arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

КОМЕНТАР: Стипе Фрушкогорац и погром Албанаца у Србији

Има један кућерак у Срему и у њему – Стјепан Месић. У викендици Александра Попова на Фрушкој гори, чувени мртвозорник СФРЈ учествовао је на конференцији о антифашизму наводећи да се „Јасеновац и Блајбург не смеју изједначавати“. Сасвим природан став, рекло би се, али је неприродно то што га изриче баш Стипе. Ево једног подсећања како је током говора у Аустралији, почетком деведесетих, баштинио тековине борбе против Трећег рајха: – Немамо ми Хрвати коме да се извињавамо. За разлику од других ми смо два пута победили. Први пут 10. травња 1941, када су нам силе Осовине признале државу (НДХ), а други пут после рата када смо се са победницима нашли за

Пуно срце у празној кући

И у Доњим Руjанима се однедавно обистинила паклена усташка жеља да истриjебе све што jе српско – записао сам почетком августа 1990. године. Одолиjева jош само гробље са црквом и групице старовремских камених кула сазиданих од финог тесаника коjе подсjећаjу на киклопске стећке. Куће су одавно пусте и затворене и у њима нема жива ока од Маљковића, Ерцега, Денића, Лалића, Козомара, Глигића, Бачковића, Стоjића, Билана, Глишића… Нема ни Бошковића. Ту гдjе jе тог злог љета 1941. године живjела задруга од преко двадесеторо чељади, остале су само лиjепе камене куће и помоћне зграде коjе као уклете зврjе пусте и затворене. Пусто и около на широким ливадама и пашњацима на коjима су

Фото: YouTube Screenshot

ЛОРДАН ЗАФРАНОВИЋ 40 ГОДИНА КАСНИЈЕ: Сцене злочина из аутобуса стварно су се десиле на путу ка Поповом пољу!

– Моја матер није ишла даље од Сплита, а за живота је промијенила осам држава! Printscreen Tanjug/Video Тако је 16. децембра 2018. у Београду, у Центру за културну деконтаминацију, обраћање започео Лордан Зафрановић, отварајући јубиларну пројекцију свог великог и оспораваног филма „Окупација у 26 слика“, а који је 2018. године славио 40 година од завршног снимања и приказивања пред југословенском и свјетском публиком. Филм који је 1978. године снимио млади југословенски редитељ, дипломац чувене прашке академије, уздрмао је и публику и стручну јавност, а државне службе опоменуо на страшне злочине прекривене присилом ћутања. Као да су сви већ били заборавили херцеговачке јаме, гробна јасеновачка поља, дјецу са Козаре, крваво море

Лажна слика државе којој је злочин био програм и циљ

Лажна слика државе којој је злочин био програм и циљ

Хрватско суочавање с трауматском прошлошћу умногоме је компликованије, теже и спорије него у већини европских земаља. Пише: Славко Голдштајн Након рекламно замашне најавне кампање, Јутарњи лист је у суботу 6. фебруара 2016. објавио невелику фотомонографију на 104 странице, с око 120 снимака из раздобља 1941-1945, под насловом “Живот у НДХ”. Жао ми је што је лист у којем повремено сурађујем објавио такву књижицу, али ми је драго да ми је главни уредник тог листа, кад сам му телефонски најавио да о томе желим написати негативну критику, спремно одговорио да су ми и за такав текст ступци Јутарњег листа отворени. Наслов књижице “Живот у НДХ” неумјесно је претенциозан, јер “живот” подразумијева

Усташе срушиле, СПЦ поново зида

Уз помоћ хрватске и српске канцеларије за вере у току је обнова и манастира Пакра Један од манастира чија је обнова у току јесте и манастир Пакра, између Пакраца и Дарувара. Име је добио по истоименој речици, која протиче поред њега, каже даруварски парох отац Ђорђе Остојић Ова православна светиња, која се у историјским изворима назива и Нова Пустиња, са црквом посвећеном Ваведењу Пресвете Богородице, спомиње се још средином 16. века. Некада је био најбогатији манастир у овом делу Славоније, имао је њиве и шуме, рибњаке, своје раднике, па чак и хидроцентралу. – Постоје сведочанства да је манастир основан у 15. веку, а након најезде Турака је запуштен. Заједно с

