arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Фото: Gettyimages

Хасанбеговић:Нисмо ми наследници ни Југославије, ни НДХ

Хрватски министар културе Златко Хасанбеговић каже да је модерна хрватска држава настала 1990. и да ни на који начин није следбеник било ког злочиначког режима. „Сваком паметном је јасно да Хрватска није ни правни ни никакав следбеник НДХ, али не мора баштинити ни југословенско тоталитарно наслеђе. Модерна Хрватска је настала 1990. Створена је и одбрањена у Домовинском рату и то су једини стварни темељи модерне слободне Хрватске“, рекао је Хасанбеговић. Он је данас обишао спомен подручје Јасеновац, уочи званичне комеморације за жртве тог логора 22. априла. Хасанбеговић је нагласио да се „злочини не могу упоређивати јер сваки има своју историјску позадину и актере“ и да „историографија није дисциплина која истражује

Миодраг Линта

Линта: Жељко Рајнер је отворени сљедбеник Анте Павелића

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује скандалозном изјаву предсједника Хрватског сабора Жељка Рајнера који је три одвојене комеморације у Јасеновцу назвао прославама јер се ту, како је навео, не изражава пијетет према жртвама већ представља подјелу коју није узроковала Влада. Подсјећам да се ради о човјеку који је отворени сљедбеник злогласног зликовца и злотвора Анте Павелића јер је крајем прошле године најавио да планира, када се створе услови, да преложи да се хрватски парламент преименује у Хрватски државни сабор- назив који је важио у вријеме усташке НДХ. Линта наводи још низ чињеница које показују да је Жељко Рајнер отворени сљедбеник Анте Павелића: није осудио марш 6.000 људи у

Aлeн Будaj: Жртвe Jaсeнoвцa зaслужуjу мирну кoмeмoрaциjу

Дирeктoр Maргeлoвa институтa: Нe знaм je ли бojкoт испрaвaн нaчин, нo знaм дa jaсeнoвaчкe жртвe зaслужуjу кoмeмoрaциjу бeз пoлитичких гoвoрaнциja и вjeрских мaнифeстaциja Oвe ћe гoдинe прeдстaвници јеврејске и српскe зajeдницe бojкoтовати кoмeмoрaциjу жртвaмa Jaсeнoвцa: кaквa су билa дoсaдaшњa oбиљeжaвaњa и кaквe су сe пoрукe с њих упућивaлe? Бojкoт службeнe кoмeмoрaциje у Jaсeнoвцу кojи су нajaвилe јеврејска и српскa зajeдницa нa трaгу je вишeгoдишњих нaпoрa Maргeлoвa институтa и пojeдинaцa oкo њeгa дa сe прoмиjeни стaлни пoстaв тaмoшњeгa Meмoриjaлнoг музeja. Koмeмoрaциje су oдaвнo изгубилe свoj смисao с oбзирoм нa тo дa сe сaмo jeднoм гoдишњe гoвoрилo jaвнo o Jaсeнoвцу с aнтифaшистичкoг и истинoљубивoг стaнoвиштa, дoчим сe токoм oстaткa гoдинe o њeму

Душан Ј. Басташић

Басташић: О чињењу, нечињењу и злочињењу (3)

Не треба нас импресионирати и изненадити мисионарска улога Владике Јована Ћулибрка у подуци народа сербског о Холокаусту и његова све отворенија наклоност према тој теми, пошто преосвећени слови за великог стручњака за Холокауст. Пише: Душан Ј. Басташић Магистарске студије из јеврејске културе похађао је у Спомен-установи Јад Вашем и на Јеврејском универзитету у Јерусалиму, а магистарски рад „Историографија холокауста у Југославији“ одбранио је код др. Davida Bankiera, тадашњег шефа Међународног института за проучавање холокауста у Јад Вашему. Тренутно припрема докторат из исте области са др. Joavom Gelberom. Владика је добитник престижне награде „Golda Meir“ за 2004. годину. Нема ништа чудно у томе да научне институције подржавају и протежирају своје добре студенте

Владимир Умељић

Коме ће немачки усташофил да говори о Холокаусту у Београду?

