arrow up

Спорни новац и број жртава у Јасеновцу

Контроверзе у документарцу “Србија – 100 година након Солуна”. У пројекту плаћеном 4,9 милиона нема ни речи о реалном страдању. Продуцентска кућа “Есентис” која је добила чак 4,9 милиона динара од Министарства културе за документарни филмски пројекат “Србија – 100 година након Солуна”, није направила готово никакав искорак у обради ове сложене теме, осим изношења контроверзне тврдње, без икакве ограде или навођења извора, да је у логору Јасеновац убијено 88.000 људи – готово девет пута мање од општеприхваћене процене историчара. Податак о броју жртава скренуо је пажњу јавности на аматерски карактер скупог филма, али и на бројне контроверзе које га прате готово пола године. Олако изречен податак о броју жртава

Обиљежавање Међународног дана сјећања на жртве Холокауста

Изложба аутора Мирка Димића “Козарска Дубица – мјесто злочина геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године” биће отворена у недјељу, 27. јануара, у Јавној установи Спомен-подручје Доња Градина, поводом Међународног дана сјећања на жртве Холокауста. Поставка ће бити отворена у 12.00 часова у изложбеној сали Спомен-подручја Доња Градина, најављено је из те јавне установе и упућен позив свим заинтересованим да присуствују овом догађају. Поводом обиљежавања Међународног дана сјећања на жртве Холокауста у Спомен-подручју Доња Градина у недјељу у 9.30 часова вијенац ће положити посланик у Народној скупштини Републике Српске Дарко Бањац. Генерална скупштина УН усвојила је 2005. године Резолуцију о обиљежавању Међународног дана сјећања на жртве Холокауста. За

Брзо формирати меморијалне центре у Београду и Доњој Градини

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је данас да је веома важно да брзо буду реализоване иницијативе о формирању меморијалних спомен-комплекса на Старом сајмишту у Београду и у Доњој Градини, ради спречавања покушаја ревизије историје. Дачић је подсјетио да су формирање меморијалног центра у Доњој Градини договориле Србија и Република Српска, као и да постоји намјера о упостављању меморијалног центра на Старом сајмишту, мјесту нацистичког логора у Другом свјетском рату. Обавеза Србије је да брзо заврши све у вези са формирањем меморијалног центра на Старом сајмишту, рекао је Дачић новинарима послије отварања међународне конференције “Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије”. Дачић је истакао да Србија

Miriam Steiner-Aviezer: Истинa o устaшaмa пoзнaтa je циjeлoм свиjeту

У Јад Вашему пoстojи oбимнa дoкумeнтaциja o устaшким злoчинимa, брojни дoкумeнтaрни филмoви, кao и прeкo 300 видeoискaзa прeживjeлих жртaвa из устaшких лoгoрa. И бaш зaтo су пoкушajи нeгирaњa и уљeпшaвaњa НДХ нeприхвaтљиви и, рeклa бих, примитивни, пa сe чудим дa ниткo oд нaдлeжних нe види кaмo вoдe тaкви изгрeди пojeдинaцa. У пoвoду 9. јануара, гoдишњицe Kристaлнe нoћи, у Зaгрeбу je прикaзaн филм ‘Зaбoрaвљeни’ у кojeм je путeм изjaвa стручњaкa и прeживjeлих дaтa синтeзa Хoлoкaустa, oднoснo гeнoцидa нaд Јеврејима нa свим тaдa oкупирaним пoдручjимa Jугoслaвиje oд 1941. дo 1945. Aутoрицa филмa кojи ћe зaсигурнo joш бити прикaзивaн у Хрвaтскoj je Nica Gonen , a знaчajнe зaслугe зa њeгa имa и Miriam

Хрватски Сабор одао пошту жртвама Холокауста без помена Јасеновца

Хрватски Сабор је данашње засједање започео минутом ћутања поводом 27. јануара, Међународног дана сјећања на жртве Холокауста, дана када цијели свијет одаје дубоко поштовање жртвама нацистичког прогона и геноцида над Јеврејима и припадницима других мањинских народа. Тим поводом, предсједник парламента Гордан Јандроковић је одржао говор у којем није споменуо жртве Јасеновца. Бозанић: Без задршке истицати истину о страхотама Јасеновца Испред загребачке катедрале одржан је молитвени скуп поводом Међународног дана сјећања на жртве Холокауста, на којем је загребачки надбискуп, Јосип Бозанић, поручио да тога дана “без икакве задршке треба истицати истину о страхотама Јасеновца”. Како је пренио загребачки Јутарњи лист, синоћњем молитвеном скупу присуствовао је предсједник Сабора и изасланици предсједнице и

Убијена дјеца

Ево колико је деце убијено у НДХ и у којим логорима!

