izdvajamo Архиве - Страница 151 од 300 - Јадовно 1941.

Како је Кардељ још 1971. признао да је пројекат заједничке државе пропао

6. јун 2018.

“Оци Југославије” Тито и Кардељ покренули су 1968. пројекат уставноправне реформе федерације који ће завршити 1974. доношењем новог, у бити конфедералног Устава. Биланџић, хрватски комунистички политичар и историчар, један од најближих сарадника Фрање Туђмана, у својим записима утврдио је да му је Кардељ лично, у јеку Хрватског прољећа, рекао да су се Тито и он договорили да иду у “раздруживање” Југославије У првоме дијелу свог чланка о Душану Биланџићу, објављеном у прошлом броју Глобуса, споменуо сам Биланџићев фељтон, под насловом “Тито и распад друге Југославије”, објављен, у 12 наставака, у Јутарњем листу од 26. априла до 9. маја 2011. (по првобитним замислима, требао је бити штампан и као засебна књига), и

6. јун 1941. – 77 година од почетка страдања Срба Ливањског поља

5. јун 2018.

Овог јуна навршава се 77 година од почетка масовних усташких злочина над српским народом Ливањског поља. Према расположивим изворима, 6. јуна 1941. године група наоружаних усташа из Ливна упала је у Сајковић, српско село на западу данашње општине Ливно. Према писању Буда Симоновића у књизи Огњена Марија ливањска, усташе су дошле у Сајковић у потрази за Цвијом Пајчином, званим Орашчић, који се већ био одметнуо у планину и почео да пружа отпор властима НДХ. Пошто Цвију нису успели наћи, усташе су ухапсиле угледног и дугогодишњег губинског свештеника, оца Ристу Ћатића и Цвијиног млађег брата Јову. По свему судећи, отац Ристо је усташама свакако већ био трн у оку. Као и

Предсједник приједорског Градског одбора СНСД-а Саша Бурсаћ.

Реаговати на бошњачку пропаганду у вези са скупом “Дан бијелих трака”

4. јун 2018.

Предсједник приједорског Градског одбора СНСД-а Саша Бурсаћ изразио је забринутост што нико не реагује на одржавање скупа под називом “Дан бијелих трака”, са већ препознатљивим антисрпским наступом, који бошњачке невладине организације организују у Приједору већ шесту годину. Он је на данашњој конференцији за новинаре подсјетио да бошњачке невладине организације овај скуп организују 31. маја. “Сматрамо да је у интересу грађана и јавности да буду упознати о ставу Градског одбора СНСД-а о овом питању и да грађани Приједора знају шта се у нашем граду дешавало 1992. године и колико је лажна данашња пропаганда у вези са обиљежањем `дана бијелих трака`, али сада је неопходно да се и шира јавност упозна са

Идентификовано 20 Срба убијених 1995. године

4. јун 2018.

У Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу данас су идентификовани посмртни остаци 20 Срба убијених током 1995. године у оружаним сукобима у бившој Југославији, саопштено је из Комисије за тражење несталих Србије. Методом ДНК анализе, у присуству чланова породица жртава, идентификовани су посмртни остаци лица ексхумирани на подручју Глине, Задра, Врбовљана, Шаша, Слуња и у Шњегавићу. Сахране посмртних остатака жртава биће обављена у складу са жељама породица, саопштено је из Комисије за тражење несталих Србије. У саопштењу је наведено да је овом идентификацијом, након једногодишње паузе, настављен процес идентификација жртава српске националности, страдалих у акцијама “Бљесак” и “Олуја” током 1995. године, чије породице живе у Србији, што је

Приказан филм “Крст над јамом” аутора Душана Басташића

4. јун 2018.

Вечерас је Удружење грађана „Јадовно 1941“ у Дому културе организовало пројекцију дугометражног документарног филма „Крст над јамом“, којем је претходила изложба фотографија под називом „Тамо гдје праведници почивају“. Дугометражни документарни филм “Крст над јамом” аутора Душана Басташића и изложба умјетничке фотографије младог бањалучког професионалног фотографа Николе Зајца, који су вечерас представљени дубичкој публици, на нов начин обрађују страдања Срба у комплексу стратишта Јадовно, гдје су српски цивили бацани у крашке јаме и убијани. „ На овим фотографијама и у филму нема неких тешких и оптерећујућих сцена , измрцварених тијела , србосијека, ножева , јер смо покушали ову тему подићи на један виши културолошки , универзалнији ниво са кога ће младима

3. јун 1941. – Данас 76 година од злочина геноцида НДХ над Србима у Херцеговини

3. јун 2018.

У невесињском срезу напад усташа на село Доњи Дрежањ и први оружани отпор Срба Злочиначка оргија Фрање Судара је 3. јуна намјеравала да у Доњем Дрежњу понови масакар над Србима какав је претходног дана извршила у Удрежњу. Али, вијест о покољу у Удрежњу се већ била раширила јер су кољачи то бучно прославили у невесињском хотелу и кафанама најављујући нови покољ у Доњем Дрежњу. Међу мјештанима овог села прорадила је устаничка крв предака из старих невесињских буна. Правилно су процјенили да без отпора, Србима нема опстанка у НДХ. Дочекали су усташе паљбом из 40 пушака. Отпор су предводили солунски добровољац и носилац Карађорђеве звијезде Томо Ивковић и подофицир Обрен Ивковић.

Борис Беговић: Истина

2. јун 2018.

На свим локацијама комплекса „Јадовно“, укључујући и логор „Слана“, пригодна спомен-обележја да постави Република Хрватска и да се побрине да она ту и остану Напомена уредништва портала Јадовно 1941. : Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 26. јуна 2012. године. Пре три дана, у недељу, 24. јуна 2012. одржана је комеморација жртвама комплекса усташких логора „Јадовно“. Почев од 2009. године редовно се одржавају те комеморације, а пре тога мало је ко помињао те логоре и њихове жртве. Мало је људи, чини ми се, уопште и знало за њих. И данас се ретко помиње стравична подружница „Јадовна“ – логор „Слана“ на острву Пагу. Због туризма, ваљда? Ове године,

Лада Нива 4×4 за Јадовно 1941.

2. јун 2018.

Поштовани добротвори, За теренски рад удружења у протеклих осам година користили смо породичне аутомобиле који нису возила за захтјеван терен и омогућавају само ограничен приступ у потрази за крашким јамама на Велебиту, Лици и Босни. Лада Нива 4×4 је возило које може задовољити а има најповољнију цијену. Тај аутомобил данас има савременији мотор, више не троши као некада, фабрички му уграђују плинску инсталацију и апсолутно одговара за наш теренски рад. Главни заступник Ладе за БИХ, наш добротвор, господин Жељко Ћејић, одобрио нам је максималан рабат, потпуно се одрекавши своје зараде. Захваљујући доброчинству Срба из Србије, Републике Српске и српске дијаспоре, од 06. марта до 05. априла 2018. сакупљен је пуни

Фото Архива "Новости" Деца немилице убијана у логору у Јасеновцу

Историчар Миливоје Иванишевић: Српске жртве многи хоће да обезвреде

27. мај 2018.

У ауторском тексту за “Новости” о страдањима у 20. веку. Све упорнији захтеви за ревидирање броја убијених Срба Пажљиво пратимо све чешће, понекад и срамотне лицитације око обима српских страдања у прошлим ратовима и окупацијама током двадесетог века: Јасеновцу, Јадовном, Старом сајмишту, “Бљеску”, “Олуји” и многобројним стратиштима на просторима некад заједничке државе. Све је упадљивија жеља да се обезвреде српске жртве и узроци њиховог страдања. На нешто слично смо у доброј мери огуглали у претходним деценијама. Али, то је било време кад су се на другој страни налазили представници народа и националних мањина које су прикривале свој допринос српској трагедији. Нажалост, данас се појављују и лица српске националности која своју

Душан Басташић: Сећање на жртве НДХ је усмјерено и на превенцију геноцида

24. мај 2018.

«Урадили смо филм који смо успели да прикажемо у српској метрополи, у Београду, и наравно да то представља задовољство, поготово што је дошао неочекивани број људи», каже за NewsFront — Србија господин Душан Ј. Басташић, оснивач удружења грађана «Јадовно 1941.» о промоцији његовог филма «Крст над јамом». Удружење „Јадовно 1941.“ од 2009. године посећује, истражује и обнавља сећање на места масовног злочина и српског страдања у комплексима хрватских усташких логора. «То велико страдање током Другог светског рата од стране НДХ и њених војних формација је битно одредило животне путеве потомака жртава. Само на подручју логора Јадовно од 40 000 жртава има огромни број потомака. То значи да је велики број људи

КРСТ НАД ЈАМОМ: Памтиш ли Србине црвену ријеку што нам из груди тече?!

22. мај 2018.

„Овде је мир, уместо нас нек` ветар њише тополе, Памтиш ли Србине црвену реку што нам из груди тече, Ако још живиш, ослушни звуке – то наше усне моле, Црне усташке крстове спали на видовданско вече, Памтиш ли Србине црвену реку што нам из груди тече?!“ У потпуно испуњеној дворани Културног центра „Владо Дивљан“ у Београду, синоћ је приказан документарни, дугометражни филм „Крст над јамом“, аутора Душана Басташића. Душан Басташић је оснивач и предсједник удружења потомака и поштовалаца жртава усташке НДХ-а – „Јадовно 1941.“ из Бања Луке. Удружење „Јадовно 1941.“ од 2009. године посјећује, истражује и обнавља сјећање на мјеста масовног злочина и српског страдања у комплексима хрватских усташких логора.

Пљевља протерују краља Петра Карађорђевића

19. мај 2018.

Грозница историјског ревизионизма, која годинама опсиједа актуелне црногорске власти, након деценија заобилажења стигла је и у Пљевља. Тако је први човјек Општине Пљевља Мирко Ђачић објелоданио да би ускоро „коначно“ на дневни ред могла доћи и иницијатива да главна улица у том граду која носи име краља Петра добије други назив. Откривајући своју замисао, Ђачић најављује да је првобитно у плану реконструкција Улице краља Петра, након чега би, сматра он, требало иницирати и промјену њеног назива. „Редослед потеза требало би да буде следећи: планирамо врло брзо да почнемо радове, изабран је извођач, сачекаћемо прописани рок за жалбе. Када се заврше радови, требало би повести процедуру кроз широку акцију да се пронађе адекватан назив за главну улицу, којим

Коме су то засметала “Дјеца Козаре”

18. мај 2018.

Жарко Драгојевић напустио комисију Филмског центра Србије. Зафрановићев пројекат је вансеријски, али се фаворизују неки други Редитељ Жарко Драгојевић, како сазнају “Новости”, дао је оставку на место председника конкурсне комисије Филмског центра Србије, која одлучује о избору домаћих дугометражних филмова с националном темом који ће добити финансијску подршку државе. И мада је Јавни конкурс за финансирање и суфинансирање пројеката у овој категорији у завршници, а Комисија своју одлуку по закону мора да објави до 6. јуна, Драгојевић се пре два дана званично обратио Управном одбору ФЦС. У свом саопштењу каже да се с места председника и члана Комисије повлачи из личних и професионалних разлога, али и да то чини са

Академик Василије Крестић iизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда.

Намећу језик Србима с циљем стварања велике и етнички чисте Хрватске

17. мај 2018.

Академик Василије Крестић рекао је данас у Бањалуци да својом научном студијом “О називу језика у прошлости Хрватске” показује да Хрватска у политичкој борби намеће језик Србима с намјером да створи велику и етнички чисту Хрватску, која признаје само хрватски народ. “Овом књигом показујем и да се у Хрватској брише српско име и ради на томе да Срби не буду Срби, већ православни Хрвати у политичком погледу”, рекао је Крестић новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице “Добрица Ерић” из Београда. Крестић је уочи промоције рекао да његова књига говори о српско-хрватским односима у цјелини, наводећи

Злочин у Пребиловцима је један од најсрамнијих догађаја у људској историји, али пошто су жртве Срби све се брзо заборавило

17. мај 2018.

77 годинa од усташког злочина у селу Пребиловци Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци у Херцеговини jе без примера и jедан jе од наjгорих и наjсрамниjих догађаjа у људскоj историjи. Да припадаjу неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у целом свету и заштићени у сваком погледу, попут Аушвица, Хирошиме, села Лидица у Чешкоj… Овако, пошто су српски, заборављени су и запостављени од свих, нажалост и од самих Срба. Већини жртава нацизма и фашизма из Другог светског рата обезбеђено jе поштовање и заштита. Постоjе посебни музеjи посвећени њима где им светски државници и друге значаjне личности указуjу поштовање. На међународном нивоу постоjе посебни дани посвећени овим