Zašto vrh hrvatske države uporno pokušava da „opere“ ustaške zločine u drugom svetskom ratu. Maček, a ne Pavelić, pozvao hrvatski narod da podrži ustašku državu, što je i učinjeno Od pada Berlinskog zida do ovih dana dešava se revizija istorije i istoriografije, „pranje ruku“ u čijoj pozadini je poricanje zločina koji su obeležili gotovo ceo prošli vek. Novo iščitavanje „učiteljice života“ svelo se na to da ono što se dogodilo – nije se dogodilo. Da sve što smo znali, više ne znamo. U odmotavanju ovog klupka zamena teza, obmana, krađa i falsifikovanja dokumenata, udvorištva, tajnih politika, zavera, propagandi… ne moramo da se vraćamo daleko unazad, otkako se volšebno menjaju krivica

Osvrnuo bih se na nekoliko stvari iznetih u tekstu Slavice Garonje Radovanac naslovljenom „Koliko je bilo žrtava u Jasenovcu” (objavljenom 17. aprila). Profesorka Garonja Radovanac skrenula je pažnju na izneti broj jasenovačkih žrtava tokom promocije knjige „Jasenovac” Ive Goldštajna (a koji je naveden i u samoj knjizi) i izrazila bojazan da će ta brojka biti prihvaćena i od srpske javnosti, a zatim iznela i svoja razmišljanja na osnovu čega bi taj broj trebalo da je veći i kako se on može i izračunati. Problem sa utvrđivanjem broja jasenovačkih žrtava postoji od trenutka oslobađanja logora, pa do danas, i jedan je od najvećih problema koji su postojali, kako u nekadašnjoj Jugoslaviji,