arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Сандра Благић: Свака хумка има једну Јелену, Стоју, Милицу, Алексу, Раду, Стојана, Милана, Јована

7. мај 2019.

Киша неуморно пада а вјетар фијуче и пробија до кости. Пробија до саме душе која се смрзне чим види хумке Доње Градине. Непрегледна поља са гробницама којих има на стотине. Киша која пада није киша већ сузе наших мученика чије су кости још увијек прекривене травом. А њихове душе са Господом стоје. Стоје и гледају потомке, поштоваоце како се односe према њима. Стотине људи и дјеце корачају стазом од туцане цигле и не знају гдје су дошли. Не знају да ходе по костима прадједова, костима дјеце, бака и мајки. Нема више тишине…чује се смијех, врисак, цика, аплауз. Слабо се чује молитва и пој свештеника, слабо се чују они који би

Djuro_Zatezalo_I_i_II.jpg

Казнионица Окружног суда у Госпићу концентрациони логор – Књига Јадовно 1.

7. мај 2019.

Одмах по проглашењу Независне Државе Хрватске, усташе су запосјеле све казнионице и затворе Краљевине Југославије на територији нове државе. Тако су запосјели и казнионицу Окружног суда у Госпићу и у њу, већ од 11. априла 1941. године, почели затварати Србе и комунисте, без обзира на националност, с подручја Госпића и његове околине, а од почетка јуна и из свих крајева НДХ. Казнионица у Госпићу је код старијих грађана овог мјеста позната и под именом „Герихт“ (Gericht, њем., суд). То је велика четворострана зграда, основе 130×130 метара, на два спрата. Крила зграде су међусобно повезана и затварају дворишни простор с бунаром у средини. У предњем, западном дијелу зграде, за Краљевине Југославије

Забрањене и заставе ХОС-а

7. мај 2019.

Послије усташких знамења и амблема, аустријске власти упозоравају учеснике окупљања на Блајбуршком пољу да су забрањене и заставе ХОС-а. Представници почасног блајбуршког вода, који су годинама традиционално носили та обиљежја, славећи Независну Државу Хрватску, сада жале што ће 18. маја морати да носе искључиво званичну заставу Хрватске. Организатори упозоравају учеснике да не носе никакве усташке или сличне симболе јер су неки прошле године одлежали више мјесеци у аустријским затворима због тога. Поручено је да ће комеморација бити одржана у складу са аустријским црквеним прописима, те да неће бити транспарената и других обиљежја. Такође, на конференцији за новинаре, како преносе хрватски портали, упозорено је да ће аустријска полиција бити ригорозна у

Мирослав Лазански

Лазански: Хрвоје Класић и Хрвати хоће да промене историју, али заборављају…

6. мај 2019.

  Гледао сам ових празничних дана мало телевизије драгих нам суседа. Па тако, на ХРТ 4 набасах на емисију која се бави ревизијом историје на просторима бивше СФРЈ. Гост је био уважени загребачки професор, историчар др Хрвоје Класић. Повод је била наводна идеја неких кругова да се у Београду подигне споменик Слободану Милошевићу. Иако мислим да би се тај споменик, пре свега, требао подићи у Загребу. Иако се уважени професор Класић својски трудио да остави бар привид објективности, иако је мало, онако овлаш, опалио и по својима, ипак је закључак био да су за све несреће, трагедије и ратове на просторима бивше СФРЈ криви Срби и Србија. Тако рече професор

Додик: Нећемо дозволити прекрајање историје

5. мај 2019.

Предсједавајући предсједништва БиХ Милорад Додик подсјетио је на зло усташког режима и монстроузна страдања у Јасеновцу и Доњој Градини, прије свега српског, али и свих осталих народа. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да злочин у јасеновачким логорима не смије бити заборављен и да је зато српска држава синоним за слободу српског народа. – Тек 27 година обиљежавамо ово страшно страдање које се догодило прије више од 70 година у Другом свјетском рату. То говори да се хтјело сакрити страшно страдање Срба, Јевреја и Рома, међу којима је било и 20.000 дјеце – рекао је Додик на обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у

Срби без струје у Теслином крају

5. мај 2019.

На месту уништеном током операције „Медачки џеп“. Дом родитеља славног генија сравњен до темеља. Дивосело пусто, у Почитељу живе само две жене. За електрични прикључак Србима траже 90.000 евра Села су остала, људи више нема. Тако данас изгледају подвелебитска места где су живели Срби пре ратних страхота деведесетих година, када су им куће запаљене и срушене, а они натерани да напусте огњишта. У Медаку, смештеном између река Лике и Гламочнице, неколико километара од Госпића, пре деведесетих ту је живело 850 Срба, данас их је педесетак. У Читлуку их је десетак, Почитељу само две жене, а у Дивоселу нема дословно – никога. Она шачица преосталих Срба, пре свега стараца, животари у

Драгослав Бокан

Драгослав Бокан: Страшна је и језива хрватска судбина

4. мај 2019.

Ма како можда неком чудно звучало, ја не мрзим хрватски народ. И поред свега што данас знам о страдању моје породице, ”тамо”; и поред тога што сам, згрожен и заувек потресен, сазнао толико тога о ужасима кроз које су пролазили Срби у хрватској ”тисућу лета сањаној” држави, ја нисам никада замрзео ”све Хрвате”, нити поверовао у то да тамо живе све од реда вампири, монструми и крволочне убице у покушају. Па, нисам луд, ни оболео од неизлечивог гнева и мржње. Одрастао сам, делом (преко летњих ферија), и у маминој Банији и татиној Лици, па сам тамо, у школској библиотеци у банијској Малој Градуси, сазнавао све нијансе и важност борбе Зрињских

Дани(ј)ел Симић: ПОКОЉ ИЛИ КАКО ПРЕИМЕНОВАТИ НЕШТО ШТО НЕМА ИМЕ?

3. мај 2019.

Иницијатива УГ Јадовно 1941, о давању имена геноциду над Србима у вакат Другог свјетског рата, дочекана је на нож од стране неких државних установа. Откуд толикa агресиja? Пише: Дани(ј)ел Симић На почетку треба рећи да овај текст пишем са осјећајем тешке срамоте. Зађите по основним и средњим школама, дјеца неће знати готово ништа о Јадовну, Јасеновцу и њиховом творцу НДХ. Старија популација још и мање. Све су то неке нејасне представе и магловита полуубјеђења, а тек у иностранству ни тога нема. Крајње незнање. У тим условима, када посла има преко главе за све који се тога желе прихватити, овако распреним тоном и неконструктивном реакцијом на иницијативу, доказујемо изреку: Два Србина,

Неоснована пресуда Лукајићу

3. мај 2019.

Организација старјешина Војске Републике Српске /ВРС/ сматра да је без основа пресуда Жупанијског суда у Загребу којом је пуковник ВРС Дане Лукајић осуђен на шест година затвора, те од институција Српске и БиХ тражи да протестују код хрватских власти због његовог неоправданог задржавања и суђења за које нису надлежни. Изразивши чуђење јучерашњом пресудом и неоснованим објашњењем да је Лукајић наводно био командант логора Мањача и да је над затвореницима примјењивао силу, из Организације истичу да је он повремено, у име органа безбједности Бањалучког корпуса, посјећивао затворене и није имао командну дужност. „Оваква правосудна фарса Жупанијског суда, у којој су прихваћена сумњива свједочења против Лукајића, услиједила је након снажних националистичких дивљања

Усташка идеологија и профит од оружја

3. мај 2019.

Бивши хрватски министар одбране Гојко Шушак, на чију годишњицу смрти подсјећају хрватски медији, наређивао је и сам чинио злочине над Србима, а да није умро био би процесуиран у Хашком трибуналу. Рођен у усташкој породици у Широком Бријегу у Југославији, Шушак је у младости емигрирао у Канаду, гдје је био члан усташке емиграције која је рушила Југославију свим средствима. Најпознатија Шушкова пропагандна акција догодила се 1979. године, кад је испред тадашње југословенске Амбасаде у Отави покушао да постави мртвачки сандук са свињом на којој је било написано „Tито“. С обзиром на то да је свиња била жива, цијели случај довео је до истраге коју су спровеле канадске власти због кршења

Доња Градина Фото: РТРС

У недјељу обиљежавање Дана сјећања на жртве усташког злочина

3. мај 2019.

У Доњој Градини код Козарске Дубице у недјељу, 5. маја, биће одржана централна манифестација поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Обиљежавање почиње у 8.30 часова служењем Свете архијерске литургије у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици. Програм ће бити настављен у Спомен-подручју Доња Градина, гдје ће у 11.15 часова бити положени вијенци на гробном пољу Tополе. У 12.00 часова на гробном пољу Храстови биће служен парастос и помен жртвама усташког злочина – геноцида, а вјерски обред подразумијева молитву – православну, јеврејску и ромску, док је у 13.00 часова планирано обраћање званичника. Уочи парастоса

Пoмeн жртвaмa Бљeскa у Oкучaнимa

2. мај 2019.

Нaкoн Бљeскa зaпaднa Слaвoниja je испрaжњeнa oд стaнoвништвa српскe нaциoнaлнoсти, aли ми je дрaгo дa сe живoт врaтиo у тa пoдручja, кaзao je Никoлa Ивaнoвић Првoг мajскoг jутрa, у цркви Свeтoг Димитриja у Oкучaнимa, oдржaнo je мoлитвeнo сjeћaњe зa свe српскe жртвe oпeрaциje Бљeсaк, прoвeдeнe 1. и 2. мaja 1995. гoдинe, у кojoj je пoбиjeн вeлики брoj српских цивилa, a стaнoвништвo je дoживjeлo вeлики eгзoдус. Литургиjу и пoмeн служилo je цjeлoкупнo свeштeнствo Пaкрaчкo-слaвoнскe eпaрхиje, кao и двojицa свeштeникa из Oсjeчкoпoљскe и бaрaњскe eпaрхиje. Црквa je билa пунa вjeрникa кojимa су мнoги рoђaци и члaнoви пoрoдицe пoбиjeни у Бљeску, прeдстaвникa Србa у Хрвaтскoj и прeдстaвникa Србиje. Oсим сaбoрскoг зaступникa Бoрисa Mилoшeвићa, пoмeну

Лукајић неправоснажно осуђен на шест година

2. мај 2019.

 Жупанијски суд у Загребу данас је неправоснажно осудио бившег пуковника Војске Републике Српске Данета Лукајића на шест година затвора због, како је наведено, почињених ратних злочина над заробљеницима на Мањачи код Бањалуке, изјавио је Срни његов адвокат Љубо Павасовић. „Ово је првостепена пресуда са којом нисмо сагласни и сигурно је да ћемо уложити жалбу“, рекао је Павасовић. Лукајић је ухапшен 30. јуна 2018. године у Личком Петровом Селу због сумње да је починио злочин над ратним заробљеницима на Мањачи код Бањалуке у септембру 1992. године. Он је ухапшен док је путовао на обиљежавање Дана сјећања на Јадовно и 77 година од страдања више од 40.000 људи у комплексу усташких логора

Усташки графити у Сплиту

2. мај 2019.

Усташки графити којима се позива на убијање Срба осванули су у центру Сплита, јављају хрватски медији. Зидове зграда у Улици Петра Иљича Чајковског исписани су са: „СС“, „Србе на врбе“, „Нож, колац, Јасеновац“, „Србосјек сиче, четник виче“, уз усташко „У“ којем је додат крст. Хрватски портал „Индекс“ чак објашњава да је „србосјек“, како наводе, „назив од миља за иновативни нож на рукавици који је усташама омогућавао учинковитије клање“. Улица у којој су исписани графити, како се наводи, налази се мање од 100 метра од сједишта „Tорциде“, Клуба навијача сплитског Фудбалског клуба „Хајдук“. Због транспарента „Максови месари“ на утакмицама, ове је сезоне два пута била затворена сјеверна трибина сплитског стадиона на

Загреб сутра изриче пресуду Мањачи, а не пуковнику Лукајићу

1. мај 2019.

Ружица Лукајић, супруга пуковника Војске Републике Српске Данета Лукајића, којег је хрватска полиција ухапсила половином прошле године због наводних ратних злочина, очекује да ће Жупанијски суд у Загребу сутра изрећи пресуду Мањачи, а не њеном супругу. „Имајући у виду чињеницу да је ријеч о политичкој пресуди и монтираном процесу, мислим да ће мог супруга осудити и да ће остати тамо јер ће то бити пресуда Мањачи, а не Данету Лукајићу“, рекла је Лукајићева Срни. Она је навела да су адвокати припремили жалбу коју ће уложити на првостепену пресуду. Лукајићева је потврдила да ће у 11.00 часова присуствовати изрицању пресуде, након чега ће посјетити супруга у затвору Реметинец, за шта је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА