Две девојке подметнуле су пожар у селу Бргуд, десетак километара од Бенковца, у којем живи једва петнаестак Срба. Желеле су, кажу, да се освете Србима за Домовински рат Када је семе зла засејано на Балкану, више нико не памти, али годинама се чини све да редовно расте и богато цвета. Заливено је обилно крвљу у ратовима деведесетих, а већ деценијама се уредно ђубри екстремизмом и шовинистичком пропагандом. И избили су нови пупољци ових дана у Хрватској. Две девојке подметнуле су пожар у селу Бргуд, десетак километара од Бенковца, у којем живи једва петнаестак Срба. Желеле су, кажу, да се освете Србима за Домовински рат. Када је рат завршен једна од

Удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић“ Нови Сад и Савез Крајишких удружења – Нови Сад вас позивају на одлазак аутобусом у недељу, 27. августа 2017. године на 52. Кочићев збор на Мањачи.   Програм: – 08.00 Посета манастиру Крупа на Врбасу – 10.00 Парастос Кочићу, Црква Успења пресвете Богородице, Клисина – 10.30 Полагање венца на споменик погинулим борцима Отаџбинског рата, Стричићи – 11.00 Кочићу у част – Промоција дела Кочићеве награде и награде „Змијање“ – Фото – документарна изложба „Змијање“ – Кочићево огњиште – 12.00 Културно уметнички програм „52. Кочићев збор“, ОШ „Петар Кочић“ Стричићи, испред школе – 14.00 Надметање у народним вештинама и спортовима – Бодљевина

Циљ је да НАТО, књижењем војних објеката на БиХ, заузме важне тачке у Републици Српској, па и у самој Бањалуци и да се на тај начин српски народ на силу гурне у наручје Северноатлантске алијансе. Одлука Апелационог већа Уставног суда БиХ коначна је и на њу више нико нема право жалбе — војни објекат Велики Жеп у Хан Пијеску мора се укњижити на име БиХ, уместо као што је до сада било, на име Републике Српске. Књижење перспективне војне имовине, оне војне имовине која је потребна за функционисање Оружаних снага БиХ (неперспективна војна имовина већ је укњижена на ентитете), последњи је корак који се захтева за активирање Акционог плана за чланство БиХ у НАТО (МАП). Из Федерације БиХ, као и од функционера централних власти

Ако се за неку књигу може рећи да су је читали готово сви који су се у Америци деведесетих бавили нашим регионом, укључујући председника Била Клинтона, онда је то бестселер „Балкански духови” Роберта Каплана. Једна од најутицајнијих књига о рату у Босни постала је књига која уопште није била о рату нити само о Босни. Настала је на основу Каплановог новинарског истраживања у југоисточној Европи крајем осамдесетих и ниједан издавач није био заинтересован да је штампа све док није избио сукоб у Југославији. „Њујорк тајмс” је сврстао овај наслов међу најбоље наслове објављене у 1993, док је часопис „Форин полиси” уврстио Каплана у сто најважнијих светских мислилаца. Аутор је 30