arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Tek toliko da se zna!

19. maj 2021.

Bivši pravoslavni Srbi, sa pasijom pokušavaju da iz svoje svesti pobrišu tragove sopstvenog porekla. Piše: Želidrag Nikčević Ne bih ja trenirao duhovitost povodom šahovnice, Tompsona i E viva! na Cetinju. Mislite: cirkus? Nadrealizam? Stupidna, suštinski bezopasna postizborna histerija? Da, ali iza svakog označitelja vreba nas i ono fatalno označeno; svaka simbolika šalje nam manje-više razgovetnu i realnu poruku. Simbol je simptom, i ponajviše onda kad vam se čini da je nemotivisan i budalast. Stvarno, na šta nas to podsjećaju ovom kombinacijom? Evo nekoliko izvoda iz knjige koju upravo lektorišem – sa italijanskim svjedočanstvima o hrvatskim saveznicima. Što bi se reklo – objektivno. Insajderi. „Obaveštajna služba italijanske vojske je slala na

Aleksandar Mirković: Pasija po Jeleni

19. maj 2021.

Povodom zbirke pesama Jelene Kovačević „Stradanje“, UG Jadovno 1941, Banja Luka, 2021. „Povedi me Majko, putem tvoga Sina“ završni je stih pesme koja otvara zbirku „Stradanje“ Jelene Kovačević, i koji pokazuje da je prolog uvek na Nebu, a „gle, Nebo je u tebi“, i da su Srbi, pre više od osam vekova, izabrali za svoj Put – Hristov put, koga se do danas drže! Taj izbor ih je ujedinio u DUHOVNU ZAJEDNICU koja se zove SRPSKI NAROD. Jezik, kultura, običaji… i sve što je stvorio narod kroz svoje velikane, izraz je našeg (srpskog) doživljaja i osećanja Boga. LIRSKI HEROJ pesničke zbirke „Stradanje“ je – SRPSKI NAROD u doba Genocida nad

Ivan Petrović: O zloglasnoj jami „Kotor“

18. maj 2021.

U mjestu Dubrave iznad Nikšića pronađena je zloglasna jama „Kotor“ u kojoj leži preko 300 žrtava komunističkog terora. Nikšić je dobio novog gradonačelnika, i po mišljenju mnogih, Nikšić je poslije više decenija dobio prvog čovjeka grada dostojnog te funkcije. A neće mu biti lako! Ni ovi izbori u mom Nikšiću, kao ni svi prethodni izbori u Crnoj Gori nisu mogli proći bez starih, izlizanih fraza o odbrani države, okupaciji, antifašizmu, četnicima, partizanima, bjelašima i zelenašima. Zelenaši se zaklinjaše u Krsta dok se slikavaše kraj spomenika Ljuba Čupića, antifašisti i dalje kliču Sekuli Drljeviću, UBNOR dizaže spomenik komitama, potomci Hercegovaca još kliču „nikad više 1918“ a mi koji bar malo poznajemo

Đurđica Dragaš: Zemljaci, vi praštajte i zaboravljajte… ja ne mogu!

18. maj 2021.

Jeste li se uplašili kad ste čuli skandiranje „ubij Srbina“ na Vaskrs? – Ma, bojimo se, kako se ne bi bojali, al’ moramo ćutati. Razmišljam danima o ovom odgovoru koji je novinarki RTS-a dala starija žena, očito Srpkinja, u Borovu. Tema priloga, gle ironije, bili su izbori… taj praznik demokratije, kako ga često nazivaju analitičari i političari. Lokalni izbori u Hrvatskoj su u međuvremenu završeni. Rezultat: manje – više isti kao i ranije, ali nije to razlog zbog kojeg ovo pišem. Razlog je ona baka iz Borova i njene uplašene oči. Pitam se da li je uopšte imala hrabrosti da izađe na biralište i zaokruži neku od ponuđenih opcija. Da

BITKA ILI MASAKR NA SUTJESCI: Gubici Nemaca jedan odsto, četnika 17 vojnika, partizana 12.000 boraca!

18. maj 2021.

15. maja 1943. počela je operacija Švarc. Da li je baš sve bilo kao na filmu? Izvor: Pogledi ; Autor: Miloslav Samardžić ; 16. mart 2013. “Vi imate pravo da znate sve“ – poručuje nam RTS, dok nam u stvari uporno nameće obavezu da ne znamo ništa. Zato nam se nekritički – bez objašnjenja da je to sve laž i prevara – reprizira i film “Bitka na Sutjesci“, iako je do sada mogao biti snimljen niz filmova sa istinitim događajima. NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju

cirilica-logo.png

Vladika Ćulibrk – nedostojan za vladiku

17. maj 2021.

Predstojatelj trona Srpske Pravoslavne Crkve, Njegova Svetost Patrijarh Srpski g. Porfirije, najavio je posetu Manastiru Jasenovac, Eparhije Pakračko-Slavonske, 28.02. ove godine. Naše Udruženje je, nepredvidivim putevima Gospodnjim, došlo do pozivnice na taj časni događaj, koju je jednom zvaničniku Republike Srpske uputio, lično se potpisavši, Episkop Slavonski g. Jovan (Ćulibrk). Pozivnica nas je prenerazila. Napisana je latiničnim pismom, i na njoj se nalazi pečat Srpskog Pravoslavnog Episkopa Slavonskog, odnosno Eparhije Pakračko-Slavonske Srpske Pravoslavne Crkve na latinici! U neverici, obratili smo se pismom Njegovoj Svetosti, sa molbom za objašnjenje, savet i utehu. Pismo je poslato Njegovoj Svetosti, i fizički predato u Patrijaršiji Srpske Pravoslavne Crkve 11. marta. Na naše pismo dosad nismo

NEĆE MOĆI, Politički Holokaust

17. maj 2021.

Kada pišem o otrežnjujućim upozorenjima ne mislim samo na glupost (podmetačinu?) da u program svečane akademije povodom 9. maja budu uvršćene četiri pesme koje su za vreme Drugog svetskog rata pevali pripadnici ljotićevskog Srpskog dobrovoljačkog korpusa, o čemu sam opširnije pisao u tekstu za novi „Pečat“. Piše: Filip Rodić To samo po sebi i nije toliki skandal koliki je imenovanje jedne od osoba odgovornih za taj propust, istoričara Dejana Ristića, na čelo Muzeja žrtava genocida, koje je usledilo svega nekoliko dana nakon ovog fijaska. Da se razumemo, ovog čoveka za tu funkciju ne diskvalifikuju samo površnost i nedostatak osećaja za umesno tokom rada u komisiji koja je birala scenario, nego

Bastašić: Zlo koje je kulminiralo u Jasenovcu, počelo je u Gospiću, na Velebitu i Pagu i to ne smemo nikad da zaboravimo

15. maj 2021.

U biblioteci „Vlada Aksentijević“ u Obrenovcu, 13. maja 2021, otvorena je izložba, a potom održana i tribina o kompleksu logora Gospić – Jadovno – Pag u kojem je, tokom leta 1941. godine, surovo ubijeno više od 40 hiljada Srba i Jevreja. Piše: Đurđica Dragaš Ukoliko se pitate otkud izložba o tom logoru u Obrenovcu, predsednik udruženja Jadovno 1941. Dušan Bastašić ima jednostavan i sasvim jasan odgovor. U kompleks logora Gospić – Jadovno – Pag, čije je formiranje okončano 24. juna 1941, dovođeni su, a potom tu i ubijani, Srbi i Jevreji sa čitave teritorije Nezavisne Države Hrvatske. To bi svaki Srbin u Srpskoj, Srbiji i rasejanju, trebalo da zna. Dakle,

Dejan Mikavica: Tamo gde su, u Muzeju žrtava genocida (kakve li ironije!) stali mišine i nikodijevići, nastaviće, po svemu sudeći ristići i njihove pristalice i istomišljenici

15. maj 2021.

Pseudonaučna i autošovinistia tumačenja takozvanih mitova i zabluda iz srpske istorije često su samo bizaran, prepoznatljiv i u krajnjoj liniji, zlonameran pokušaj pojedinih srpskih istoričara da daju svoj nesebičan doprinos rušenju nacionalne i istorijske svesti srpskog naroda. Sve ili skoro sve što čini suštinu i smisao nacionalnog samopoštovanja i nacionalnog dostojanstva, našeg duhovnog i državotvornog opredeljenja izlaže se beskrupuloznom preispitivanju, reviziji i nipodaštavanju i to uvek u duhu komunistčko-ustaške odnosno levičarsko-krotofilske ideologije. Nastoje se po svaku cenu i na svaki način obesmisliti sve etičke vrednosti srpskog društva, njegova istorijska slava i veličina, počevši od srednjeg veka, preko perioda turske vladavine srpskim zemljama, sve do obnove novovekovne srpske državnosti. Umesto da

Beograd: Otvorena spomen soba stradalim Srbima u ratu u Hrvatskoj

14. maj 2021.

Problem već predugo traje, preostali članovi porodica umiru, svedoci umiru, vrlo je važno da se zabeleže činjenice, kaže Dragana Đukić iz Udruženja porodica poginulih i nestalih „Suza“. U centru Beograda otvorena je Spomen soba stradalim Srbima u ratu u Hrvatskoj od 1991. do 1995 godine, a prema podacima Komisije za nestala lica Vlade Srbije oko 1.600 osoba se i posle 30 godina vode kao nestale. Otvaranju su prisustvovali ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Darija Kisić Tepavčević i predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović koji su saglasni u oceni da ta soba ispunjena emocijama bola i patnje, još jednom podseća na sva stradanja i

MUK U SKUPŠTINI SRBIJE: Potresno svedočenje Smilje Tišme – „teška tišina“, a onda aplauz

12. maj 2021.

Najstarija poslanica Skupštine Srbije Smilja Tišma i osnivačica Udruženja logoraša Jasenovac svedočila je danas u parlamentu o događajima na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske i pozvala parlament da usvoji rezoluciju o izvršenom genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu koje je to udruženje ranije uputilo. Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić podsetio je na sednici da je prvi predsedavajući novog saziva skupštine bila upravo Smilja Tišma iz njegove Socijalističke partije Srbije (SPS) kao najstariji poslanik. – To nije samo politička satisfakcija, nego i pokazatelj koliko Srbija želi da se saopšti puna istina o svemu tome i da se nikada ne zaboravi – rekao je Dačić u parlamentu. On je

Miljan Glišić: Srpski svet i snaga jednog naroda

12. maj 2021.

Svedočenje kako je nastala aktuelna upotreba sintagme „Srpski svet“. Početkom 2016. godine, na Radiju „Snaga naroda“, prvom internet radiju uživo na Balkanu, u emisiji „Gnev Srbije“, gostovao je Nebojša Ostojić zvani Balša i u kontekstu razgovora o identitetu srpskog naroda, žrtvi i vrednostima koje su vekovno nasleđe, kao i o vertikali koju svi osećamo, rekao je da Srpstvo nije državnost, granica ili nacionalno pitanje, već da je to čitav Svet vrednosti, sa svojim posebnostima. Kako sam, kao glavni urednik radija, iz režije pratio emisiju, u sekundi sam shvatio snagu determinisanja ideje, koja se kratko formuliše kao ,,Srpski svet“. Kada je Ostojić izašao iz studija, odmah sam mu prišao i nastavili

bastasic

Dušan Bastašić o tome zašto su stratišta srpskog naroda zapostavljena i zaboravljena (VIDEO)

11. maj 2021.

Dušan Bastašić, predsednik udruženja „Jadovno 1941.“ je rekao da je veliki problem zbog kog su pojedina stratišta srpskog naroda kroz istoriju potpuno zapostavljena i zaboravljena taj što da bismo nešto zaboravili, prvo moramo to znati, a kroz naše obrazovanje se nije dovoljno govorilo o tim temama. Povodom osamdesetogodišnjice od početka Pokolja, genocida nad Srbima od strane Nezavisne Države Hrvatske i obeležavanju stradanja našeg naroda, pokrenuta su iznova važna pitanja poput: „Zašto su čak i neka od većih stratišta gotovo zaboravljena ili se za njih ne zna?“ i „Zbog čega se o ovim temama i danas uglavnom ćuti?“ Zamolili smo Dušana Bastašića, predsednika Udruženja Jadovno 1941. da prokomentariše navedeno. “Ono što

Ide Handke lajkovačkom prugom /video/

10. maj 2021.

Nobelovac Peter Handke zapevao je u društvu reditelja Emira Kusturice, na čistom srpskom jeziku, poznatu narodnu pesmu „Ide Mile Lajkovačkom prugom“. „Čujem tugu u vašim pesmama iako su vesele“, istakao je Handke koji je sa svojim domaćinom Emirom Kusturicom i književnikom Matijom Bećkovićem i ostalim gostima u subotu zaplovio Drinom, od Višegrada do memorijalnog kompleksa u Starom brodu koji je podignut u znak sećanja na žrtve iz Drugog svetskog rata. Uz stare srpske pesme koje su izvodili tamburaši, Kusturica, Handke i ostali gosti plovili su brodom „Lotika“. Izvor: SPUTNIK Srbija

Dušan Dostanić: O knjizi Mit o neprijatelju – antisemitizam Dimitrija Ljotića

10. maj 2021.

Knjiga Darka Gavrilovića je vrlo slaba, ne nudi nove uvide i ne pomaže boljem razumevanju naše prošlosti ali stavlja važna pitanja pred naučnu zajednicu. Prikaz knjige: Darko Gavrilović, Mit o neprijatelju: antisemitizam Dimitrija Ljotića, Službeni glasnik, Beograd, 2018, 242 strane. Istorija Jevreja u Srbiji je tema koja nije ostala neistražena. Kada se govori o istoriji Jevreja pitanje antisemitizma nameće se samo po sebi, a u srpskom kontekstu se tada neminovno dolazi do imena Dimitrija Ljotića. Ipak, to ne znači da je ova tema temeljno proučena, jer jedna je stvar konstatovati da je Ljotić imao negativan stav o Jevrejima, a sasvim je nešto drugo odgovoriti na pitanja kakav je bio karakter

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA