arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Ненад Антонијевић

Ненад Антонијевић: Страдање Срба на Косову је црна рупа наше историографије

25. август 2017.

Доктор историјских наука Ненад Антонијевић у разговору за „Печат“ баца ново светло на тему која је била вишедеценијски табу на овим просторима – страдање Срба на Косову и Метохији током Другог светског рата. „Не смемо дозволити да нам се по питању писања историје последње деценије 20. века, диктира теза да су Архив МКСЈ у Хагу за бившу Југославију и судске пресуде које је овај суд донео недодирљиви и самим тим нису подложни критичком читању из фокуса научне историографије“, рекао је др Антонијевић у разговору са Милошем Милојевићем Иако беспрекидно присутни у јавности као важан политички проблем и средишњи локус српског националног идентитета Косово и Метохија у многим аспектима – са

Запис из манастира Гомирја (1941-45.г.)

24. август 2017.

Приликом недавног боравка у Манастиру Гомирју, – ради учешћа у хиротонији новог Епископа Горњокарловачког Преосвећеног Герасима, коју је обавио Њ. Светост Патријарх Српски г. Павле са 20 Архијереја, мноштвом свештенства и монаштва и око 5.000 народа, у недељу 25. јула 2004, – благодарећи игуману Гомирја, о. Михаилу успели смо да снимимо и руком верно препишемо веома драгоцени запи, који је на доњим маргинама штампане у Русији (веров. у 19. веку, али недостаје 1. лист) руске црквенословенске књиге Пролог за јуни-јули-август, оставио 1954. г. тадашњи „управитељ манастира Гомирја јеромонах Нектарије Дазгић – у Српским Моравицама“ (где је тада била ова књига; данас је у манастиру Гомирју). Запис, писан плавим мастилом, тече

Путовање на Кочићев збор на Мањачу

23. август 2017.

Удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић“ Нови Сад и Савез Крајишких удружења – Нови Сад вас позивају на одлазак аутобусом у недељу, 27. августа 2017. године на 52. Кочићев збор на Мањачи.   Програм: – 08.00 Посета манастиру Крупа на Врбасу – 10.00 Парастос Кочићу, Црква Успења пресвете Богородице, Клисина – 10.30 Полагање венца на споменик погинулим борцима Отаџбинског рата, Стричићи – 11.00 Кочићу у част – Промоција дела Кочићеве награде и награде „Змијање“ – Фото – документарна изложба „Змијање“ – Кочићево огњиште – 12.00 Културно уметнички програм „52. Кочићев збор“, ОШ „Петар Кочић“ Стричићи, испред школе – 14.00 Надметање у народним вештинама и спортовима – Бодљевина

Kaкo су рушили зajeдницу

22. август 2017.

‘Нoвoсти’ дoнoсe историјске извoрe o рушeњу прaвoслaвнe црквe Прeсвeтe Бoгoрoдицe у Глини, лoкaлитeтa нa кojeм je 1941. пoчињeн пoкoљ нaд српским стaнoвништвoм. ‘У ту су сврху дoбили финaнциjску пoмoћ oд НДХ пa су циглу, цриjeп и грaђeвни мaтeриjaл рaспрoдaли сeљaцимa, дoк су звoнo и лим сa крoвa прeдaли држaви’, пoсвjeдoчиo je 1944. Aнтe Шeшeрин Мaсoвнa устaшкa убиjaњa Србa у глинскoj прaвoслaвнoj цркви, кoja су прaћeнa уништaвaњeм свих трaгoвa српскoг пoстojaњa у Глини, њихoвe духoвнe и мaтeриjaлнe културe, a изнaд свeгa, њихoвoг вjeрскoг идeнтитeтa, oчитo нису билa прeпрeкa дa Бoжo Пaвлoв, сeкулaризирaни фрaњeвaц пoриjeклoм с oтoкa Брaчa, нaпишe дoпис устaшким влaстимa и мoли зa двa звoнa с Бoгoрoдичинe црквe. Штoвишe, oн je

Лука Вукадиновић: Србин и Косово

21. август 2017.

