Зашто врх хрватске државе упорно покушава да „опере“ усташке злочине у другом светском рату. Мачек, а не Павелић, позвао хрватски народ да подржи усташку државу, што је и учињено Од пада Берлинског зида до ових дана дешава се ревизија историје и историографије, „прање руку“ у чијој позадини је порицање злочина који су обележили готово цео прошли век. Ново ишчитавање „учитељице живота“ свело се на то да оно што се догодило – није се догодило. Да све што смо знали, више не знамо. У одмотавању овог клупка замена теза, обмана, крађа и фалсификовања докумената, удвориштва, тајних политика, завера, пропаганди… не морамо да се враћамо далеко уназад, откако се волшебно мењају кривица

Осврнуо бих се на неколико ствари изнетих у тексту Славице Гароње Радованац насловљеном „Колико је било жртава у Јасеновцу” (објављеном 17. априла). Професорка Гароња Радованац скренула је пажњу на изнети број јасеновачких жртава током промоције књиге „Јасеновац” Иве Голдштајна (а који је наведен и у самој књизи) и изразила бојазан да ће та бројка бити прихваћена и од српске јавности, а затим изнела и своја размишљања на основу чега би тај број требало да је већи и како се он може и израчунати. Проблем са утврђивањем броја јасеновачких жртава постоји од тренутка ослобађања логора, па до данас, и један је од највећих проблема који су постојали, како у некадашњој Југославији,