Отворено писмо Владимира Умељића покровитељима, организаторима и учесницима у манифестацији „Ескалација у Холокауст: од стрељачких водова до гасних камиона концентрационог логора на Сајмишту – две одлучујуће фазе Холокауста у Србији“, 20-22.04.2016. у Београду. Господа Руководилац комеморативног пројекта и директор Историјског архива Београда, Драган Гачић, Горан Весић, градски менаџер, Његова Ексцеленција, Амбасадор Израела у Србији, Јосеф Леви, Председник Савеза јеврејских општина Србије, др Рубен Фукс Поштована господо, Ви сте покровитељи, организатори и учесници у манифестацији „Ескалација у Холокауст: од стрељачких водова до гасних камиона концентрационог логора на Сајмишту – две одлучујуће фазе Холокауста у Србији“, 20-22.04.2016. у Београду. Културу сећања на овај „најстрашнији злочин који историја човечанства познаје“ (Рафаел Лемкин) је,

ДЈЕЦУ ВАМ НЕЋЕМО ОПРОСТИТИ: Дан кад је НАТО убио Милицу Ракић

На данашњи дан прије 17 година током НАТО агресије на СРЈ убијена је трогодишња Милица Ракић из Батајнице. Трагедија се догодила након што су гелери од распрскавајуће бомбе улетјели у купатило и погодили дјевојчицу док је сједела на ноши. Стамбена зграда у којој станују Ракићи налази се у Улици Димитрија Лазаревића 8, на шест километара од војног аеродрома у Батајници. Милица Ракић је постала један од симбол српског страдања 1999. године, а њене слике и прича о њеној судбини брзо су обишли свијет. Покрет за Србију и покрет РС-Част отаџбине организоваће данас помен малој Милици Ракић, крај спомен-чесме на дечијом игралишту које јe њој посвећено, уз истовремени протест против њених

НЕЗАБОРАВ Др Вељко Ђурић Мишина

Усташе и ОЗНА крили геноцид над Србима

НДХ почела кампању скривања ужаса у Јасеновцу тек кад су и Немци почели да их се гаде. Дописнице из Јасеновца показују да су логораши имали право да се дописују с породицама ДОПИСНИЦЕ из Јасеновца, најстрашнијег логора смрти за истребљење, пре свих, Срба, а затим Јевреја и Рома у Независној Држави Хрватској, показују да су логораши имали право да се дописују с породицама, да су примали редовно пакете и да су, уопште, сасвим лепо живели међу бодљикавим жицама. На већини тих картончића с одштампаним заглављем „сабирног логора“ краснописом су исписане поруке: „Овде је лепо, пакете примам редовно, шаљите још хране, поздрављам све код куће“. Музеј жртава геноцида је ових дана дошао

Признајем, судите, 1999. био сам војник…

Невероватна је лакоћа којом се ових дана у Србији, равно 17 година од злочиначког НАТО бомбардовања ове земље и њеног народа, од злочинца прави жртва и како жртва постаје злочинац! Још је невероватнија лакоћа којом ту сулуду ситуацију ових дана прихватамо, лакше но икада раније, како ћутимо, меримо и размеравамо, одмеравамо, рачунамо да нас не кошта ако проговоримо и супротставимо се и колико ћемо ушићарити ако заћутимо и улогу злочинаца прихватимо. Данима ми у глави звони оптужба изречена од стране извесне НАТО организације у Београду како Србија одбија да се суочи са својом „ратном злочиначком прошлошћу“, како одбија суочавање са тим „шта је било пре и током бомбардовања“ и како

До 28. априла у Београду изложба “Срби Ливањског поља – трајање кроз векове”