Поље новог рођења, поље страдања, поље мученика. Поље а на пољу јама. Рака пуна страдалника, пуна синова и отаца. Гробница нових војника, нових угодника. Рана Србинова, урођена жеља и последња нада. Земља монаха, Србинова Света земља. Гробље Србиново ђе историја породице спава. Авлија Србинова и кућа Србинова, најсветији дио земље Српске. Крваво поље Србиново постало је поље од отаца, изгубљена снага Србинова вјеру губи одруче се царства. Земља без земље ђе звона буде сатрапе и крвнике. Земља крвава и земља света, земља судбине изгубљене, судбине непознате. Брана историје и граница живота, потоња и прва жеља Србинова. Обећана земљо Србинова, твоји Срби дадоше те лако. Сузо Србинова и кућо Србинова, није

Парастос страдалим цивилима Цапрашких села на Банији 1991. године

20. август 2017.

УДРУЖЕЊЕ ЗАВИЧАЈ -БЕОГРАД  и КООРДИНАЦИЈА УДРУЖЕЊА ИЗБЕГЛИХ  И РАСЕЉЕНИХ У Р.СРБИЈИ       Удружење избеглих, расељених и досељених лица ,,Завичај“-Београд и Координација Удружења избеглих и расељених у Републици Србији, организују поводом 26 година од страдања невино убијених цивила у Цапрашким селима на Банији 1991 године, Парастос у Храму светих праведника Јоакима и Ане у Калуђерици 20.08.2017 са почетком у 11 часова. Позивамо све патриоте и патриотске организације и представнике институција да дођу и одају пошту невиним жртвама  

Будо Симоновић: Крв, светлост и тама

19. август 2017.

Приликом снимања филма „Иродови синови“ забележено је обиље материјала којег је, због временске ограничености, било немогуће уврстити у овај документарно-аналитички пројекат. Зато већину саговорника, Фондација Пријатељ Божји додатно представља појединачним видео записима. Будо Симоновић, књижевник, новинар публициста, аутор књиге „Огњена Марија Ливањска“ говори о злочинима над Србима Ливањског поља. Посебна врста стратишта на којима су убијани Срби биле су јаме, природни отвори у каменитом тлу дубоке и по неколико десетина, а неке дубље и од сто метара. У њих су жртве бацане углавном живе. Никада се неће сазнати тачан број људи, жена и деце на овај начин побијених, као што се никада неће сазнати ни колики је укупан број јама

Предраг Лозо

Предраг Лозо: Увођење „хашке историје” – наставак рата у мирнодопским условима

19. август 2017.

Народ на овим просторима је навикао да „историју пишу побједници”, па је тако тема наметања уџбеникaȃ историје од стране федералног Сарајева много озбиљније питање него што се то, на први поглед, чини. Са овом оцјеном слаже се и саговорник Српског кола историчар Предраг Лозо из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Он каже да најава увођења „хашке историје” у уџбенике у Кантону Сарајево представља наставак остваривања ратних циљева мирнодопским средствима и да то нема никакве везе са историјском науком. – Правдајући се „врућим балканским главама” историчари из федералног Сарајева призивају хашку верзију историје у уџбеницима, заборављајући да је и она пристрасна и нетачна. Нисам сигуран да господа из Сарајева

Фото: CC0

Опасан план: Сарајево гура Босну у НАТО — окупацијом Српске

18. август 2017.

Циљ је да НАТО, књижењем војних објеката на БиХ, заузме важне тачке у Републици Српској, па и у самој Бањалуци и да се на тај начин српски народ на силу гурне у наручје Северноатлантске алијансе. Одлука Апелационог већа Уставног суда БиХ коначна је и на њу више нико нема право жалбе — војни објекат Велики Жеп у Хан Пијеску мора се укњижити на име БиХ, уместо као што је до сада било, на име Републике Српске. Књижење перспективне војне имовине, оне војне имовине која је потребна за функционисање Оружаних снага БиХ (неперспективна војна имовина већ је укњижена на ентитете), последњи је корак који се захтева за активирање Акционог плана за чланство БиХ у НАТО (МАП). Из Федерације БиХ, као и од функционера централних власти

Опроштај од једне личке баке

18. август 2017.

– Шта пише овдје? – Не знам, дијете моје, ја не знам читати. – А зашто, баба? – Нијесам ишла у школу због рата. – Хоће ли тако бити и са мном? – Ма, неће – одговорила је брзо и одлучно као што се одговара када се жели избјећи неизбјежно. Бар ријечима… Присјетила се потом момента када су јој усташе убиле оца – обичног српског селјака који је имао добре волове, а партизани јединог брата – четника. Остала је тада са мајком и 6 сестара. – Валјда неће – промрмлјала је себи у браду не желећи да дијете које тек упознаје свијет оптерећује прошлошћу за коју је вјеровала да је

strahinja-zivak.jpg

СТРАХИЊА ЖИВАК – ЖИВИ ДА БИ СВЕДОЧИО!

