izdvajamo Архиве - Страница 2 од 299 - Јадовно 1941.

Годишњица усташког покоља стотина поткозарских Срба

6. фебруар 2025.

У исто вријеме, у фебруару 1942. године када се у Дракулићу десио стравични злочин, усташе су починиле још један покољ у поткозарским селима Ивањска (данашње Поткозарје) и Пискавица, у којима је на најбруталнији начин поклано више стотина цивила, али се о овом злочину до данас није писало и скоро да му је затрт сваки траг. Покоље у Пискавици и Ивањској партизанска власт је прећутала, вјероватно, да би избјегла сусрет са истином да су за партизанске диверзије кажњавани само Срби, а не и припадници друга два народа. Земни остаци уморених у Пискавици и Ивањској нису сакупљени у заједничку костурницу, већ су углавном остављени да почивају по сеоским двориштима, гдје су их

Бојан Вегара: Срећан ти рођендан Републико Српска!

9. јануар 2025.

Да се зна, да смо први устали против свог зла свијета и створили Републику Српску. Ништа нам могли нисте, јер били смо сила Божија. Били смо војска и народ, а са нама је остао само Бог. Остали су нас сви редом оставили и бар неке снакције увели. Знали смо да смо сами. Крававо смо се тукли са домаћим и страним исламским фанатицима, усташама, НАТО пактом и то скоро четри године. Нисмо им дали пардона, јер као што рекох, били смо сила и тако смо се и понашали. Знали смо шта стварамо и за шта крваримо. Трипили смо немогуће и нисмо се жалили. Одбили смо на оном ратном референдуму први покушај

КРВАВИ БОЖИЋ 1993. године …

7. јануар 2025.

На дан највећег хришћанског празника српско село Кравица у општини Братунац завијено у црно. Спомен обиљежје погинулим борцима и цивилним жртвама одбрамбено отаџбинског рата и српским жртвама Другог свјетског рата регије Бирач и Средњег Подриња Републике Српске. Од 1992. до 1995. године 3267 српских жртава – Од 1941. до 1945. године 6469 српских жртава. Текст на споменику: „Мир вашим костима Крај друмова прашних, Покој вашој души, После мука страшних. Спавајте крај друма Сном предачких сенки, Спавајте младићи Невини во вјека“. ++++++++++++++ Пише: Славко Јовичић Славуј (1953 – 2022. ) 07. јануара 2019. На православни Божић, 7. јанара 1993. године, муслиманске снаге из Сребренице приредиле су крвави пир убивши 49 Срба

Рат против заборава професорке Смиље Аврамов

3. јануар 2025.

Смиља Аврамов може да нам послужи као драгоцени путоказ на путу националног освешћења и оздрављења. Када је 2. октобра 2018, у 101. години, престало да куца већ увелико ослабљено срце легендарне професорке међународног права Смиље Аврамов, Србија је остала без једног од најумнијих, најобразованијих и најчаснијих представника истинске националне елите. Иако је својим јавним деловањем и написаним књигама вишеструко задужила нашу земљу, мора се приметити да је опроштај од Смиље Аврамов био, баш као и њена слабо посећена сахрана, прилично скроман, а део јавности такође је непријатно изненадило сазнање да цењена професорка никада није постала члан Српска академије наука и уметности. На њен стоти рођендан, пре мало више од пола

МОЈ ДЕДА ИЛИ СЕЋАЊЕ НА ОНО ЧЕГА НИЈЕ БИЛО

28. децембар 2024.

Нисам те дала забораву иако се нисмо никад видели, иако се никада није све ово догодило, иако ништа од овога нисмо изговорили јер си отишао оне далеке 1941, годинама пре мог рођења. Пише: Гордана Достанић Сећам се, седимо у нашој кући твојом жељом и трудом подигнутој у Русинској, како се онда, кад си тамо купио плац, звала та улица. Ти ме држиш на колену и зовеш својом цурицом-грлицом. Цупкаш ме и говориш да тако скакуће јахач кад зајаше ждрпца. Обећао си још тада да ћеш ме водити на твоје Поље које дрема у сени високе горе, да тамо јашемо ждрепце, праве, не оне некакве са четири дрвене ноге, и да

Ђорђе Пражић: Хрватски сан

31. август 2024.

„Ово сам сања цили живот!”, узвикнуо је пре неколико година за говорницом на прослави „Олује” у Книну један пензионисани хрватски пуковник. Овај предратни радник у некој далматинској фирми након јуришања на касарне ЈНА и Србе у Крајини дочепао се високог чина и није скривао своје задовољство што у Книну, као и у целој Хрватској, готово да нема Срба. Хрватска без Срба је хрватски сан двадесетог века. Након геноцида у Другом светском рату, послератних терористичких дејстава, политичко-економских притисака и етничког чишћења с елементима геноцида 1995. године, Хрватска је снагом оружја решила српско питање. Фрањо Туђман је на Брионима наредио Хрватској војсци да изврши такав удар да Срби нестану. Притом није помињао

Данас је 24. јун – Међународни дан сјећања на Јадовно 1941.

24. јун 2024.

Међународни дан сјећања на жртве комлекса логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг 1941, одређен је и обиљежава се од 2010. године. Инцијатива а онда и одлука за одређење Дана сјећања на Јадовно 1941, дјело је удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса логора смрти Госпић – Јадовно – Паг основаног крајем 2009 године. Тога дана, 24. јуна 1941. године, логори Метајна и Слана на острву Пагу примили су своје прве заточенике. Истога дана, логор смрти Јадовно на Велебиту добија у смислу простора који захвата и капацитета пријема заточеника, своје максималне границе. Датум за Дан сјећања, на иницијативу оснивача удружења Јадовно 1941, одредили су фебруара

Душан Басташић за „Глас“: Младе не учимо довољно о нашем страдању

20. јун 2024.

Ако је историја учитељица живота, онда је потребно да нашим младим генерацијама откријемо и саопштимо истину шта се тамо десило прије 80 година и то на начин адекватан њиховом узрасту. Важно је да то уђе у уџбенике јер то сматрам једним национално одговорним. Зашто се неодговорно односимо према мјестима страдања наших предака у Другом свјетском рату, али и на питања зашто тих ужасних догађаја нема више у јавном простору и уџбеницима, нити зашто не постоји ниједан дипломски рад на ту тему, тешко је одговорити, рекао је предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић. Он је у интервјуу “Гласу” навео и да младим генерацијама треба да откријемо и саопштимо истину шта се

Споменик кога више нема

18. јун 2024.

Централни споменик жртвама комплекса логора смрти НДХ Госпић – Јадовно – Паг, аутора Вање Радауша, подигнут је јула мјесеца 1961. недалеко православног гробља у Госпићу. Уништен је у рату 90-тих. Само мјесто и остатке споменика лоцирала је екипа удружења грађана Јадовно 1941, децембра мјесеца 2021. године. Овај видео запис урађен је маја мјесеца 2023. године. Преносимо дио текста др Косте Поповића, посвећен споменику на Јасиковцу: “Обележавање страдања жртава на Јадовну споjено jе са двадесетом годишњицом устанка и револуциjе у организациjи Савеза бораца НОР и одржана jе 27. јула 1961. у Госпићу. При томе jе доминирала прослава устанка и револуциjе. То jе утицало и на обележавање споменика страдалим жртвама терора и

Дан сјећања на Јадовно 1941. – ФОТО ГАЛЕРИЈА

17. јул 2023.

Код Шаранове јаме на Велебиту, у суботу 01. јула 2023. године, прослављени су Свети Новомученици Јадовнички и Пашки и обиљежен Дан сјећања на Јадовно 1941. године. У ери Покоља у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг од стране оружаних формација Независне Државе Хрватске, на најсвирепији начин убијено је више од 38.000 православних Срба. Учесници Сабрања код Шаранове јаме на Велебиту. Молитвено окупљање на Велебиту 14. годину заредом организовало је Удружење „Јадовно 1941“ из Бањалуке, уз благослов Његовог преосвештенства епископа горњокарловачког Герасима. Помен су служили свештеници Епархије горњокарловачке уз присутво великог броја потомака жртава усташких злочина. Учесници сабрања су се након парастоса код Шаранове јаме на Велебиту, упутили у Теслин Смиљан, потом

Басташић: Мало ко зна за јадовничку голготу

6. јул 2023.

Оружане формације Независне Државе Хрватске, предвођене усташким емигрантима и помогнуте локалним хрватским становништвом католичке и муслиманске вјере, у озакоњеном злочину починиле су масакр, без премца у Другом свјетском рату. Д. Басташић; ФОТО: Никола Зајц / Јадовно 1941. Обраћање Душана Басташића, предсједника УГ Јадовно 1941. Бања Лука, на Сабрању поводом Дана сјећања на Јадовно, на Велебиту код Шаранове јаме, 01. јула 2023. године Помаже Бог браћо и сестре, Часни Оци, потомци и поштоваоци жртава Покоља, злочина Геноцида почињеног над Србима од стране Независне Државе Хрватске, драги пријатељи, поштовани гости. Хвала Вам што сте данас овдје у Лици, да заједно, четрнаесту годину за редом, обиљежимо Дан сјећања на Јадовно 1941. Благодаримо епископу

На Велебиту служен парастос за јадовничке жртве (ВИДЕО)

6. јул 2023.

Код Шаранове јаме на Велебиту данас је служен парастос и положено цвијеће поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. године када је у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг за вријеме Независне Државе Хрватске на најсвирепији начин убијено више од 38.000 Срба и скоро 2.000 Јевреја. Парастос код Шаранове јаме на Велебиту; Фото: Јадовно 1941. Молитвено окупљање на Велебиту 14. годину заредом организовало је Удружење „Јадовно 1941“ из Бањалуке, уз благослов Његовог преосвештенства епископа горњокарловачког Герасима. Помен су служили свештеници Епархије горњокарловачке уз присутво великог броја потомака жртава усташких злочина. Помоћник министра рада Републике Српске Небојша Видаковић рекао је да рука правде није стигла идеологе и крвнике који су убијали на

Хвала Србима из Њемачке за донацију удружењу Јадовно 1941.

4. јун 2023.

Дане Буковчан, наш Јадовничан из Њемачке, ангажовао се и са својим пријатељима прикупио донацију у вриједности 940 Евра. Дане и Душан у Бањој Луци, 02. јуна 2023. Управо сада, кад нам је најпотребније, пред обиљежавање „Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2023.“, стигла вриједна донација из Њемачке. Велико хвала свима Вама који сте даровали прилог да се Јадовно не заборави! Мирослав Граховац, Звездан Крндија, Драган Ђурђевић, Зоран Борисевић, Светлана Љубоја, Станоје Лојовић, Ален Јевтић, Златко Јевтић, Миле Наранчић, Слободан Цвијановић, Драган Цвијановић, Александар Шкорић, Радомир Ђурђевић, Александар Петровић, Винко Мајиновић, Марко Цвијановић, Ана Вујовић, Дане Буковчан. Дарованим новцем, покрићемо дио трошкова за превоз учесника сабрања на Велебиту 01. јула ове

Душан Ј. Басташић: Шта ученици у Србији (не)уче о страдању Срба у Другом свјетском рату

28. мај 2023.

Дванаест минута у читавом данашњем основно-школском образовању у Србији, посвећено је теми НДХ, Покољу, карактеру почињеног злочина, мјестима злочина, средствима и начину почињења злочина, жртвама, злочинцима и посљедицама злочина. (Напомена уредника: Овај прилог је први пут објављен 21. маја 2020.) Пандемијско зло које нас је снашло, условило је ученике да наставу прате путем интернета или на ТВ екранима. Тако су и њихови родитељи добили прилику да поред увида у школске уџбенике, сазнају шта њихова дјеца уче иза затворених врата учионица. Ученици осмих разреда основних школа у Србији, 06. априла су на РТС-у из предмета историја, пратили предавање наставнице Бојане Стевановић на тему: Други светски рат – ратна стварност и страдања.

Василије Крестић: Јасеновац ‒парадигма страдалништва

15. април 2023.

Бесједа академика проф. др Василија Крестића на свечаној академији одржаној у САНУ 21. априла 2021. поводом 80 година од успостављања усташких логора смрти. Поштоване госпође и господо, уважени пријатељи, Згрожен стравичним злочинима који су се дешавaли у Независној држави Хрватској над Србима, Јеврејима и Ромима, наш уважени писац и дипломата Јован Дучић је на измаку свог живота поручио Србима да су дужни на све стране, urbi et orbi, да шире вести о геноциду које су починили Хрвати. Он није без разлога тврдио да се о злочинима тих размера, који су се десили у усташкој хрватској држави, не може и несме ћутати. Сматрао је да све генерације Срба, не само