arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Усташтво Румунске православне цркве

27. октобар 2018.

Године 1944, када је Хрватска Православна Црква усташког режима Анте Павелића извршила „хиротонију“ епископа Спиридона Мифке, у њој ће, заједно са злогласним митрополитом Гермогеном, узети учешће и румунски митрополит Висарион Пују, са мањом групом својих клирика. Спиридон Мифка, пореклом Хрват, рођен 1902. године у Самобору и првобитно ђак католичког семеништа у Сплиту, који је касније прешао у православље и свршио богословију у Сремским Карловцима, био је познати преступник и окорели криминалац, кога је Србска Црква рашчинила још давне 1936. године, због неморала и порочног живота. Лишен чина, напустивши жену и троје деце, Спиридон Мифка се свеједно лажно представљао, прикључио се бугарској војсци као капелан, потуцао по бугарским манастирима (где је

Заборављени злочини над заборављеним прецима

26. октобар 2018.

Већина Срба никада није посјетила стратишта на којима су систематски, са звјерским нагоном, хрватске усташе убијале недужну српску чељад. Логор за дјецу у Јастребарском одавно нико не обилази и већ поодавно нема никога да запали бар свијећу. Можда баш зато улаз у мјесто Јастребарско данас краси табла – град Јастребарско пријатељ дјеце?! Пише: Небојша Тојагић Слично је и са логором у Сиску, са логором за православне свештенике у Цапрагу, Даницом, Старом Градишком, Копривницом… Све већи је и број радова хрватских повјесничара који покушавају да маргинализују број жртава, карактер логора, па и да докажу како НДХ није имала никакву улогу у управљању овим логорима. Прије неколико година група ентузијаста предвођених Душаном

Гордана Достанић: Степинац је брига Ватикана, а наша ширење истине о НДХ

26. октобар 2018.

На подручију Ливна још увијек има Срба и у граду и у неколико села. Већина су стари, али има и двадесет двоје дјеце. Они су наша снага”, каже за Српско коло Гордана Достанић, предсједница Удружења Огњена Марија Ливањска. Ријеч је о једном од првих завичајних и меморијалних удружења формираних послије егзодуса деведесетих година прошлог вијека. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 4. aприла 2016. године. – Не можемо сачувати сјећање на жртве, на страдање, ако не сачувамо оно што свједочи да смо тамо живјели, да смо нешто створили прије страдања. То, без нас које за ливањско подручије везују рођење, живот или предачки гробови, нема

На простору бивше СФРЈ трага се за 10.280 несталих

25. октобар 2018.

Београд – од 35.000 лица која су се водила као нестала на простору бивше СФРЈ, решено је више од 72 посто случајева и тренутно се трага за још 10.280 несталих, изјавио је председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић.  Одаловић је главног тужиоца Механизма за међународне кривичне трибунале, Сержа Брамерца, информисао о свим активностима које Србија предузима ради проналажења посмртних остатака несталих лица и њихове идентификације, а све у циљу давања одговора породицама о судбинама њихових најмилијих. Он је подвукао да је Србија одговорно приступила и реализовала захтеве који су јој упућени од стране свих учесника у овом процесу, наведено је у саопштењу. Пренео је да је актуелно решавање два

Скандал на Хрватској телевизији : Водитељка држи слику на којој испод Вучића и Пуповца пише „Сто година србијанског терора у Хрватској“(ФОТО)

25. октобар 2018.

Водитељка емисије Љиљана Винковић посебно је издвојила филм који релативизује злочине у Јасеновцу, као и онај који приказује да се великосрпски циљеви и стајалишта српства у Хрватској нису променили. Водитељка емисије Љиљана Винковић посебно је, у емисији емитованој у четвртак јутро, издвојила филм који релативизује злочине у Јасеновцу, као и онај који приказује да се великосрпски циљеви и стајалишта српства у Хрватској нису променили „од Прибићевића 1918. до Пуповца 2018“. У издању емисије, која је емитована у четвртак, „Добро јутро Хрватска“ која се емитује на ХРТ-у, једна од тема била је „Фестивал домољубног филма“, а водитељка програма Љиљана Винковић посебно је издвојила књигу и филм Романа Лељака „Мит о Јасеновцу“,

Сандра Благић: Дјеца су била само број без имена и презимена

25. октобар 2018.

