izdvajamo Архиве - Страница 196 од 299 - Јадовно 1941.

Обиљежавање датума страдања Срба да буде дио институционалног система

29. јул 2017.

Бањалука – Предсједник Одбора “Гаравице 1941” Небојша Куштриновић и предсједник Завичајног удружења “Уна” Бошко Стојисављевић информисали су данас српског члана Предсједништва БиХ Младена Иванића о жељи да обиљежавање овог датума убудуће буде дио институционалног система Републике Српске, а не само ентузијазма неколико појединаца. Представници Одбора пожалили су се на тешкоће у организацији и запуштеност терена на којем је за 6. август планирано обиљежавање сјећања на велико страдање Срба, саопштено је из Предсједништва БиХ. Иванић је подржао организаторе, наглашавајући да Република Српска, али и Србија, треба да посвете посебну пажњу обиљежавању сјећања на велико страдање Срба на подручју које је изван њихове територије, посебно истичући стратишта у Гаравицама, Јадовну и Шушњарима

Краљ Петар на бојишту за време Првог светског рата

Краљ Чика Пера

29. јул 2017.

Краљ Петар Први Карађорђевић, ујединитељ српског народа, опеван у народним песмама као Петар Мркоњић – у народу прозван Чика Пера, још за живота је постао легенда због личне храбрости, поштења, али и изградње Србије као модерне и најмоћније државе на Балкану. Сведочанства о херојским борбама српског народа у Првом светском рату, као и верност и оданост старог, болесног краља својим војницима и идеји о ослобођењу и уједињењу српског народа, далеко су прелазили границе Краљевине. Највећи европски листови величали су краља Петра. Енглеска ревија “The Ilystrated London News” од 4. децембра 1915. донела је преко целе стране слику краља Петра са следећим текстом: “У историји дугог мучеништва Србије није било херојскије

Молитвено сећање на ливањске Србе убијене 1941. године

29. јул 2017.

Лета 1941. године, а највише у данима око Огњене Марије, усташе су побиле више од 1600 Срба по бројним јамама: Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице, код села Пролог, у челебићкој школи, на ливади Трновац, у шуми Копривници, код Куперешких врата и на Боровој глави, у Засеновићима код Бугојна…. Страдали су сви, од тек рођених до старих и немоћних. Велики број њих су живи бачени у јаме да тамо умиру данима. Тих дана заувек су нестале целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема Срба. Након педесет година, 1991. године, потмци су извадили мошти страдалника из већине јама и сахранили их у Спомен-капели саграђеној

АУДИО: Дејан Поповић: Пореско право у НДХ

29. јул 2017.

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ, можете слушати излагање Дејана Поповића „Пореско право у НДХ”. Снимак је забележен на конференцији „Правни поредак Независне Државе Хрватске” која је одржана 30. марта 2017. на Правном факултету у Београду. Дејан Поповић у свом излагању истиче да иако је НДХ углавном задржала пореске законе Краљевине Југославије, ти су прописи добили сасвим ново значење у држави формираној према моделу националсоцијализма. Органи управе и суд привидно су били везани законом, али су тзв. „општи принципи”, којих су се све институције морале придржавати, омогућавали да се одлуке доносе потпуно у складу с вољом Поглавника и интересних група око њега. Судија се у усташком поретку није смео ослањати на своју

Календар геноцида: 29. јул 1941. Злочин у Ивановић јарку на Кордуну

29. јул 2017.

Ову ликвидациjу, у коjоj jе убиjено више од 380 Срба из Глине, Вргинмоста, Воjнића, Крњака и околних кордунашких мjеста, организовао jе усташки повjереник за општину Крњак Драгутин Муић. У Ивановић jарку, предjелу шуме Лоскуња код Крњака на Кордуну усташе су извршиле масовни покољ Срба 29. jула 1941. године. Изасланик равнатељства за jавни ред и сигурност НДХ Божидар Церовски након масовних покоља српског народа на подручjу Глине кренуо jе са своjим усташама на погром Срба у Воjнићу, Вргинмосту и Крњаку на Кордуну. Организационе припреме извршили су му на терену Миjо Жунац, ветеринар из Воjнића, оружнички наредник Антун Рупчић, шеф постаjе у Крњаку и усташки повjереник опћине Крњак Драгутин Муић из Вукманића. Муић jе према

Календар геноцида: 29. јул 1941. Злочини на Банији, Кордуну, Лици, Босанској Крајини

29. јул 2017.

Дугачка Лука, код Топуског, котар Вргинмост. Усташе су у периоду 28. јул – 03. август 1941. године у Дугачкој Луци убиле преко 256 Срба из Старог Села, Катиновца и Црног Потока.. Извор: Душан Баић, Котар Вргинмост у народноослободилачкој борби 1941-1945, Опћински одбор савеза бораца НОР-а Вргинмост, Београд 1980, стр. 814-844(Списак жртава Старог Села). Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005., стр. 343. Петар Зинаић, Геноцид на Кордуну и околици, “Стручна књига”, Београд 1996., стр. 366-367(Списак жртава). Личко Петрово Село. Другу групу Срба из општине Личко Петрово Село похапсиле су усташе 29. јула 1941. године под истим изговором “да иду на рад

АУДИО: Далибор Ђукић: Правни положај Хрватске православне цркве

29. јул 2017.

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ, можете слушати излагање Далибора Ђукића „Правни положај Хрватске православне цркве” Снимак је забележен на конференцији „Правни поредак Независне Државе Хрватске”која је одржана 30. марта 2017. на Правном факултету у Београду. Далибор Ђукић истиче да истраживања утицаја религије на дешавања у Независној Држави Хрватској углавном обухватају и краћи осврт на оснивање и деловање Хрватске православне цркве. За разлику од већине питања која се тичу организације у НДХ и која имају углавном историјскоправни значај, појава ХПЦ је, по Ђукићевом мишљењу, догађај који има свој одјек у садашњости, а може и у будућности представљати озбиљан изазов за православну заједницу у Хрватској. Пошто се покушаји поновног оснивања ХПЦ представљају као

Дејан Микавица: Одговор Душану Ковачевићу

28. јул 2017.

„Душан Kовачевић је по мом скромном мишљењу најбољи српски сценариста и драмски писац. Сасвим га разумем када каже да се никад не би могао руковати са оним шиптарима којима су руке крваве. То је прирородно и разумљиво осећање са којим се већина од нас може и треба идентификовати. Разумем га и када износи став да Србима није до рата. Али не разумем да не жели да схвати једну обичну, просту истину: Срби ни један рат који су водили нису први започели. Осим евентуално рата на који су приморани 1804. Срби су ратовали увек у три случаја: 1. Kада су их непријатељи хтели истребити 2. Kада су их хтели победити и

Славко Голдштајн: Истина о 27. јулу 1941.

28. јул 2017.

Већ од првих дана по успостављању НДХ у прољеће 1941. Срби у Хрватскоj и Босни и Херцеговини били су законски дискриминисани и егзистенциjално угрожени. Сматрам да и овом приликом вриjеди подсjетити на познату Гебелсову максиму како сто пута поновљена лаж постаjе истином. Том синдрому подлегао jе и дио хрватске jавности, коjи jе у поплави политизованих лажи о Дану устанка 27. jула у Србу почео таj устанак називати “контроверзним”, “четничко-комунистичким” или чак само “четничким”. Та искривљена слика о почецима НОБ-а у Хрватскоj уноси забуну у данашње хрватско друштво и потпируjе старе ране. У интересу друштвеног здравља дужни смо инсистирати на истини. Приjе десетак година, припремаjући књигу “1941. – година коjа се враћа”, темељито сам истражио документациjу о усташким прогонима Срба

Календар геноцида: 28. јул 1941. Свједочење: Вучен Репац, Мељиновац Доњи Лапац, Лика

28. јул 2017.

У бездану Делић jаму на Завољу изнад Бихаћа, усташе су доводиле Србе, мушкарце, жене, дjецу и старце, jош током jуна па све до аугуста 1941. године, и у њу бациле 894 српска цивила из Мељиновца, Личког Петровог Села и околних села. Само у jедном дану, 28. jула 1941. године усташе су похватале и побиле 92 српска сељака из села Мељиновца опћине Доњи Лапац. Њих су похватали код њихових кућа и одвели на губилиште недалеко Завоља гдjе су их побили из ватреног оружjа, поклали ножевима, а неке и живе, све бацили у Делић jаму – безданушу, недалеко Завоља. О том злочину усташа из села Боричевца и неких других сусjедних хрватских села над своjим комшиjама Србима испричао ми

Конференција „Правни поредак Независне Државе Хрватске“

АУДИО: Танасије Маринковић: Организација власти НДХ

28. јул 2017.

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ, можете слушати излагање Танасија Маринковића „Организација власти НДХ”. Снимак је забележен на конференцији „Правни поредак Независне Државе Хрватске” која је одржана 30. марта 2017. на Правном факултету у Београду. Танасије Маринковић у свом излагању разматра елементе доктрине државног права и тоталитарног политичког система у организацији власти НДХ. Најпре се анализира нестабилност правног поретка НДХ оличена како у непостојању устава у формалном смислу, тако и у Павелићевим законима. Затим се излаже хоризонтална и вертикална организација НДХ заснована на начелу јединства власти и строгој централизацији државе у корист Поглавника. Маринковић указује на идеологију и организацију усташког покрета у НДХ, као елемента државне власти, с обзиром на његову законом

АУДИО: Зоран Мирковић: Расно законодавство у НДХ

27. јул 2017.

У емисији НАУЧНИ СКУПОВИ, можете слушати излагање Зорана Мирковића „Расно законодавство у НДХ”. Снимак је забележен на конференцији „Правни поредак Независне Државе Хрватске” која је одржана 30. марта на Правном факултету у Београду. Зоран Мирковћ у свом излагању истиче да нацистичка Немачка јесте створила амбијент за насиље огромних размера, али су други учесници у сенци немачке моћи имали сопствене интересе и разлоге за уништење оних грађана који су сматрани непожељним. На примеру Хрватске се види да су расни закони и каснији прогон Јевреја и Рома уследили као свесно и аутономно деловање НДХ, сматра Мирковић. Прогон Јевреја, уз замерку да су били продужена рука српског режима, био је заснован на жељи

Професор БОРИС БЕГОВИЋ, члан удружења „Јадовно”

АУДИО: Под знаком питања – Проф. др Борис Беговић: Не заборавимо сопствена страдања!

26. јул 2017.

Уочи обележавања 76 година од страдања Срба у комплексу логора Јадовно-Госпић-Паг, др Борис Беговић, професор Правног факултета Београду и члан Удружења „Јадовно 1941.“, рекао је да му недостају речи да опише како се осећа када корача путевима наших предака који су страдали у велебитским јамама. „То је наша прошлост и ми морамо да водимо рачуна о њој, јер ако ми то не радимо, нико неће“. Наш гост се осврнуо и на конференцију „Правни поредак НДХ“ која је одржана крајем марта месеца на Правном факултету. Више информација о страдању Срба у НДХ потражите на порталу Јадовно.срб . Послушајте аудио снимак: Извор: Слово Љубве Везане вијести: Борис Беговић: То што радимо је због

Драган Велеушић: Војвода Лазар Тешановић није продао вјеру за вечеру

26. јул 2017.

КОТОР ВАРОШ, 22. јула – ”Глас Котор Вароша” интегрално објављује говор протојереја старвофора Драган Велеушић, старјешине храма Светог Саве у Милвокију (САД), на освећењу споменика војводи Лазару Тешановићу, команданту четничког одреда ”Обилић” на Чемерници: Духовни и народни вођи, браћо и сестре, Роде мој љубљени, На овом страдалном мјесту до којег није лако доћи, али са којег се види пола свијета, саборујемо данас ни протоколарно позвани, ни силом дотјерани, нити као посматрачи. Сабрала нас је љубав према своме имену и презимену: имену српском и презимену православном. Има неко ко живи на овој вјетрометини и одољева налетима и вјетра, и грома, и неродице, и уљеза и наљеза, бездушних властодржаца страног и домаћег

“Јасеновац гори од Аушвица, канонизација Степинца злочин”

26. јул 2017.

Београд — Канонизација хрватског бискупа Алојзија Степинца била би сама по себи злочин, изјавио је професор доктор Гидеон Грајф, израелски експерт за Холокауст. Према његовим речима, људи који намеравају да га канонизују су злочинци који се подсмехују жртвама Јасеновца, логора који је по зверствима био страшнији и од Аушвица. Професор Грајф, који је главни историчар израелског Института за образовање, документовање и истраживање Холокауста “Шем олам”, рекао је у разговору за “Новости” да су он и председник института рабин Абрахам Кригер дошли у Београд да “изразе противљење хрватским покушајима да преиначе историју”. “Када је реч о кардиналу Алојзију Степинцу, рећићу вам кратко: Његова канонизација је сама по себи злочин, а људи