Удружење Огњена Марија Ливањска вас позива да погледате изложбу “СРБИ ЛИВАЊСКОГ ПОЉА – ТРАЈАЊЕ КРОЗ ВЕКОВЕ” Вођени исконском љубављу према пореклу, ливањски Срби, данас становници Србије, припремили су експонате и фотографије, сложене по сегментима, како би приказали део своје етнологије, културе и бурне историје. Очекујемо да ћете са нама поделити задовољство и указати нам част да одвојите време и погледате изложбу: Изложба је свечано отворена 15. априла 20016. а може се погледати сваким радним даном до 28. априла т.г. Галерија Народне банке Србије, Немањина 17, Београд Аутори изложбе су: проф др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић. Одржавање изложбе помогли су: Управа за дијаспору и везе са Србима у региону МСП РС; Штампарија покрајинске владе АП

Oпус пoсвeћeн гeнoциду

Нoвa књигa хистoричaрa Ђурe Зaтeзaлa: Рaди сe o другoм и прoширeнoм издaњу књигe „Рaдиo сaм свoj сeљaчки и кoвaчки пoсao“, пoд нaслoвoм „Гeнoцид у НДХ 1941.-1945. – свjeдoчaнствa“ Кaрлoвaчки хистoричaр др.сци. Ђурo Зaтeзaлo ускoрo би трeбao издaти нoву књигу пoд нaслoвoм „Гeнoцид у НДХ 1941.-1945. – свjeдoчaнствa“. Рaди сe зaпрaвo o другoм и прoширeнoм издaњу њeгoвe књигe „Рaдиo сaм свoj сeљaчки и кoвaчки пoсao“ кoja je изишлa 2005. гoдинe у издaњу СKД „Прoсвjeтa“. У њoj je aутoр писao o гeнoциду нaд српским стaнoвништвoм у НДХ и нaвeo 67 свjeдoчaнстaвa. У мeђуврeмeну je тa књигa прeвeдeнa нa њeмaчки jeзик и 2011. je изишлa у Њемaчкoj, у мjeсту Дaхaу, гдje je биo

Да ли ће Милорад Пуповац бојкотовати и хрватску комеморацију на Јадовну?

Како је Пуповац одлучио да делегација СНВ  не присуствује централном комеморативном скупу поводом обиљежавања 71 годишњице пробоја јасеновачких логораша Темељни разлози који су га, како је изјавио, навели на овај корак нису од јуче, него су постојали не само за вријеме бивше СДП-ове власти него и раније док је СДСС био у коалицији са ХДЗ-ом и када се, барем не јавно, није могло чути Пуповчево негодовање на начин како се комеморише жртвама Јасеновца. Пише: Душан Ј. Басташић Истина је да у протеклих неколико мјесеци од успоставе нове хрватске власти, свједочимо низу догађаја који указују да се хрватско друштво не стиди а камоли одриче историјских тековина НДХ и да је можда

СТAНИЋ :Већ 9 година снимам филм о Јасеновцу, а нико ни динар неће да ми да

Рођен сам близу Јасеновца, одрастао сам уз приче о њему и упознао многе који су га преживели… Снимање филма о том логору је мој дуг према тим људима, али нисам нашао никога ко би то финансирао, каже познати глумац Тихомир Тика Станић. Легенда српског глумишта, после обележавања 75-годишњице стварања злочиначке НДХ, каже да је време да Срби коначно добију филм о свом највећем страдању у усташкој држави. Истовремено, Станић се чуди како све ове године ниједном редитељу, али и ниједној државној институцији, није пало на памет да се бави тако великом, значајном и болном темом. Ипак, како је показало Информерово истраживање, Јасеновац је за многе српске глумце и редитеље и

Tрeћe зaсjeдaњe ЗAВНOХ-a у Toпускoм, 1944.

Хрвaтскa извирe из ЗAВНOХ-a

Диjeлoви књигe Слaвкa Гoлдштajнa ‘Tрaгикa, митoмaниja, истинa – Jaсeнoвaц’: Дaнaшњa Рeпубликa Хрвaтскa нe би пoстojaлa дa 1943. – 1945., кaд сe крojилa кaртa пoслиjeрaтнe Eврoпe, ниje билo ЗAВНOХ-a и AВНOJ-a. Нajвjeрoвaтниje би билa скучeнa пoкрajинскa oблaст пoд жeзлoм динaстиje Kaрaђoрђeвићa У зaдaрскoм ‘Хрвaтскoм тjeднику’ oд 28. јануара 2016. гoдинe Игoр Вукић нaписao je три стрaницe тeкстa (стр. 33-35) кojeм je сaжeтaк грaфички издвojeн у oквир и глaси: ‘Смирeнa рaспрaвa и дaљњa истрaживaњa пoкaзaт ћe дa НДХ и Зaвнoх у извoришним oснoвaмa Устaвa трeбajу зaмиjeнити мjeстo. У рeчeници кoja би мoглa глaсити дa сe, мeђу oстaлим, пoвиjeснo прaвo хрвaтскoгa нaрoдa нa пуну држaвну сувeрeнoст oчитoвaлo: у рaздoбљу Другoгa свjeтскoг рaтa у

Немилосрдни мађарски фашисти: Хортијеве јединице убијају невино становништво

13. април 2016. – 75. годишњица Хортијевске окупације Бачке

На данашњи дан, пре 75 године, окупаторске јединице мађарског регента (намесник) Миклоша Хортија довршиле су окупацију Бачке, након што су претходног дана прешле државну границу Краљевине Југославије.  Наиме, по проглашењу такозване “Независне “државе” Хрватске”, мађарска влада је на својој седници констатовала правни нестанак Краљевине Југославије са којом је пет месеци раније потписала „Споразум о вечном пријатељству“.  Под изговором да су бачки Мађари угрожени од Срба, Хитлеров савезник Хорти је издао налог о запоседању „јужних крајева“.  Мађарски премијер, гроф Пал Телеки, који је ставио свој потпис на „Споразум о вечном пријатељству“, починио је самоубиство.  У опроштајној поруци Хортију навео је да ниједна реч пропаганде о наводним српским прогонима Мађара и Немаца

Трибина на тему „Алојзије Степинац: Стара прича и нови детаљи“

Позивамо вас, да у уторак, 12. априла 2016. године, од 19 часова, у амфитеатру II – “Слободан Јовановић” (Правни факултет Универзитета у Београду) присуствујете трибини на тему „Алојзије Степинац: стара прича и нови детаљи“. О овој теми говориће: протојереј-ставрофор др Велибор Џомић (Митрополија црногорско-приморска), др Вељко Ђурић Мишина (Музеј жртава геноцида), др Александар Раковић (Институт за новију историју Србије), мр Радован Пилиповић (Архив СПЦ). Трибина се одржава у сарадњи Универзитетске омладине Београда и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Извор: ПРАВОСЛАВИЕ РУ   Везане вијести: Папа: Немам ништа против Степинца и Хрвата Осуо по СПЦ: Хрватски бискуп за канонизацију Степинца – оптужује СПЦ да немају аргумената! Степинац није био ратни злочинац,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Pad Jugoslavije

Početkom 1941. još se ništa nije bilo promijenilo u našem svakodnevnom životu.

Udaja

Oženili smo se 2. rujna 1940. godine. Fritz je bio isto tako

Rat

Krajem semestra u Pariz su došli moji roditelji i Mira. Tata je

Pariz

Koliko god mi je bilo teško ostaviti Fritza, moram priznati da mi

Fritz

No sudbina je promijenila tijek ovih događaja. Otputovala sam, doduše, u Pariz,

Matura

Čak i najboljim đacima škola je uvijek pomalo “teret”, pogotovo ambicioznijima u

Mladost

Sve u svemu, imale smo sretno djetinjstvo, okružene ljubavlju i brigom, a

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.