Било је то у једној земљи, гдје је владала смрт. И тада се звијер сјетила да оснује логор за дјецу. Да, добро сте прочитали, концентрациони логор за дјецу! Пише: Сандра Благић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. августа 2017. године. Прије 76 година на данашњи дан, 12. 07. 1942 године, основан је логор у Јастребарском, по налогу Анте Павелића. Логор је био под управом часних сестара „милосрдница“ св. Винко Паулски. А дјеца су била само број без имена и презимена. Разног узраста. Од колијевке до четрнаест година. Шта ли су те мале дјечије руке згријешиле? Да се са њима поступа на најгори и

Проф. др Светозар Ливада

Скривајући ме као рањеника, једна старица ме је животно задужила

25. октобар 2018.

Девет мјесеци тражио сам извјесну Анђу, кроз сва насеља дијела Кордуна и Баније. Гледао пљачку и догорјевање стамбених и привредних објеката, убијену и угинулу стоку, спаљена жита и посјечене воћњаке у цвату и закључио да је у нас говор мржње развио неслућену страст освете.  А како и не би кад толико послије рата или ако хоћете октроираног мира у медијима рат траје неријетко до истраге „наше“ или „ваше“. Прије свега због тога што рат припремаше многи, напосе етно интелектуалци, политичари и новинари, а истински мир само ријетки. Већина шути, што значи одобрава или прашта „свој“ злочин, напросто освећујући се жртви. Устоличена идеологија „крви и тла“, „ми не можемо направити злочин“,

Спомен-плоча Сави Мркаљу у Сјеничаку, родном селу у Хрватској

24. октобар 2018.

У Сјеничаку на Кордуну у Хрватској, у суботу, 27. октобра, биће откривена спомен-плоча Сави Мркаљу, првом српском филологу и реформатору српске ћирилице и српског језика и претечи Вука Караџића. Ово обиљежје је постављено на локалном храму Преподобне мати Параскеве и рад је академској вајара Љубише Манчића из Београда, саопштили су организатори свечаности. Плочу су финансирали Кордунаши из Чикага. У оквиру обиљежавања 235 година од рођења овог претече Вука Караџића биће постављена изложба о његовом животу, дјелу и утицају на развој српског језика. Изложба је реализована у сарадњи са Историјским архивом из Панчева, Удружењем Крајишника и Удружењем Крајишких Срба Прело из Чикага, а аутор је професор Милица Грбић. На свечаности ће

Албум сећања на наше претке из Првог светског рата

24. октобар 2018.

На 63. Међународном сајму књига у Београду биће промовисана публикација-каталог који представља резултат четворогодишњег рада на пројекту: „Албум сећања на наше претке из првог светског рата“. Ова публикација доноси приказ прворазредних сведочанстава – фотографија, ратних дневника, војничких писама, дописних карти, споменица и остале историографске грађе учесника Првог светског рата које су поносни потомци послали у част својих предака – учесника Великог рата. То су јединствена сведочанства о ратним авантурама и страдањима српског војника у ратним годинама, потиснутог са страница светске историје. Публикација је посвећена обележавању стогодишњице од завршетка Великог рата. Аутори: Александар Василић, Роксанда Алексић и Душан Младеновић Рецензенти Проф. др Мира Радојевић, др Јана Алексић Текстови др Милош Ковић, пуковник др Далибор

Папа је „љевичар“ и заступа „прочетничку опцију“?!

23. октобар 2018.

Хрватски десничарски медији и новинари критикују папу Фрању због успоравања канонизације Алојзија Степинца, надбискупа из доба усташке Независне Државе Хрватске, називајући га „љевичаром“ и „прочетником“. Српска православна црква и многи историчари сматрају Степинца бар морално одговорним за ћутање током геноцида над Србима. Папа Фрањо, односно свјетовно Хорхе Бергољо, „наставља традицију љевичарских прочетничких кругова, а не папе Јована Павла Другог“, преносе десни портали. Из ватиканске конгрегације за канонизацију наведено је да је процес канонизације кардинала Степинца успорен, те да тек треба „проучити ситуацију“ након завршетка рада католичко-православне комисије. „Ништа ново, прије годину дана написао сам да Степинац неће бити проглашен светим све док је папа Фрањо жив“, пише познати десничарски новинар

Глас против идеологије фашизма

23. октобар 2018.