На најмонструознији, најсвирепији начин убити око 75.000 деце, просечне старости од 6,5 година, и данас величати и славити такву државу, величати њена крволочна знамења, величати такве злочине геноцида и злочинце који су то чинили, могу само болесни, скроз болесни умови. А то се данас све видније испољава у Хрватској. Мржња Срба и свега што је српско све је израженија. И то у готово свим слојевима хрватског друштва: од оних најнижих па до највиших, до врхова власти. Ако се председница слика са усташком заставом испред себе, а бивши председник каже да у Јасеновачком логору није било убијања, да је то био обичан радни логор, онда ту здрав ум нема шта да

Дуго је трајао тај мој пут

Од Грачаца до Доњег Лапца мало сам трчала, па ишла пjешке. Седмог августа 1995, за свега неколико стотина метара избjегла сам бомбардирање колоне на Петровачкоj цести. Видjела сам авионе, чула запомагања. Босну сам прешла скоро пjешке…, прича Александра Мандић, коjа jе као 15-годишњакиња, сама као прст, избjегла из Грачаца. Из свог стана у Грачацу Александра Мандић на брзину jе узела школске свjедоџбе и извод из књиге рођених, закључала врата и кључ оставила испод отирача. Било jе то 4. августа 1995. године. Мислила jе да ће се склонити негдjе на пар дана, али ниjе се вратила пуних 16 година. Тек jе ове године провела три тjедна у свом родном Грачацу. Срели

Добили из буџета паре за филм и вишеструко умањили број жртава Јасеновца

НУНС и Министарство културе реаговали поводом документарца “Србија -100 година након Солуна”. Вукосављевић: Недопустиво свако поједностављивање и манипулисање бројем страдалих Нeзависно удружење новинара Србије позвало је у среду Министарство културе и информисања да јавно саопшти да ли је и како продукција Ессентис оправдала 4,9 милиона динара колико је на прошлогодишњем конкурсу Министарства добила за производњу документарног филма “Србија – 100 година након Солуна”, у коме се, по наводима НУНС-а, вишеструко умањује број жртава Јасеновца. “Занимљиво је да је у филму саопштен податак да је `у логору Јасеновац убијено више од 88.000 људи`, што је девет пута мање од броја жртава који наводе историчари”, наводи се у саопштењу, уз питање “да

kupres3.jpg

Сведочење о усташком дивљаштву: На Купресу косили Србе по ливадама

Жикица Ђорђевић, прогнан са Купреса пре две деценије, казује о страдању породице Спремо, чијих је 126 чланова убијено. Спаљено 82 људи у једном дану. Купрес – Као врео талас ветра пред кугом, тако су се и тешке мучне гласине о страдању купрешких Срба и наше породице Спремо, шириле читавом Купрешком висоравни. Али народ ниjе веровао у погром. Ко да одустане од своjе куће. Земље. Ливаде некошене. Коња. Стада. А реч „кама“ шапатом се преносила међу забринутим породицама. Жикица Жика Ђорђевић, потомак Спрема, бележи сведочење преживелих предака и говори за „Новости”: „Зло jе 1941. стигло као поплава, тако нагло да људи нису успели да се склоне. Да побегну од пошасти, од

Стефан Радојковић: Како предавати о Холокаусту?

Историчар Стефан Радојковић, упамћен као омиљен и поштован професор и колега нашег колектива, а сада стручни сарадник Музеја жртава геноцида и секретар Одбора за Јасеновац, одржао је предавање под називом: „Како предавати о Холокаусту: Писма Хилде Дајч Александра Зографа“ Ко је била Хилда Дајч?Ова храбра, зрела и одговорна девојка, пореклом Ашкенази Јеврејка којој је било забрањено да настави студије на Архитектонском факултету, добровољно одлази у Јеврејски логор Земун (на простору данашњег Старог сајмишта), где помаже као медицинска сестра. Хилдина писма су сведочанство о дешавањима на простору ограђеном жицом, где се човеку одузима достојанство, а трачак наде нестаје у гасном камиону познатом под именом „душегупка“.Александар Зограф кроз стрип представља белешке о

“Фра Сотона” – Један од најбруталнијих злочинаца НДХ

Прошло је неколико деценија откако је у Загребу због злочина у Јасеновцу обешен Мирослав Филиповић, такође јавности познат и под срамним надимком који у свему описује његову нељудскост и зверства која је у име НДХ починио – „фра Сотона“, један од, по бруталности и садизму, најозлоглашенијих усташких злочинаца из Другог свјетског рата. Рођен у Јајцу 1915., а 1938. се замонашио и ушао у фрањевачки ред у самостану на Петрићевцу у Бањој Луци, добивши тада монашко име Томислав. Одавно више није познато како се тај човек већ до 26. године живота радикализовао, али се зна да је већ у првим данима постојања НДХ његов надређени у самостану тражио од њега да

Латиновић: Сваки доказ буди наду у хрватско суочавање са мрачном прошлошћу

Масовни злочини над Србима у систему усташких логора Јасеновац су одавно позната чињеница у цивилизованом свијету који не негира геноцид, али је стање савременог хрватског друштва такво да је и откривање само једног у низу доказа потребно да би стање макар мало било доведено у реални однос према сопственој прошлости, оцијенио је проректор за научно-истраживачки рад и развој Универзитета у Бањалуци Горан Латиновић. Он је истакао за Срну да стога проналажење ваздушних снимака Јасеновца не треба предимензионирати, али да то буди бар мало наде да је нека катарза хрватског друштва могућа. “То није никакав `кључни` доказ да се у Спомен-подручју Доња Градина код Козарске Дубице налазе масовне гробнице Срба пострадалих

Усташка застава на Дневнику ХРТ-а!

У дијелу главног дневника ХРТ-а посвећеног спортским вијестима, приказана је синоћ усташка застава коју су носили хрватски навијачи на рукометној утакмици Хрватске и Њемачке. Како преноси загребачки Индеx, ради се о застави са грбом који има прво бијело поље, али и велико слово У у горњем лијевом углу. Док је новинар говорио о утакмици и навијачима, у гро плану појавила се застава на којој се јасно види фашистички симбол, а на застави је писало Рама, па се претпоставља да је ријеч о навијачима из тог мјеста у БиХ. Извор: РТРС

Сећање на српског камиказу

По пилоту Милораду Танасићу који се у Априлском рату својим застарелим авионом обрушио на немачки „месершмит” названа је ових дана једна улица у његовом родном Мајуру крај Шапца. Две ескадриле, 111. и 112. Петог ловачког пука ЈКРВ, са укупно 15 авиона „хокер фјури”, примиле су први удар застрашујуће немачке ратне машинерије на Југославију. Стационирани на аеродрому Режановачка коса код Куманова, на „мртвој стражи” ваздушног простора Ниша и Скопља, тог 6. априла 1941. године у зору, југословенски пилоти на застарелим двокрилцима неустрашиво су се супротставили бројнијим и модернијим авионима „Луфтвафе”, који су надирали из правца Бугарске. Немци су оборили једанаест „хокер фјурија”, претходно и извиђачки пар ловаца који су их први

Јевросима је једина преживела масакр у селу код Смедеревске Паланке, а онда открила ГНУСНУ ЛАЖ НЕМАЧКОГ ГЕНЕРАЛА

Приликом одступања наше војске, 21. октобра 1915. године, један топ се био заглавио у блату у близини породичне задруге Јакшића, у Селевцу.  Сељаци из околних кућа притекли су у помоћ, али како су Немци припуцали, наша војска се повукла, а сељани се разбежали кућама. Освета која је уследила била је страшна. Немачки војници су ишли од куће до куће и убијали све на које су наишли, а наилазили су само на децу, жене и старце. У тој сулудој оргији коју је немачки генерал Фон Галвиц, командант 11. немачке армије, описао у својим мемоарима као „прави герилски рат и дуготрајне уличне борбе и борбе око кућа у којима су учествовале нарочито

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.