arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Логор Јадовно

Јадовно – први концентрациони логор у НДХ 1941. године

Опште jе познато и заслужуjе сва поштовања, што jе jевреjски народ, коjи jе расут по читавом свету успео прикупити податке о своjим жртвама током Другог светског рата. Успех jе утолико већи, због чињенице да су Јевреjи страдали на просторима више европских држава или боље речено, где jе била успостављена немачка окупациjа и њоj одани сателити или како су називани, квислиншки режими. Илустративан jе и податак да су Јевреjи о страдању свог народа прикупили преко 130 милиона документа што jе фасцинантно. Пред две године на скупу у Београду, где се говорило о геноциду представник ромског народа нас jе обавестио да ће и они успети прикупити податке о страдању Рома у Другом

За сјећање на шесторо најближих, МИЛАН РОСИЋ је у Челебићу подигао лијеп споменик (занимљиво је да у минулим ратним сукобима деведесетих година нико није дирао овај споменик, а и на цијелом српском гробљу у Челебићу оштећена су, кажу, само два споменика и то од граната које су ту случајно завршиле)

Муке Рада Козомаре

Док су Милан Росић и остали коjи су успjели да се избаве из jаме Бикуше, тог 30. jула 1941. године у планини ишчекивали виjести из Челебића и надали се да ће неко од њихових успjети да се пробиjе кроз усташки обруч, стигли су гласници и казали да у Челебићу више нема живе српске душе. „Тога дана пред вече и сутрадан — сjећао се Милан Росић — стиже неколико избеглица на положаj изнад села Врбице. Причаjу да су били скривени по кућама и поjатама и да су тога дана, на Огњену Мариjу, до подне усташе, уз помоћ сељака Хрвата, наших комшиjа, поклали све српске породице, жене и децу, до последњег. Казуjу

Миодраг Линта

Линта: Непријатељски захтев хрватских посланика

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је као непријатељски захтев хрватских посланика Мире Буља из Моста, Хрвоја Зекановића из Храста и других да хрватске власти блокирају Србију у приступним преговорима о чланству у ЕУ док не пружи све доступне информације о несталима и масовним гробницама. „Буљ и Зекановић добро знају антицивилизацијску чињеницу да у Хрватској постоји 36 познатих гробних места у којима се налазе посмртни остаци Срба, а власт у Загребу нема вољу да се ексхумирају“, навео је Миодраг Линта у саопштењу. Он је навео да се једно од тих места налази на книнском гробљу где је сахрањено 11 масакрираних Срба и један муслиман током и после злочиначке

pod-tudjim-krstom-kalman-hrvati3.jpg

Под туђим крстом: Слово владике Теофана (3)

Тек 1781. признао jе православну веру у Хрватскоj цар Јосиф II против воље хрватских „сталежа“ Хрвати се клањаjу мађарском краљу Калману МАЂАРСКИ парламент jе 1412. године признао православну веру, а хрватски сабор jе jош 1609. године закључио да се у Хрватскоj признаjе само римокатоличка вера. И тек 1781. признао jе православну веру у Хрватскоj цар Јосиф II против воље хрватских „сталежа“. Године 1741. прогурали су Хрвати на угарском сабору закон коjим се православна вера забрањуjе на подручjу Хрватске, али га царица ниjе прихватила, jер су jоj Срби били потребни за борбу са Пруском. Остао jе на снази пропис да се у Хрватскоj и Славониjи сви коjи нису католици искључе од службе

Попис дјеце

Загонетка Дијане „швабице“

Када 28.маја 1945.године, двојица официра ОЗН-е за град Загреб службено посете Дијану Будисављевић рођену Обексер, почеће загонетка, нерешена већ пуних 70 година. Зашто су потегли код госпође педесетих година, супруге угледног професора Медицинског факултета, али ипак Србина, који је некако претекао усташким расним законима, који су чистили као гвоздена метла! Пожурили су, тек три седмице по ослобађању града, још пуног хрватских фашистичких злочинаца, посакриваних „од подрума до тавана“ код својих многобројних обожавалаца! Чиме је то аустријска Немица толико интригирала власт хрватских комуниста, да је посећују одмах по свом уласку у град Загреб? Када у априлу 1941. усташки идеолог Миле Будак, јавно објави намеру да се трећина побије, трећина насилно покрсти

Побијена дјеца у Јасеновцу

Списак побијене деце у логору Јасеновац

У Независној Држави Хрватској је за време Другог светског рата 1941-1945 према до сада сакупљеним подацима, а што никако није коначна цифра, убијено 74.762 деце, млађих од 14 година. Међу њима је било 14.528 деце евидентираних као жртве рата, док је над 60.234 детета извршен најтежи облик Покоља. Убијено је 32.054 дечака и 28.012 девојчица. Највише је убијено српске деце – 42.791, ромске – 5.737, муслиманске – 5.434, јеврејске – 3.710 и хрватске – 2.289. za 273 детета није утврђена национална припадност. Животи 37.139 деце угашени су на преко хиљаду стратишта широм НДХ. У хрватским, немачким и италијанским логорима животе је изгубило 23.504 деце од којих су само Јасеновачка стратишта прогутала 19.432 детета. На састанку представника

Представа о Диани премијерно изведена у Дианином граду

У недељу, 17. марта 2019. године, у организацији Српске православне омладине Инзбрук (СПОЈИ) у Метропол биоскопу у Инзбруку одржана је аустријска премијера позоришне представе „Пу спас за све нас“. Аустријску премијеру представе која је рађена по мотивима из дневника Диане Будисављевић отворио је Филип Влајић, председник и један од оснивача СПОЈИ-а. Он је на самом почетку представио гошће из Београда: Јелену Пузић, глумицу и ауторку представе, Ану Васић, пијанисткињу у представи, као и Наташу Новаковић, координаторку представе. Међу присутним гостима на премијери биле су и две посебне особе које је он представио и том приликом поздравио: госпођу Јелену Коругу, чију је мајку и ујака Диана Будисављевић спасила од Покоља, као

Велика скулптура цвета чува сећање на концентрациони логор Јасеновац у Хрватској

Голдштајн: У Јасеновцу је страдало око 120.000 људи

Књига „Јасеновац” хрватског историчара Иве Голдштајна у издању Академске књиге представљена је у београдском Центру за културну деконтаминацију. Голдштајн је рекао да га је много људи питало да ли пише „Јасеновац” због ревизионизма и читавог низа негативних ствари које се догађају око нас. „Увек им одговорим да имам страст истраживања и да као историчар обожавам да осветљавам различите истине и детаље делова епохе. Сам сам изабрао Јасеновац као тему за своју књигу” казао је Голдштајн и додао да је пре две деценије био сведок на суђењу јасеновачком заповеднику Динку Шакићу. „Пре годину дана сам читао свој исказ и данас би када много више знам о Јасеновцу дао себи солидну тројку.

pod-tudjim-krstom2.jpg

Под туђим крстом: Царска против калуђера (2)

Да далматински Срби нису тако упорно чували своjу православну веру, данас сигурно не би било Срба у целоj Далмациjи. Унијаћење Срба ниjе престаjало, али су само незнатни успеси постигнути у селима Кричке, Бољаци и варошици Врлици. И ту jе отпор униjаћењу био велики, па су Срби убили попа Петра Крчку зато што се сам поуниjатио. Да далматински Срби нису тако упорно чували своjу православну веру, данас сигурно не би било Срба у целоj Далмациjи. Они нису, као Срби у Жумберку и Крижевцима, подлегли привилегиjама и преимућствима коjе су им нуђење: да их власти материjално помаже, децу о државном трошку школуjу, да се запошљаваjу у jавне службе и др. Униjаћење Срба спроведено

feljton-vatikan-crkva.jpg

Ватикан крсти крштене!

Квиринал расправља шта да се уради да би се Срби привели Римскоj цркви. Народ преклиње владику Краљевића да се нипошто не прода Аустриjи Униjатска црква у Кричкама Православни свештеници били су прогањани и злостављани, те су их по налогу бискупа, коjи нису прихватили униjу, оковали у гвожђе и бацили у тамнице, где jе наjвећи броj њих изгубио живот од глади и туге. То jе реченица из књиге Јохана Хаjнриха Швикера „Историjа униjаћења Срба у Хрватскоj“, за коjу Василиjе Ђ. Крестић, каже да би се морала наћи у кући сваког српског интелектуалца. У њоj се открива права истина о униjаћењу и католичењу Срба у Хрватскоj. На другом месту Швикер jе о дивизиjском генералу

Пријеки суд Саве Ковачевића: Породицама жртава забрањивао да носе црнину

На простору Требињске шуме партизани су своје „измишљене непријатеље“ убијали и бацањем у више крашких јама.… Ови злочини били су наставак злочина – геноцида који су починили Муслимани и Хрвати – усташе над православним Србима Требињског среза прољећа и љета 1941. године. У оба случаја жртве су цивили, често жене, дјеца, старци и болесне особе. Не прави се разлика у годинама, убијани су заједно дјеца и родитељи… „Помилуј Свемоћни невине што гину…“ Ове почетне ријечи пјесме МОЛИТВА, великог српског пјесника Јована Дучића, објављене у Американском Србобрану 17. септембра 1942. најбоље би описале стање у коме се српски народ Требиња и Херцеговине нашао 1941. и 1942. године. У окупираној Отаџбини, незаштићен,

Хрватска присвојила и новац српских банака

Никада није утврђен износ средстава бивших југословенских банака, са седиштем у Србији, који је остао на рачунима филијала у Хрватској – Један од највећих кредита имало је бродоградилиште у Ријеци – Спорови вредни неколико стотина милиона евра Хрватска скоро 30 година крије податке о ликвидацији филијала југословенских банака са седиштем у Србији. После распада СФРЈ, хрватске банке спровеле су ликвидацију главних филијала Југобанке у Загребу, Сплиту и Ријеци, а да никада није утврђен износ средстава који је остао на рачунима. – Посебан правни „перформанс” представља отимање филијале Подравска Слатина и унос средстава и потраживања у корист стварања нове Слатинске банке – каже за наш лист београдски адвокат Иван Симић. Јавност

Муке по Пери

Неписмени Перо Раусављевић из села Рушевица живи сам у трошној кући без воде. Жали се да доживљава разна злостављања, да га тјерају у Србију, гдје има брата који га није посјетио десет година. Kорисник је Центра за социјалну скрб, помаже му највише сусједа Мирјана, а сада и опћинска начелница Марина Kалић за Новости каже да ће му помоћи Тешко се пробија рано прољеће кроз кордунашке зарасле, валовите предјеле. Тек понегдје усамљени оточићи младе, зелене траве, као знаци људског постојања, успију разбити сивило подивљале природе која управо буђењем вегетације открива беживотност простора који су 24 године од ратних сукоба напуштени од човјека. У таквој средини, у пограничном подручју с Босном и

Оскрнављен храм у Мирковцима

У ноћи између 30. и 31. марта непознати починиоци оскрнавили су парохијски храм посвећен Преносу моштију Светог оца Николаја. Парох мирковачки протонамесник Немања Клајић обавестио је надлежне органе реда након чега је извршен увиђај. Извор: ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА

Удружење „Јасеновац“ писало УН: Усташтво се враћа у Хрватску

Удружење логораша „Јасеновац“ Београд упутило известиоцу за људска права генералног секретара УН писмо у ком упозорава на рехабилитацију усташтва у Хрватској. Kако пише „Политика“, међу најмање 50 случајева којима удружење аргументује своје тврдње, нашло се овогодишње избацивање „Дневника Ане Франк“ из обавезне лектире у хрватским школама. Удружење, поред осталог, подсећа и на случај из јуна 2013. године, када се на насловној страни часописа „Војна повијест“, који хрватско Министарство образовања препоручује за часове историје у основној и средњој школи, нашао Јуре Францетић, командант Црне легије из Другог светског рата. „Ово је, међутим, списак насумично издвојених случајева, а било их је вероватно десет пута толико“, каже за „Политику“ почасни председник овог удружења

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.