Монографија “Јасеновац – Аушвиц Балкана, усташка империја и окрутности”, аутора Гидиона Грајфа, представљена је данас на 63. Међународном београдском сајму књига“. Аутор монографије али и експерт за “Аушвиц” и фабрике смрти у “Другом светском рату”, као и директор Међународне експертске групе “ГХ7”, за своје дело рекао је да жели да постане глас против симпатизера идеологије фашизма и звук борбе против ње. Ова књига представља мулти дисциплинарну студију у којој познати експерт, који је 41 годину посветио изучавању фабрика смрти у “Другом светском рату”, урадио компаративну анализу “Аушвица” и “Јасеновца”. У њој се потврђује теза историчара из Израела и других земаља света да “Јасеновац” није био радни логор већ логор смрти.

ЗАХВАЛНОСТ ЗА БОРБУ ПРОТИВ РЕВИЗИЈЕ И ОПРАВДАВАЊА ЗЛОЧИНА

22. октобар 2018.

БЕОГРАД, 22. ОКТОБРА /СРНА/ – Министар спољних послова Србије Ивица Дачић захвалио је данас експерту за логор из Другог свјетског рата Аушвиц Гидеону Грајфу и представницима удружења преживјелих из Аушвица и Јасеновца на борби против покушаја ревизије и оправдања злочина. „Свака жртва која је пала као жртва злочина нарочито на расном и националном плану заслужује осуду, дубоко поштовање и сећање“, рекао је Дачић на састанку у Београду, којем су присуствовали предсједник Удружења преживјелих из Аушвица Моше Ха-Елион, предсједник Удружења преживелих из Јасеновца Милинко Чекић и преживјели из ових логора. Грајф, који је аутор књиге „Јасеновац – Аушвиц Балкана. Усташка империја окрутности“, изразио је забринутост због објављивања књига о озлоглашеним управницима

Преминуо посљедњи преживјели стријељања у Крагујевцу

22. октобар 2018.

 Један од малобројних ђака који су преживјели масовна стријељања у Крагујевцу у октобру 1941. Драгољуб Јовановић преминуо је у 94. години, објавио је историчар Дејан Ристић. „Имао је свега 17 година када је био стрељан. У телу је имао чак 11 рана од метака. Био је тешко рањен. Био је на самрти. Нашла га је мајка, скоро на издисају. Тајно га је пренела у њихову кућу и ангажовањем једног доброг лекара неговала и опорављала у наредним месецима“, написао је на „Фејсбуку“ Ристић који је имао прилику да га упозна. Према Ристићевим ријечима, Јовановић је иницирао изградњу Спомен-музеја „21. октобар“ и био је његов први директор, а преминуо је свега два

ОДРЖАН ИСТОРИЈСКИ ЧАС НА ПУХАРИНАМА

22. октобар 2018.

На гробљу жртвама фашистичког терора Пухарине јуче је одржан традиционални историјски час у знак сјећања на око 400 цивила које су усташе убиле у ноћи између 21. и 22. октобра 1942. године након неуспјеле офанзиве на Козари. Делегације Градске управе и градске организације СУБНОР-а, те градских борачких организација из протеклог рата положиле су вијенце на спомен-костурницу и евоцирале успомене на те догађаје. Предсједник градске организације СУБНОР-а Вељко Родић истакао је да се на овом локалитету познатом као Мујичића главица налази партизанско гробље у којем је сахрањено 150 партизана погинулих током Другог свјетског рата са овог подручја и 402 цивилне жртве покоља из октобра 1942. године. „Усташе су се организовале самоиницијативно

Марко С. Марковић: У давне дане

22. октобар 2018.

У давне дане У давне дане звери и људи, у страшно време мржње и мрака, пред строј за паљбу, изведе Немац, тек пробуђеног, босог дечака. К’о црне але, зинуше цеви, гладне за задњим детињим дахом… Тад осмех сину на малом лицу, а крвник стаде, залеђен страхом. „Да ли ви мене плашите, чико, што сам у туђем јабуке брао? Ил’ што сам просјаку, кришом од мајке, најбољу очеву кошуљу дао? Ил’ што сам лани засп’о у хладу, а овце ушле у младо жито? Или што нисам сва слова знао, када ме јуче учитељ пит’о? Ал’ бићу добар, ево, реч дајем! -зашто се они мрште толико? Шта оно чине, зар пушке пуне?

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА