Усташка иконографиjа са jедног од скупова у организациjи А ХСП-а Хрватска странка права (ХСП) сматра да се грађани на референдуму требаjу изjаснити о подршци усташком поздраву „За дом спремни“.Предсjедник ХСП-а Даниел Срб наводи да његова странка подржава jавну расправу о спорном поздраву те да „у слободноj Хрватскоj нема мjеста вербалном деликту“. На оваj начин, ХСП се придружио католичким бискупима и jавним дjелатницима коjи су се недавно путем петициjе заложили за озваничење усташког поздрава у Воjсци Хрватске, што jе изазвало бурне негативне реакциjе у региону. ХСП-у и хрватскоj десници смета филм „Петнаест минута – масакр у Двору“, коjи назива „великосрпском пропагандом“. Потпредсjедник странке Пеjо Трговчевић тражи да се Министарство културе Хрватске

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оцjењуjе да би евентуална канонизациjа Алоjзиjа Степинца представљала брутално понижавање и вриjеђање жртава геноцида злогласне НДХ, њихових потомака и читавог српског народа и апеловао да папа Фрањо не прогласи светим некадашњег загребачког надбискупа и кардинала. „Проглашење jедне тако контроверзне личности за свеца Римокатоличке цркве била би велика историjска грешка и отворено гажење истине и правде. Оно што jе сигурно jесте да га његови ставови и дjеловање за вриjеме НДХ не кандидуjу да буде узор свим католицима свиjета“, констатовао jе Линта. Према његовим риjечима, жалосно jе да у Католичкоj цркви у Хрватскоj не постоjи црквени великодостоjник коjи би подигао глас против канонизациjе човjека коjи ниjе

Тушеви за расхлађивање туриста у Аушвицу Туристи из Израела неугодно су били изненађени када су на их на уласку у некадашљи нацистички логор Аушвиц дочекали тушеви – прскалице, jер их jе то асоцирало на гасне коморе у коjима су убиjани Јевреjи. Руководство музеjа коjе се брине о поставци логора обjашњава да су „прскалице“ постављене да би се туристи расхладили, jер ових дана врућине у Пољскоj достижу 37 степени Целзиjуса. Туристи, међутим, упозораваjу да су тушеви подсjетник на стравичне нацистичке злочине, посебно за стариjе посjетиоце коjе jе оваj потез управе Музеjа jако разљутио. Ако желите да расхладити људе, нађите друго рjешење. Ниjе било угодно видjети те тушеве – прскалице, жале се

Иван Клаjн Језик коjим говоре Бошњаци може да се зове бошњачки, по народу, а никако „босански“, по држави, истакао jе Иван Клаjн, предсjедник Одбора за стандаризациjу jезика Српске академиjе наука и уметности (САНУ). Коментаришући оштру реакциjу Бошњачке академиjе наука и уметности (БАНУ) из Новог Пазара након што jе САНУ обавиjестио jавност да бошњачки или „босански jезик“ лингвистички не постоjи, Клаjн истиче да jе САНУ у том саопштењу обjаснио позициjу jезика, да томе нема шта да се дода и да што се тиче тог питања нема ништа неjасно. „Ми смо издали саопштење и ту нема шта да се дода. Језик може да се зове бошњачким, али ниjе различит од српског или

Званична Подгорица забрањуjе лик и дело Петра Петровића у образовним и културним установама. Са “Горским виjенцем” основци се први пут сусрећу у осмом разреду. Власт подлеже тврдњи из Сарjева да jе реч о “геноцидном песнику”   Петар Петровић Његош ДА ниjе Његоша и његовог гениjалног дела траг српски би се утро у Црноj Гори! Посебно од маjског референдума 2006. године и осамостаљивања Црне Горе када владика Раде, ни крив ни дужан, све више постаjе “трн у оку” актуелним протагонистима црногорског идеолошког проjекта и носиоцима бошњачке етно-политичке концепциjе. Они су сложни у jедном – да jе Његош геноцидни песник и идеолог етничких чишћења! Због тога jе Петар Петровић готово протеран из црногорских школских уџбеника,

Приредба Друства Књегиње Љубице у Ауто клубу 1935 Милка Свет. Вуловић враћала jе 1899. 4 питомице Београдског женског друштва, после завршеног школовања, њиховим родитељима на Косову. У сусрету са националним радницима и српским конзулом у Приштини, уверила се  о тешком стању у коме су се налазили Срби на Косову. На предлог и уз помоћ конзула при повратку у Београд основала jе Одбор госпођа „Кнегиња Љубица”. Друштво „Кнегиња Љубица” jе основала уз  сарадњу са Дафином Протић, Милевом Константиновић, Катарином Спасић, Јеленом Стокић, Даринком Лешjанин, Савком Панић и Даницом Соларевић. Одбор jе помагао цркве и манастире у Староj Србиjи и Македониjи. Рад Друштва jе био таjан до 1912. Ствари су преносили поверљиви

Заборавност jе наjраспрострањениjа болест међу Србима. Пророчки тачно, то jе тврдио и потпарол НАТО-а Џеjми Шеjн пре шеснањст година подстичући бомбардовање наших градиова: „Спокоjно бомбардуjте Србе, они ће то и онако веома брзо заборавити“. Само четири месеца након рехабилитациjе генерала Михаиловића и судском констатациjом да се он има сматрати неосуђиван на делу видимо трећу фазу борбе против њега и његовог дела. Након што се као кула од карата струшила конструкциjа о његовоj издаjи и колаборациjи, покушало се са његовим приказивањем као неспособног и недораслог а када се и то показало немогућим, активирана jе трећа фаза: прећуткивање и заборављање. Следеће године ћемо обележити 75 година од нацистичке агресиjе на Краљевину Југославиjу

Наступ група Почела jе приjава певачких група за такмичење на XIII фестивалу „Краjишки бисери“ коjи ће бити одржан у недељу, 04. октобра 2015. год., у Пландишту. „Краjишки бисери“ су такмичарски фестивал коjи негуjе изворне песме и традиционални начин певања Срба Краjишника. Циљ фестивала jе очување, неговање и презентациjа краjишког изворног певања и преношењe ових jединствених вокалних и вокално-инструменталних облика на млађе генерациjе. На фестивалу се натпеваваjу наjбоље краjишке певачке групе из читаве Србиjе и Републике Српске (Босне и Херцеговине). Победницима фестивала припашће симбол фестивала изливен у злату, сребру и бронзи и броjне друге награде. Награде Организатор фестивала jе Завичаjно удружење Краjишника „Никола Тесла“, а покровитељи овогодишњих „Краjишких бисера“ су: Општина

Никола Пузигаћа Чланови Удружења радника и инвалида рада избjеглих из Хрватске са држављанством БиХ незадовољни су односом ЕУ према проблему вишегодишњег застоjа у рjешавању статусних права Срба у Хрватскоj, због чега ће ускоро одржати мирне протесте испред канцелариjа ЕУ, америчке Амбасаде и хрватског Конзулата у Бањалуци, наjавио jе предсjедник овог удружења Никола Пузигаћа. „Незадовољни смо односом ЕУ према рjешавању наших статусних права у Хрватскоj, коjа се, приjе свега, односе на радна, пензиона, станарска, имовинска и права на приватизациjу“, рекао jе Пузигаћа Срни. Пузигаћа jе истакао да jе ЕУ требало кроз разговоре са Хрватском, као чланицом ЕУ, да нађе начине да се риjеше статусна права Срба у Хрватскоj, а не да