Скочите на садржај
Извор: Видовдан Везане вијести: Хладни рат обновљен у Србији | Јадовно 1941. Срђа Трифковић: Сребреница – постмодерни мит у функцији … Зелена трансверзала – Аутор: Др Срђа Трифковић | Јадовно 1941.
И с подручја Херцеговине, у исто вријеме када и из других крајева НДХ, Срби су транспортовани, преко Мостара, Сарајева, Славонског Брода, Загреба и Карловца, у логоре Госпић, Јадовно и Слана. Овај пут је прешао велики број Срба и Јевреја из Мостара, Љубиња, Требиња, Стоца, Љубушког, Коњица и других херцеговачких насеља. У вријеме капитулације Краљевине Југославије, 16. и 17. априла, у Мостару је успостављена усташка власт. За усташког повјереника је постављен Иван Хочевар, дотадашњи гардијски официр. Истовремено је формиран усташки стожер, на чијем челу се налазио Станко Шарац, а чланови су били: Ђуро Спужевић, судија, Стјепан Барбарић, судија, постављен за логорника, Петар Врдољак, професор, Мато Бунтић, директор занатске школе, Мирко Удиљак,
Хрвати су, уз највише почасти, у Осијеку открили споменик Алојзију Степинцу, надбискупу, а затим и кардиналу загребачком(1), који је 1998. године проглашен „блаженим“, и поводом чијег уздизања на степен универзалног свеца католицизма је основана комисија за преговоре између Ватикана и СПЦ. Тобож, папа Фрањо жели да се приближи Србима, да они изнесу своје аргументе, па ће онда видети шта ће да ради са „универзализацијом“ Степинчевом. Ова комисија је, од самог свог почетка, осуђена на пропаст Разлога је много, почев од неприпремљености србске стране, о чему је на Фонду стратешке културе већ било речи.(2) Али, кључна ствар је у томе што је за Хрвате и остале римокатолике у свету Степинац већ
Дa ми je смeтaлo штo je прaвoслaвнa, никaд свojу Ђурђу нe бих жeниo. A нaшe je срцe свe рeклo. Имaли смo свaдбу с вишe oд 200 узвaникa. Знaчи, свe je jaснo, кaжe Нeдeљкo Aшчић кojи сe 1997. дoсeлиo у Плaшки, гдje Срби и Хрвaти дaнaс живe у сусjeдскoj, a чeстo и брaчнoj слoзи У нeкaдaшњoj Улици мaршaлa Tитa у цeнтру Плaшкoгa, дaнaшњoj 143. дoмoбрaнскe пукoвниje, oснoвнa je шкoлa и oстaци кућe – тeмeљи и гoли зидoви – нeкaд чувeнe плaшчaнскe пoрoдицe Злaтaр. Oндje сe смjeстилa и вeћинa мjeсних кaфићa, тргoвинa прeхрaмбeнoм и мjeшoвитoм рoбoм тe oпћинскa упрaвнa згрaдa. Бившa Maршaлoвa нajпрoмeтниja je улицa тoгa личкoг мjeстa, нo нa њoj сe
Благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, отворена је 14. фебруара у навечерје празника Сретења Господњег, изложба “Страдања Српске православне цркве у Лици од 1941-1995. год.” у крипти храма Светог Саве на Врачару у Београду.Изложбу је отворио у име Његове Светости, епископ топлички г. Арсеније, викар Патријарха српског и настојатељ храма Светог Саве у Београду. На изложби су говорили: г. Невенко Влаисављевић,аутор изложбе; др Вељко Ђурић Мишина, српски историчар, специјализован за историју Српске православне цркве, проучавање геноцида и холокауста, као и модерну историју Западног Балкана, радио је у више научних и образовних установа, а тренутно је в. д. директора Музеја жртава геноцида у Београду. На крају се обратио Настојатељ храма Владика Арсеније,
Др Дарио Видојковић, историчар из Регензбурга, био је ангажован у припреми изложбе „Јасеновац – право на незаборав“, али изостао је из вишечлане делегације Србије која је крајем јануара путовала у Њујорк да би представила најмасовније српско страдање у НДХ током Другог светског рата. – Занимала ме је реакција америчких медија, јер је циљ изложбе био да се свету прикаже истина о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима, о гнусним зверствима о којима се, нажалост, готово ништа не зна на Западу. Међутим, нисам нашао такве чланке. Неки српски листови попут „Политике“ су извештавали о томе, али требало је много више и боље учинити. Можда је један од разлога слабог медијског
др Боривоје Милошевић Филозофски факултет Бања Лука1 Апстракт: У раду је дат краћи приказ писања хрватске штампе о Србима и Краљевини Србији непосредно послије атентата у Сарајеву, током јулске кризе и у првим мјесецима рата. Штампом је доминирао оштар антисрпски тон, нескривена мржња и потреба да се српски народ именује искључивим кривцем за избијање рата те због тога и казни. Кључне ријечи: Први свјетски рат, Срби, Краљевина Србија, хрватска штампа, пропаганда, антисрпске демонстрације. Вијест о смрти аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда стигла је у Загреб недуго по атентату, да би службене потврде биле објављене предвече у посебним издањима новина. Прве вијести о атентату изазвале су у највећем хрватском граду велику пометњу
Саопштење Међународне комисије за истину о Јасеновцу, поводом Изложбе о Јасеновцу у САД Министарствоa за иностране послове Републике Србије је требало да организује у Њујорку, САД у Уједињеним нацијама изложбу под насловом Холокауст – изложба о Аушвицу Балканског полуострва”, поводом 75 година од пробоја логораша из Јасеновца. Наместо предвиђне изложбе у Уједињеним нацијама у Њујорку организована је изложба “Јасеновац – право на незаборав” и то у Хобокену, у једном бившем магацину фирме Flourish and multiply. Наравно нико од диплимата и нико од заинтересовани хособа није могао или није желео да посети ту изложбу. Министарство иностраних послова Републике Србије је послало огроман број људи изСрбије на ту изложбу, њих двадесет троје
Од самог настанка па до данас, иза свих дезинтеграциjа Српства стоjи, као основ, идеологиjа Анте Старчевића и његових наследника, франковаца. Франковачка идеологиjа наjача jе на Балкану, jача од комунистичке, макар комунисти мислили обрнуто. Хрватски комунисти су били углавном интимно франковци, као што су Иван Стево Краjачић, Андриjа Хебранг, Аугуст Цесарец, Владимир Бакарић и тзв. левичар Мирослав Крлежа, чиjи jе фрaнковлук први уочио Станислав Винавер 1924. године. У разговорима са Павелићем током рата у Загребу, Крлежа jе говорио о „Анти Старчевићу као „лучоноши у хрватскоj ноћи“, а Павелић му jе узвратио комплиментом: „Господине Крлежа, Ви се никада нисте огриjешили о хрватство“. Анте Старчевић, заjедно са Еугеном Кватерником, оснивач jе непомирљиве и милитантне
У храму Покрова Пресвете Богородице у Поткозарју данас су служени литургија и парастос поводом 75 година од страдања 562 Срба у Поткозарју и Пискавици у Другом свјетском рату. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић навео је да су усташе 5. 7. и 12. фебруара 1942. године свирепо убиле невине српске цивиле, међу којима и 77 дјеце. „То говори о размјерама страховитог злочина, незапамћеног на овим просторима, а егзекутор је била Независна држава Хрватска посредством својих кољача“, рекао је Савановић новинарима у Поткозарју. Он је подсјетио да је много раније рођена идеја о томе да се кроз убијање, протјеривање и покрштавање српског становништва, Хрватска очисти од Срба,о чему
На скупу подршке војном року у Загребу у суботу су се појавили и демонстранти са береткама на којима је истакнута ознака која имитира ознаке нацистичког СС-а, преноси телевизија Н1. На ознаци пише латинска пословица „Уби солитудинем фациунт пацем аппеллант“, која значи „Где пустош направе, назову је миром“. Портал „Антифашистички вјесник“ пише да је добио објашњење да је реч о ознаци „Сатније тактичких снајпера – Книн“ из 1994. године и поставља питање зашто нико досад није реаговао на постојање ознаке јединице Војске Хрватске која користи очити СС симбол. Исти извор додаје да је реч о римској изреци, као и да је познато да су италијански фашисти преузели своју иконографију од Римљана.
Једну врсту „разумевања”, давно забележену у Београду, нећете наћи нигде у Европи, вероватно ни у целом свету У Сарајеву, у целој Босни, нећете пронаћи ниједног Бошњака који би подржао одвајање Републике Српске од БиХ; у Хрватској ниједног Хрвата који ће вам сада, након свега – кад више ништа не може да се промени – казати како су Срби 1990. године имали право да створе Републику Српску Крајину (РСК) и разграничење са Хрватском; у Приштини ниједног Албанца који би осудио територијално цепање Србије, односно стварање друге албанске (етнички чисте) државе, зване Косово. Али ћете зато у Београду, очас посла, пронаћи на десетине тзв. интелектуалаца, политичара, новинара, писаца… са ставом да је
Степинчев дневник кипти од мржње Алојзије Степинац је био један од најужаснијих свештеника у бискупијама папе Пија XII. Ја сам један од ретких који је прочитао Степинчев дневник који, узгред, никада није штампан, нити ће икада бити објављен – каже за „Вести“ пензионисани универзитетски професор из Хрватске др Светозар Ливада . Зашто је Степинчев дневник и данас у рукопису? – Зато што је Степинац њиме сам себе осудио. И зато никада тај дневник неће бити објављен јер би тиме био срушен мит о Степинцу као прелату који је страдао због својих хришћанских уверења и жртвовања за веру. Наведите неке занимљиве детаље из тог рукописа? – Чувена је његова изјава о
Изложбом „Јасеновац – право на незаборав“ и низом комеморативних дешавања Србија је у Њујорку крајем јануара представила најмасовније српско страдање у НДХ током Другог светског рата. Делегација: Иван Костић и Владимир Божовић са нашим представницима Највећа до сада приређена поставка у иностранству, поводом 75 година оснивања злогласног логора, нажалост, прошла је без нарочитог медијског одјека. Питања читалаца „Вести“ Тим поводом „Вестима“ су се јавили читаоци који су између осталог питали због чега је 23-члана српска делегација била бројнија од новинарских екипа и зашто у Њујорк није стигао и прослављени редитељ Емир Кустурица, иако је био најављен. Занимало их је и зашто је изложба постављена у неугледној згради у Њу Џерзију,
»Треба поштивати тај дан, достојанствено и без политизације се сјећати мноштва људи који су доживјели велику неправду и страдања као посљедице рата«, истиче саборски посланик италијанске националне мањине Фурио Радин. Радин се позива на податак од око 350 хиљада људи који су отишли у егзодусу, кога је, каже користио и Тито, али напомиње да бројке нипошто нису најважније Дан сјећања на жртве фојби и есуле обиљежава се 10. фебруара у Италији у спомен на егзодус и страдања становништва Истре, Ријеке и Далмације након Другог свјетског рата. Доњи дом талијанског парламента изгласао га је 2004., на дан потписивања Уговора о миру између Италије и Југославије 1947. Медији су протеклих година јављали
Прва компаративна анализа Аушвица и логора у НДХ у светској историографији, професора
Видимо систематски рад на релативизацији хрватског геноцида („Покоља“) – што је у
Једанаесту годину за редом, 79 година од страдања, обележићемо „Дан сећања на
Пред годишњицу затварања озлоглашених логора смрти Јадовно, Госпић и Паг. Потомци жртава
Захтевамо, по угледу на Русију, Израел и Јерменију, укидање било какве толеранције
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом данас је, у присуству великог броја вјерника
Коначно, град Ниш после оволико деценија добио улицу Јасеновачких жртава. ДАНАС ЈЕ
У претходних месец дана било је чак 17 полемика међу људима чија
На подручје Славонске Пожеге у јулу 1942. допремљено је 155 вагона избеглица
Прије 79 година, у ноћи између 14. и 15. августа 1941, уочи
Три метка су ме погодила у леви бок и одбацила ме у
Етничко чишћење и физичку ликвидацију Срба у данашњој Неовисној Републици Хрватској никад
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