Србима из „Лоре“ 1,5 милиона евра

Преживелим Србима из “Лоре” Хрватска ће платити нешто мање од 1,5 милиона евра на име одштете за противзаконита хапшења и скандалозне истраге у злогласном војном логору код Сплита. То је сума која се очекује по завршетку свих поступака које су покренули не само преживели српски страдалници него и хрватске невладине организације. Истовремено, све су гласнији захтеви да се утврди одговорност доскорашњег државног тужиоца Младена Бајића, који је у време масовних хапшења и одвођења Срба у “Лору” био заменик војног тужиоца у Хрватској војсци. Кривац на сигурном Бајић је тренутно на функцији заменика државног тужиоца. Хрватски социолог и новинар Дарко Петричић захтева да Бајић хитно одговара за све што је урадио

Антифашисти траже забрану комеморације 18. маја

Антифашистичке организације Аустрије, Италије, Хрватске и Словеније одржале су данас протестни скуп у центру Блајбурга, са кога су затражили забрану профашистичког и проусташког окупљања на овом мјесту 18. маја. Предсједник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске Фрањо Хабулин рекао је да окупљање на Блајбуршком пољу није ништа друго него нарицање за пропалом усташком пара-државом, за покретом и идејом који су тешко компромитовали хрватско име, а за собом оставили крвави траг. „Усташе су толико били досљедни у провођењу фашизма, да су и њихови окупаторски покровитељи били згрожени шта и како раде“, рекао је Хабулин. Он је додао да му је жао што у тој превари учествује и Католичка црква и Хрватска

Симпатизер усташа на челу репрезентације

Некадашњи хрватски фудбалски репрезентативац Јосип Шимунић, познат по инциденту на Максимиру када је након пласмана на Свјетско првенство у Бразил узвикивао усташки поздрав „За дом спремни!“, изабран је за селектора репрезентације Хрватске до 19 година. Шимунић је већ био у тренерском штабу хрватске репрезентације као помоћник некадашњег селектора Анте Чачића, преносе хрватски медији. Он је познат по усташким ставовима и казни УЕФА која је услиједила након скандала на Максимиру 2013. године. Шимунић је тада практично остао без учешћа на Свјетском првенству, а у образложењу одлуке УЕФА је очитала Шимунићу праву историјску лекцију о злочиначком режиму усташа. Њему то није било довољно, па се обратио Европском суду за људска у Стразбуру,

„Жицом су везивали људе за стабло и бацали у реку“: „Нестале“ језиве фотографије из Јасеновца?

Бранко Савић, фото-репортер тек основаног Танјуга, 4. маја 1945. са партизанима ушао је као први новинар на свету у Јасеновац и своја сећања педантно уписао у новинарску белешку, под насловом „Пут на фронт“, чији садржај објављује лист Недељник. Међутим, фотографије које је тада направио никада нису угледале светлост дана, склоњене су да се не би виделе све страхоте овог концентрационог логора, да се не би нарушавало крхко „братство и јединство народа и народности“ у новој Југославији. „Деда Бранко нам је често, с пуно емоција и детаља описивао тај новинарски задатак и страхоте које је видео у Јасеновцу. Причао је да је филмове послао из Загреба за Београд. Тек када се

Председница Хрватске посетила Блајбург

Председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић посетила је Мацељ, Блајбург и Худу јаму, положила цвеће и запалила свеће за жртве убијене од припадника Југословенске армије после завршетка Другог светског рата, саопштила је њена прес служба. „Масовним убиством ратних заробљеника и цивила, међу којима је било рањеника и деце, прекршене су све цивилизацијске норме и одредбе хуманитарног права, пре свега Женевска конвенција о ратним заробљеницима из 1929. Био је то размерно највећи поратни масовни злочин у Европи након Другог светског рата, за који нема оправдања, као ни за било који други злочин учињен над било киме и од било кога”, наводи се у саопштењу, преноси Бета. Уз то се додаје да „та и

ЧЕМУ ПРОГЛАШЕЊЕ СВЕТИМ АКО ИСТИНА НИЈЕ ЈАСНА?

Папа Фрањо сматра да проглашење Алојзија Степинца светим „не би служило ничему ако истина није јасна“. На повратку са тродневне посјете Бугарској и Сјеверној Македонији папа Фрањо је у изјави за ХРТ навео да је Степинац „био крепостан /узоран/ човјек, па га је Црква прогласила блаженим“. „Али, у одређеном тренутку, у процесу канонизације постоје нејасне тачке – историјске тачке“, рекао је папа Фрањо. Папа истиче да се „молио, промишљао, тражио савјете и увидио да треба да затражи помоћ од /Његове светости патријарха српског/ Иринеја“. „Он је велики патријарх. Иринеј је помогао, формирали смо заједничку историјску комисију и сарађивали. И Иринеју, и мени је једини интерес истина“, напомиње папа. Папа Фрањо

Сандра Благић: Свака хумка има једну Јелену, Стоју, Милицу, Алексу, Раду, Стојана, Милана, Јована

Киша неуморно пада а вјетар фијуче и пробија до кости. Пробија до саме душе која се смрзне чим види хумке Доње Градине. Непрегледна поља са гробницама којих има на стотине. Киша која пада није киша већ сузе наших мученика чије су кости још увијек прекривене травом. А њихове душе са Господом стоје. Стоје и гледају потомке, поштоваоце како се односe према њима. Стотине људи и дјеце корачају стазом од туцане цигле и не знају гдје су дошли. Не знају да ходе по костима прадједова, костима дјеце, бака и мајки. Нема више тишине…чује се смијех, врисак, цика, аплауз. Слабо се чује молитва и пој свештеника, слабо се чују они који би

Djuro_Zatezalo_I_i_II.jpg

Казнионица Окружног суда у Госпићу концентрациони логор – Књига Јадовно 1.

Одмах по проглашењу Независне Државе Хрватске, усташе су запосјеле све казнионице и затворе Краљевине Југославије на територији нове државе. Тако су запосјели и казнионицу Окружног суда у Госпићу и у њу, већ од 11. априла 1941. године, почели затварати Србе и комунисте, без обзира на националност, с подручја Госпића и његове околине, а од почетка јуна и из свих крајева НДХ. Казнионица у Госпићу је код старијих грађана овог мјеста позната и под именом „Герихт“ (Gericht, њем., суд). То је велика четворострана зграда, основе 130×130 метара, на два спрата. Крила зграде су међусобно повезана и затварају дворишни простор с бунаром у средини. У предњем, западном дијелу зграде, за Краљевине Југославије

Забрањене и заставе ХОС-а

Послије усташких знамења и амблема, аустријске власти упозоравају учеснике окупљања на Блајбуршком пољу да су забрањене и заставе ХОС-а. Представници почасног блајбуршког вода, који су годинама традиционално носили та обиљежја, славећи Независну Државу Хрватску, сада жале што ће 18. маја морати да носе искључиво званичну заставу Хрватске. Организатори упозоравају учеснике да не носе никакве усташке или сличне симболе јер су неки прошле године одлежали више мјесеци у аустријским затворима због тога. Поручено је да ће комеморација бити одржана у складу са аустријским црквеним прописима, те да неће бити транспарената и других обиљежја. Такође, на конференцији за новинаре, како преносе хрватски портали, упозорено је да ће аустријска полиција бити ригорозна у

Мирослав Лазански

Лазански: Хрвоје Класић и Хрвати хоће да промене историју, али заборављају…

  Гледао сам ових празничних дана мало телевизије драгих нам суседа. Па тако, на ХРТ 4 набасах на емисију која се бави ревизијом историје на просторима бивше СФРЈ. Гост је био уважени загребачки професор, историчар др Хрвоје Класић. Повод је била наводна идеја неких кругова да се у Београду подигне споменик Слободану Милошевићу. Иако мислим да би се тај споменик, пре свега, требао подићи у Загребу. Иако се уважени професор Класић својски трудио да остави бар привид објективности, иако је мало, онако овлаш, опалио и по својима, ипак је закључак био да су за све несреће, трагедије и ратове на просторима бивше СФРЈ криви Срби и Србија. Тако рече професор

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Злочин без казне

Злочин се десио у прољеће 1992. Тада је побијено најмање двадесеторо ромске

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.