маркица са ликом патријарха Павла. За Савјет агенције ови приједлози – спорни. Кровна агенција

Срђан Мишљеновић

Коментар: Тамница

21. март 2016.

Ретки су Срби који су изашли из Хага. Излазили су, али већином у ковчезима. Они који покушавају да се одбране немају ни промил шансе СВАКИ Србин који покуша да се избори за правду у Хашком трибуналу умреће у најстрашнијим мукама у тамницама широм Европе. У Хагу је за Србе само једно сигурно: тамница, и то, по могућности – доживотна. Додатна мучења и шиканирања су гратис од Трибунала. Поготово у затворима у Естонији. Нешто је лагодније у Немачкој и Данској. Тамо Србин може чак да шета, дише и пише. Ретки су Срби који су изашли из Хага. Излазили су, али већином у ковчезима. Они који покушавају да се одбране, попут др

Запаљен локал у Горњем Карину

У Горњем Карину напад молотовљевим коктелима

21. март 2016.

У центру Горњег Карина у Хрватској демолиран је локал који се налази у приземљу породичне куће. Осим разбијених прозора, полиција је током увиђаја пронашла боце са запаљивом текућином У центру Горњег Карина, мјеста у Општини Обровац, у ноћи с четвртка на петак нападнут је локал који се налази у приземљу приватне куће Горана д. Како је власник казао у разговору за ‘Новости’, напад се догодио у тренутку када су чланови његови трочлане породице спавали на спрату куће. – Супруга се трзнула из сна и кроз прозор угледала дим. Са сином се склонила у двориште, а ја сам сишао до локала, у којем током сезоне водимо кафић, и видио да је

Ратко Дмитровић

Јесу ли Николић и Давид равноправни?

20. март 2016.

Како то да је критика Томислава Николића критика само Томислава Николића, а не и народа из којег Николић потиче, док је критика Филипа Давида аутоматски критика народа из којег Давид потиче Београдски новинар Владо Мареш поднео је жалбу Комисији за жалбе, Савета за штампу, поводом текста Ратка Дмитровића „Више од нетрпељивости“, објављеног 26. фебруара у „Вечерњим новостима“. Мареш тражи да Комисија процени да ли је Дмитровић прекршио Кодекс новинара. У образложењу наводи да „последњи пасус Дмитровићевог текста садржи јасно уочљиву, злослутну и претећу поруку да људи несрпске националности имају да пазе шта ће и где да кажу“. Мареш додаје да се у тексту осећа више од нетрпељивости према Јеврејима којима

Уклањање 'опасних рушевина' у Задру

Затрпавање нечасне прошлости

20. март 2016.

У Задру су багерима сравњени остаци објеката који су минирани деведесетих: И сам градоначелник Калмета свједочио је уклањању остатака домова грађана српске националности, међу њима и куће обитељи Варићак, која је синергијом политике, полиције и правосуђа остала без своје имовине Мало је локалних власти које о здрављу својих грађана брину попут задарске: прије неколико дана и сам је тамошњи градоначелник Божидар Калмета изишао на терен како би се увјерио да се с градских улица уклањају опасности по јавно здравство, потенцијална легла заразе на која годинама упозоравају они што живе у њихову сусједству… А ријеч је о објектима у којима су некоћ живјели неки ‘чудни’ људи, о којима нећете моћи ништа

Колона избјеглих Срба из Хрватске

Ми говоримо о својим злоделима, а они о нашим…

19. март 2016.

Моја колегиница Радмила Пејић је пре неколико година сажето дефинисала природу и домете помирења после недавних ратова у југословенским земљама. „Ми говоримо о својим злоделима, а они о нашим…“, рекла је ироночно, али без огорчења. Пише: Чедомир Антић У Србији, на телевизији са националном фреквенцијом, промовишу читанку за ученике завршних разреда средњих школа у којој је из више перспектива – са стајалишта разних националних историографија – представљено раздобље од Другог светског рата до 2008. године. Иста београдска професорка која ових дана представља ову књигу у настанку, уређивала је пре непуних шест година српско издање четворотомне хрестоматије – приручника за професоре. Све то привукло је онда занимање јавности. Не видим штету

ЈУБИЛЕЈ: Без постојања СНД „Пребиловци“ многе истине остале би прећутане

19. март 2016.

Чини се да деценија и није превелики период, али када погледате резултате СНД Пребиловаца које предводи предсједник Миленко Јахура, ово је великих десет година. Редакција СХ уз најбоље жеље у даљем раду од срца честита овом друштву значајан јубилеј Српско национално друштво Пребиловци, удружење Срба из Доње Херцеговине? потомака и поштовалаца српских жртава са овог подручја убијених у геноциду НДХ, основано је у 19.марта 2006.године на Оснивачкој скупштини у Београду, када је усвојен и Статут удружења. Оснивачи Друштва су: Павле Булут, Миленко Јахура, Милорад Ђ. Екмечић, Јовица Влачић, Радослав Булут, Гордан Екмечић, Илија Зуровац, Милан Бекан, Миодраг Ружић, Миро Чаваљуга, +Драган Михић и + Ђоко Комад. За предсједника Скупштине друштва

Ратко Дмитровић

Друмови Мери Дарам

19. март 2016.

Све је у енглеско-српским односима хладно, прорачунато и рационално. Увек и само на српску штету, разуме се Енглези на Балкан долазе само због великих интереса или због велике муке. Тако је од српске револуције, предвођене Црним Ђорђем, преко Дизраелија и Источног питања па све до данас. Кад нешто може да се заврши преко посредника, са сталним „извођачима радова на терену“ Енглези то обаве (ту су без премца) ако процене да је неопходна војна интервенција, макар и кроз бомбардовање својих савезника (1944. година) или бивших савезника (1999. година) онда се војно интервенише. Трећи облик снажнијег британског спуштања на Балкан је, наравно, дипломатија; класична, амбасадорска или и ова коју управо демонстрира принц

Лозанка Радоичић

Својом борбом за КиМ жртве заслужиле да чувамо успомену на њих (ВИДЕО)

18. март 2016.

Лозанка Радоичић, мајка српског војника убијеног на Кошарама 1998. године, позвала је на чување успомене на жртве које својом борбом за КиМ то заслужиле. „Они су и данас на стражи. То тумачи ко како хоће… Они су дали крв, њихова крв је остала на Косову и Метохији, о њима сви ћуте. Окупили смо се 17-тог, неким другим поводом али ово је битно, о њима мора да се прича. О њима Србија не зна“ рекла је Лозанка обраћајући се окупљенима у Поворци за сећање на српске жртве мартовског Погрома на КиМ пред фотографијама убијених и киднапованих полицајаца, војника и цивила. Она је изнела информације до којих је дошла о томе како

Хрвати оптужили Легију за масакр над Србима у Двору

17. март 2016.

Загребачки Вечерњи лист је пренео наводе ратног начелника централне одбране Суње, пуковника Ивице Панџе Оркана, који истиче да су за убиство психички болесних и хендикепираних особа одговорне Црвене беретке Филм „15 минута – масакр у Двору“ изазвао је велику пажњу у региону, нарочито после одлуке РТС да откаже емитовање филма. У саопштењу које је Јавни сервис Србије објавио наводи се да је емитовање филма отказано по жељи аутора из Данске који су забринути за безбедност хрватских сарадника. Загребачки Вечерњи лист је у четвртак пренео наводе ратног начелника централне одбране Суње, пуковника Ивице Панџе Оркана, који истиче да су за убиство психички болесних и хендикепираних особа одговорне Црвене беретке и њихов

15 минута – Масакр у Двору

17. март 2016.

Дански документарни филм „Масакр у Двору“ бави се давно заборављеним ратним злочином почињеним за време „Олује“. Осмог августа 1995. у Двору на Уни, на само неколико метара од данских војника, убијено је најмање деветоро цивила који су због бомбардовања Петриње током „Олује“ евакуисани из психијатријске болнице у Двору на Уни. Током пушкарања између Срба и Хрвата у Двору, непознати војници ушли су у школу у којој су били ови, махом и физички хендикепирани људи, и из непосредне близине убили деветоро, а заробили и у непознатом правцу одвели још њих троје. Ликвидацији су сведочили дански војници који су желели да отворе ватру на убице, али им командант данског кампа Јирген Колд

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА