izdvajamo Архиве - Страница 226 од 300 - Јадовно 1941.

Бања Лука се никад није одужила Војводи Мишићу

23. новембар 2016.

За ослобађање Бања Луке у Првом свјетском рату најзаслужнији су легендарни српски војвода Живојин Мишић и 24.000 српских добровољаца на Солуну, са простора БиХ, а највише их је било из Босанске Крајине. Пише: Драгиша Вулин ПРВИ ДИО-СОЛУНСКИ ФРОНТ: Живојин Мишић је постројио српке добровољце и поручнику Лазичићу, добровољцу са Мањаче предао заставу: „ПОСТАВИЋЕШ ЈЕ НА ВРХ КРАЈИНЕ, КАДА ЈЕ ОСЛОБОДИМО“. ДРУГИ ДИО-ОСЛОБОЂЕНИ БЕОГРАД: Кабинет Александра Карађођевића, Александар и војвода Живојин Мишић, договарају завршне операције за ослобођење, назире се крај Првог свјетског рата. Успостављене су телефонске везе и једног тренутка се Александар јавио, на позив из Берлина, који је понудио напуштање окупираних простора, тј. капитулацију, под једним условом: „ДА СРПСКА ВОЈСКА

Зашто се вратио Анте Готовина?

23. новембар 2016.

Да ли је идол великог броја Хрвата закорачио у политику схватајући да је хрватски пројекат у опасности? Пише: Љубан Каран Хрватски контрoверзни генерал Анте Готовина за Хрвате није само ратни ветеран – он је симбол и национални понос. Када би се кандидовао за председника Хрватске, он би то и постао. Када би пожелео неко друго место u Хрватској које народ бира, он би то и био. То је знала свака власт у Хрватској, и зато су на њега гледали са страхопоштовањем. Сви су га желели на својој страни, али он је упорно одбијао све покушаје да га увуку у политичка препуцавања и трудио се да остане легенда свих Хрвата, без

Русија: Хрватска је проблем са територијом ријешила прогоном 250.000 Срба

23. новембар 2016.

Приједлог хрватског премијера Андреја Пленковића током посјете Кијеву везан за искуства Хрватске о мирној реинтеграцији окупираних подручја, што би се могло примјенити на подручја Доњецк и Луганск, наишао је на оштре критике Министарства иностраних послова Русије. Осим што приједлог називају бесперспективним, Руси прозивају хрватску владу која, како кажу, треба да се позабави рјешавањем личних хроничних проблема, посебно везаних за права Срба и остале националне мањине, пише загребачки „Вечерњи лист“. Како се наводи на званичним страницама министарства, поменути бесперспективни приједлози наилазе на озбиљну забринутост Русије јер одвраћају пажњу Кијева са украјинске обавезе према споразуму из Минска. Тамо је прецизно означено шта је потребно учинити да би се регулисао проблем Доњецка и

Црна Гора подигла споменик нацистима: Фашисти почивају под петокраком (први дио)

22. новембар 2016.

У строгој тајности, црногорска власт је изградила спомен-гробље њемачким војницима изгинулим на тлу Црне Горе током Другог свјетског рата, у борбама против оних који нису пристајали „да крвника љубе у сабљу крваву“. А онда је, у суботу, 19. новембра, без најаве, гробље свечано отворено упркос протестима, који су овај подухват од почетка пратили, прије свих комуниста и антифашиста. У Голубовцима су за сада сахрањени посмртни остаци 64 њемачка војника, а рачуна се да их је на тлу Црне Горе изгинуло око 2.000. Пронађени остаци њих око 600 су раније ископани и привремено сахрањени на неколико католичких гробаља у Црној Гори. Погрешно мјесто Подизање споменика њемачким солдатима на рубу Подгорице, града

И кости жртава заслужују улицу

21. новембар 2016.

Потомци страдалих породица траже да се убијенима ода дужна почаст. У темељима Подгорице налазе се кости страдалника Мањег града а да је више страдао у Другом светском рату од окупаторских и “савезничких” бомби није било од Подгорице. Чак 84 пута нашао се под смртоносним теретом који је разарао варош од око 16.000 становника. У нападима бомбардера помиње се цифра од преко две хиљаде погинулих житеља, углавном деце, жена и стараца. Порушене куће, мостови, млинови и воденице, епилог су смртоносног јуриша. Један од најтрагичнијих дана био је 5. мај 1944. године, када се на град срушило 600 бомби тешких преко 400 тона! Иако је од тада до данас много воде потекло

Југослав Кипријановић: 25 година геноцида српске и хрватске елите над сопственим народима

20. новембар 2016.

У тексту Мислава Хорвата ”Путујући циркус Ивана Пернара” изнешене су бројне чињенице о страдању Срба. Што се Двери тиче и мене лично, ничег ту нема спорног, нити смтрам да је било ко из Двери, а нарочито председник Двери, Бошко Обрадовић пријемом Ивана Пернара у Народној скупштини наговестио промену својих политичких ставова. Да је тако, постоје бројни докази и пре и током парламентарног рада Српског покрета Двери, од којих ћу овде препоручити да погледате само неке: – Бошко Обрадовић: СНС омогућила хрватским тајкунима да владају српским тржиштем – Посланичка група Двери предала у Скупштинску процедуру Предлог резолуције о геноциду Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата –

АУДИО – Др Душан Ј. Басташић: Немарни смо и заборављамо сопствена страдања!

20. новембар 2016.

Ове године се навршава 75 година од почетка страдања нашег народа у злогласним логорима у НДХ од стране усташа. О овој тужној годишњици и догађајима који су везани за њу, разговарали смо са више људи, али први пут разговарамо са др Душаном Басташићем, председником Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941., који искрено и отворено говори о јадовничкој голготи и нашем немару према жртвама. http://www.agencijami.info/SlovoLJubve/Uploads/Audio/17.11.16%20-%2023h%20-%20Pod%20znakom%20pitanja%20-%20Dusan%20Bastasic%20-%201.20.13.mp3

Еуроблиц: Хрвати спалили доказе о злочинима министра Крстичевића

18. новембар 2016.

Тужилаштво БиХ годинама безуспјешно покушава да од власти у Загребу добије документе који показују да је ратни командант 4. гардијске бригаде Хрватске војске Дамир Крстичевић, по наређењу хрватског војног и политичког врха, наложио гранатирање цивилних циљева и убиства заробљених српских цивила и војника у Мркоњићу и осталих 12 западнокрајишких општина у којима су хрватске јединице 1995. године починиле бројне злочине, пише „Еуроблиц“. Према изворима овог листа, од завршетка рата до данас Хрвати су сакрили и уништили највећи број доказа који недвосмислено показују да је тадашњи званични Загреб одговоран за убиства 1.644 и протјеривање више од 120.000 Срба из западног дијела БиХ. „Као командант 4. гардијске бригаде Хрватске војске, Крстичевић је

Филм “Кордун” о Србима граничарима снима се надомак Бањалуке

17. новембар 2016.

Документарно-играни филм “Кордун-земља без људи” биће завршен до краја године, а већ наредне биће приказан на малим екранима. Ради се о остварењу које нас враћа уназад 500 година, а приказује живот и страдање Срба граничара, Крајишника кроз историју. Филм се ради у копродукцији Радио Телевизије Републике Српске и Крајишког културног центра “Свети Сава” из Бањалуке, који окупља Србе избегле из Републике Српске Крајине и Хрватске. Филм је подржан и од надлежних институција Босне и Херцеговине, Републике Српске и Републике Србије, Завичајног клуба Кордунаша Београд, Српског културног друштва “Просвјета” Загреб, Српског друштва “Кордун” Торонто, као и осталих крајишких удружења у расејању. Председник Културног Центра “Свети Сава” Драган Крошњар рекао је да

ФИЛМ: „Причам први пут“- Свједочење о страдању Срба у Хрватској

17. новембар 2016.

Свjедоци страдања Срба у Хрватскоj у протеклом рату, апелују на домаћу и свjетску jавност да види и чуjе истину о убиjању, понижењу, пљачкању и затирању свега српског у Хрватскоj, коjе jош траjе. На промоциjи документарног филма „Причам први пут“, Божана Врљановић – Кондић из Западне Славониjе рекла jе новинарима да након надљудске борбе коjу jе прошла не очекуjе да доживи правду за преживjеле и протjеране Србе. „Хрватска jе дониjела законе коjима штити хрватски народ и сви други народи у овоj земљи су небитни, али нека иза нас остане траг за историjу, бар свjедочења о злочинима и пљачкама“, рекла jе она. Пантелиjа Зец у овом документарцу свjедочи о тортури, физичком и

Након 24 године: У Пребиловцима сахрањен Вукашин Рељић

17. новембар 2016.

Младић Вукашин Рељић, жртва ратног злочина хрватско- муслиманских снага, после више од 24 године од страдања, идентификован је, опојан у параклису Светих Пребиловачких и доње херцеговачких мученика, који је у саставу Храма Васкрсења и 12. новембра сахрањен у обновљеној породичној гробници у Пребиловцима. Опело су служили свештеници Мирослав Ратковић и Марко Гојачић. Опелу и сахрани по великом невремену присутвовало је око 150 људи. За њих је породица припремила послужење у Дому Свети Краљ Милутин у Пребиловцима. Рељићи су најстрадалнија српска породица у општини Чапљина у овом рату. Усташке снаге убиле су Вукашина и мајку му Ђурђу, са више других Срба, 7. јуна 1992, испред Домановића приликом извлачења српских породица из

Промоција нове књиге Мила Ломпара

17. новембар 2016.

У четвртак, 17. новембра у 19 часова у амфитеатру Народне библиотеке Србије биће одржана прва промоција нове књиге проф. др Мила Ломпара, Полихисторска истраживања. Полихисторска истраживања, нова књига проф. др Мила Ломпара је резултат обједињених истраживања различитих феномена из поља књижевности, филозофије и политике које обједињује јединствен и особен метод угледног српског интелектуалца. Промоција ће бити одржана у четвртак, 17 новембра у 19 часова у амфитеатру Народне библиотеке Србије (Скерлићева 1, Београд). О књизи ће говорити: – Академик Данило Баста; – Проф. др Слободан Антонић; – Проф. др Слађана Јаћимовић; – Аутор. Из књиге: Понекад наилазимо на грешке које бацају тамну сенку на општу културу Латинке Перовић. Тако у једној реченици о

Јесте ли, можда, чули за Кошаре?

16. новембар 2016.

Читам ових дана књигу Ненада Милкића „Зов карауле“ о српским граничарима који су 1999. године на Кошарама бранили суверено парче српске земље, своју војничку част и заклетву и наш, српски образ. Да је среће, и да је Србија данас оно што је понекад кроз историју била, да је оно што неће скоро бити, та књига била би школска лектира! Да из ње, деца у Србији уче шта је то патриотизам, како се воли своја земља, како се поштује свој род, и како, понекад, дођу времена кад је част преча од главе. Неће то, међутим, скоро бити у Србији. Нису ових времена, овде у моди они који помињу Кошаре и сличне

Војвода Живојин Мишић са породицом 1918. године (син Војислав, рођен 1902. године, заокружен на слици)

Међу логорашима на Голом отоку и син војводе Мишића

14. новембар 2016.

На недавно објављеном Удбином списку Голооточана нашла се многа позната имена, али су нека и прескочена. На списку и Драгица Срзентић, која је у Москву однела Титово „не“ Стаљину Војислав Мишић, трећи по реду син чувеног српског војсковође Живојина Мишића, само је једно од 16.090 имена голооточана који су остали уписани у архивама Удбе, а преузела их је БИА и уступила Архиву Србије. Како су „Новости“ већ објавиле, Архив и Институт за савремену историју објавили су први пут у Србији овај званични списак, у књизи „Заточеници Голог отока“. За разлику од свог најстаријег брата Александра, који је дао живот за Дражу Михаиловића, Војислав, симпатизер комуниста, 1948. проглашен је за народног

Мирјана Карановић Фото: Душкo Maрушић/ПИXСEЛЛ

Mирjaнa Kaрaнoвић: Oвaj Kустурицa ниje oнaj кojeг сaм пoзнaвaлa

14. новембар 2016.

Kустуричину трaнсфoрмaциjу мoгу зaмислити jeдинo тaкo кao дa су гa oтeли вaнзeмaљци кojи су нa зeмљи oстaвили њeгoвoгa клoнa, a прaви Kустурицa je нa нeкoм другoм мeсту. To je jeдинo зa штa сe мoгу ухвaтити дa бих мoглa дa рaциoнaлизуjeм jaз измeђу тa двa њeгoвa свeтa кojи нe рaзумeм Глумицу Mирjaну Kaрaнoвић нe трeбa пoсeбнo прeдстaвљaти. Умjeстo њe гoвoрe култни филмoви у кojимa je игрaлa: ‘Пeтриjин вeнaц’, ‘Oтaц нa службeнoм путу’, ‘Aндeргрaунд’…, aли и низ слaвних прeдстaвa зa кoje je хвaљeнa и нaгрaђивaнa. Taкoђeр, врлo je чeстo билa у првим рeдoвимa бoрбe прoтив пoлитичкoг и другoг нaсиљa. Нeдaвнo je билa гoшћa Српскoг нaрoднoг виjeћa и СKД-a Прoсвjeтa нa зaгрeбaчкoj трибини