18. август 2017.

Убили су ми муслимани оца и два стрица у Другом светском рату. Маjка Босиљка бринула jе о нас четворо сирочади. Нисам ни сањао да ће крчаг нове балканске несреће однети животе моjих синова- каже Страхиња Живак Судбина Страхиње Живака, пензионисаног инжењера из Требиња, стала jе до сада у девет књига. Неке су преведене на више светских jезика. У свом граду Страхиња jе жива легенда. И не постоjи Србин у Босни и Херцеговини коjи ниjе чуо за њега. Почетком несрећног рата у БиХ, тешко рањен доспева у Алиjине казамате, и у jедном од наjгорих мучилишта Централном затвору, сазнао jе да су му, бранећи огњиште, убиjена двоjица синова. От туге његовоj супрузи,

У Београду су данас положени вијенци и одата почаст поводом обиљежавања 76 година од злочина који су у Другом свјетском рату починиле окупационе снаге које су на стубове јавне расвјете на Теразијама објесиле петорицу Београђана, оптужених за пружање отпора.

Обиљежено 76 година од злочина над цивилима на Теразијама

17. август 2017.

У Београду су данас положени вијенци и одата почаст поводом обиљежавања 76 година од злочина који су у Другом свјетском рату починиле окупационе снаге које су на стубове јавне расвјете на Теразијама објесиле петорицу Београђана, оптужених за пружање отпора. Државну церемонију одавања почасти предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Ђорђевић, а у име Скупштине града Београда, на Споменик објешеним родољубима на Теразијама вијенац је положио члан Градског вијећа Стево Таталовић. Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Негован Станковић рекао је новинарима да је Влада Србије максимално посвећена достојанственом сјећању на све учеснике и догађаје из своје историје. „Данас обележавамо

Иванић: Захвалан сам удружењу Јадовно 1941. на свему што је урадило

15. август 2017.

У интервјуу за Фронтал.срб, др Младен Иванић, српски члан предсједништва БиХ говорио је поред осталог и о историјском сјећању. Иванић је први високо рангиран, директно изабрани народни представник из Српске, који је дошао над Шаранову јаму, мјесто сјећања на 40.000 убијених у комплексу хрватских логора смрти Госпић – Јадовно – Паг. Разговор за ФРОНТАЛ водио Дани(ј)ел Симић Били смо свједоци недавно изразите среће српског народа када сте ви по други, а Милорад Додик први пут, заједно дошли на Јадовно. Колико је то свијест стварне потребе, а колико ваше међусобно такмичење у томе ко је већи Србин? Мене је отац одвео на Јадовно, када смо ишли на море москвичем преко Велебита.

Каплан: Србија је фактор нестабилности јер има интересе и изван својих граница

13. август 2017.

Ако се за неку књигу може рећи да су је читали готово сви који су се у Америци деведесетих бавили нашим регионом, укључујући председника Била Клинтона, онда је то бестселер „Балкански духови” Роберта Каплана. Једна од најутицајнијих књига о рату у Босни постала је књига која уопште није била о рату нити само о Босни. Настала је на основу Каплановог новинарског истраживања у југоисточној Европи крајем осамдесетих и ниједан издавач није био заинтересован да је штампа све док није избио сукоб у Југославији. „Њујорк тајмс” је сврстао овај наслов међу најбоље наслове објављене у 1993, док је часопис „Форин полиси” уврстио Каплана у сто најважнијих светских мислилаца. Аутор је 30

Светозар Црногорац је на почетку говора нагласио да се обраћа у своје лично име, а не у име Клуба Гачана у Београду

Светозар Црногорац: Командант Милорад Поповић је симбол херцеговачког витештва

12. август 2017.

Сви смо ми  дошли са осећањем велике туге, због свега трагичног што се дешавало овде посебно априла 1942. Године. Дошли смо због осећања поноса и части на команданта првог херцеговачког или Невесињског корпуса Милорада Поповића. Дошли смо са осећањем жаљења због терора и патњи кроз које прошла породици Поповић, али и радости што јој је Бог дао снаге да се обнови  и воље да свакако уз много одрицања и муке изгради овај лијепи храм. Питам се колико би данас било Поповића да није било оне потпуно непотребне априлске и других несрећа током другог светског рата. Мислим  и осећам да  ови људи очекују да после 75 година њима јасно и гласно

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА