Hrvatska Архиве - Страница 17 од 41 - Јадовно 1941.

Бојан Д. Ђокић: У НДХ нису постојали логори за децу, била су то прихватилишта и сабиралишта

9. октобар 2019.

Настојање да се вишеструко умањи званични број жртава логора Јасеновац није више својствено само хрватским историчарима. Протеклих неколико година колегама из лепе њихове у тој работи прикључили су се и неки од српских историчара. У свом научном раду под насловом „Логор Јасеновац у уџбеницима историје за 8. разред основне школе“ историчар Музеја жртава геноцида у Београду у ревизији и дисторзији Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ, отишао је много даље. Следи неколико ауторових научних сазнања и закључака а чланак у његовом интегралном облику можете прочитати ОВДЕ. Анализа осам уџбеника историје за 8. разред основне школе који су одобрени од надлежних просветних органа Републике Србије показала је да

Немања Девић: Смиљанска беседа

9. октобар 2019.

На иницијативу удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке, код масовне гробнице у Теслином Смиљану у којој је сахрањено најмање 500 Срба побијених у време Независне Државе Хрватске, 30. јуна 2018. потомци и поштоваоци жртава су поставили Часни крст. Том приликом прочитана је Смиљанска беседа Немање Девића чији текст преносимо у целини. Памтећи скупе, Данас пролазимо стазама коју су, ма где да смо рођени, прошли наши преци. Стазама које су натопљене сузама и крвљу наших новомученика. Стазама крстоносним и стазама светих. И зато данашњи ход по тој каменитој путањи не представља наш подвиг, већ благослов што смо се удостојили да тим стопама пођемо. Често се на тужном и патњама ишараном лицу

Увод из књиге: Ђуро Затезало – „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945.

8. октобар 2019.

Свједочанства избјеглих од смрти само су дио истине преживјелих свједока што се све догађало и на које све начине мученички страдало и умирало. Многи су рањени умрли, а да нитко није записао њихове патње. Злочинци који су своје изјаве давали на послијератним суђењима, тек дјеломично говоре о истини и о ономе што се све дешавало на губилиштима, јер је сваки зликовац и на суду када се бранио, свим снагама умањивао злодјела које је починио. Због тога су многе истине о озакоњеним усташким злочинима остале недоречене их прешућиване, и због онога – није још вријеме, треба дистанца од 50 година, треба сачекати, то би вријеђало осјећаје народа коме су усташе припадале.

СВЕТЕ СЛИКЕ ПРЕТОЧИО У СВЕТЕ ЗИДИНЕ: Млади архитекта (27) урадио Спомен-музеј у Старом Броду

7. октобар 2019.

Са само 27 година урадио је дела која би била довољна за један просечан радни и уметнички век. Пише: Драго Гајић Млади архитекта из Зворника Новица Мотика са 27 година, урадио је дела која би била довољна за један просечан радни и уметнички век. А круна његовог плодног рада је Спомен-музеј у Старом Броду, за који је пројекат урадио бесплатно, чиме је обележено 77 година од страдања више од шест хиљада Срба, голоруких људи, жена и деце, који су пред разулареним усташама бежали из Пала, Олова, Кладња, Сокоца, Хан Пијеска, Рогатице и Вишеграда ка Дрини, Србији и слободи, кад су их на зверски начин побиле хорде Јуре Францетића, припадници злогласне

Иво Лучић: О несталим женама у Равном, након 75 година

7. октобар 2019.

О нестанку жена нијесам ништа знао све донедавно, као ни већина мојих вршњака. Дознао сам у једном посебном тренутку од пријатеља из страдале фамилије . Војко је цијели свој живот чувао њезине ципеле. Биле су црне, фине, рађене на модеран начин, а не сељачке какве су друге ђевојке носиле. Сава их није пуно пута носила. Понекад на дернек или славу. Можда који пут на састанак с момком. Вјерала се с једнијем Чихорићем из Чваљине. Тад је на ашиковању обавезно било присутно и још какво чељаде. Војко је био висок и стасит, коштуњава лица и великих брчина. До краја живот носио је шалваре. Kао да је настојао задржати вријеме. Остао је

Носовић: Истином против заборава и лажи о страдању Срба

7. октобар 2019.

Новоизабрани предсједник Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић рекао је да је ова организација једина аутентична организација која може искрено и из прве руке да свједочи о свим злодјелима које су хрватске и муслиманске стране чиниле српском народу. Анђелко НосовићФото: СРНА Носовић је изразио наду да ће овај савез доћи до позиције коју заслужује, односно да буде не од посебног, већ од изузетног значаја за Републику Српску. Он сматра да ће то бити веома тешко реализовати, јер је Савез у посљедњих неколико година у стагнацији и потребно је много тога урадити како би се ствари покренуле са мртве тачке. Носовић наглашава да је потребно учинити све како би Савез постао

Владика Јован Ћулибрк: Прoфeсиoнaлни истoричaри знajу кo je Гидеон Грајф, сви знajу дa je циркус

7. октобар 2019.

Нa нeдaвнoj трибини у Загребу, на којој су гoстoвaли историчари с бeoгрaдскoг Институтa зa сaврeмeну истoриjу, дjeлoвaње историчара Гидеона Грајфa, коментарисао је предсједник УО Музеја жртава геноцида из Београда и предсједник Одбора за Јасеновац САС СПЦ, пaкрaчкo-слaвoнски влaдикa Joвaн Ћулибрк. „Mи имaмo сaдa случaj рeвизиoнизмa у Србиjи и у Рeпублици Српскoj кojи je мaсивaн с нaшe стрaнe. To je пoдршкa лaжнoj причи с прoфeсoрoм Гидeoнoм Грајфoм, кojи сe пojaвиo у Србиjи. Сви знaмo кo je, прoфeсиoнaлни истoричaри знajу кo je, сви знajу дa je циркус, jeр Грајф вeћ гoвoри o 1.400.000 жртaвa Jaсeнoвцa, знaчи, ниje риjeч ни o 700.000, нeгo o 1.400.000. И нaукa, струкa ћути, кao штo су ћутaли

Уместо о логорима, филм о “прихватилиштима” за српску децу

6. октобар 2019.

Док у хрватским биоскопима буде приказиван филм о страдању српске дјеце са Kозаре у усташкој Независној Држави Хрватској /НДХ/, хрватски бискупи настојаће да испричају своју истину о дјечијим логорима како би разводнили трагедију српских малишана и поново ревидирали историју. У Загребу се одржава премијера Филма “Дневник Диане Будисављевић” о хероини која је спашавала жену и дјецу из усташких логора. Међутим, истог дана биће приказан и филм “Дјечије прихватилиште Сисак”, а тамо ће бискупи покушати да објасне зашто су дјеца у том “усташком одмаралишту” тако често умирала, наводи хрватски историчар Хрвоје Kласић. Он подсјећа да је и прије двије године, нимало случајно баш на међународни Дан сјећања на жртве Холокауста, у

Бећковић: Република Српска судбину везала за српску културу

6. октобар 2019.

Академик и књижевник Матија Бећковић рекао је да је Република Српска замијенила Црну Гору и своју судбину везала за судбину српске културе. – Шта су Леотар и Требиње без Дучића, шта Змијање без Кочића, шта Грмеч без Ћопића, шта Козара без Куленовића, шта Рзавски брегови без Иве Андрића – поручио је Бећковић. Он је оцијенио да се Црна Гора након шест вијекова предала. – Предали су се јуначки, под оружјем и у народној ношњи. Али то није Црна Гора већ Монтенегро, који је напунио 13 година. Још је малољетан и не одговара за своје поступке. У 21. вијеку почиње испочетка. И као што је такозвана Република Косово, тако је такозвана

Сисак: Помен на страдање српске дјеце са Козаре

5. октобар 2019.

На дјечијем гробљу у парку Диане Будисављевић у Сиску, одржан је помен на страдање српске дјеце са Козаре у дјечијем логору у Сиску током Другог свјетског рата. Овај логор био је један од неколико дјечијих логора у НДХ-а, што је јединствен случај у људској историји. И данас је са овог мјеста поручено да се овакав злочин не смије никада заборавити, као и да се треба супротставити ревизији историје у Хрватској која је и те како присутна. Безбрижно дјетињство и одрастање, дјечије играрије за Добрилу и њене другаре, били су само недосањани сан. У љето 1942. године, преживјела је голготу дјечијег логора у Сиску, а ожиљци у њеном сјећању не блиједе

Надежда Винавер – ЈАСЕНОВАЧКО ЗАШТО

5. октобар 2019.

Надежда Винавер Разговарао Владимир Димитриjевић Потпуно синхронизовани, на међусобно врло удаљеним местима (без савремених средстава обавештавања), потпуно су исти начини убиjања (од опкољавања села до похода на школе са православном децом…), исти методи мучења са таквим детаљима да jе свима одувек морало бити jасно да jе учење за таква дела било добро организовано, да су припреме биле систематичне, да ниjедан краj НДХ ниjе прескочен, да су „радне“ групе спремно чекале да покажу своj наук. Њихов радни учинак jе био високопродуктиван, ниjедан метод ниjе заказао, ниjедна справа за мучење и убиjање ниjе подбацила, ниjедна жеља убица ниjе остала неиспуњена. То jе реалност коjу нико не може да оспори Наш саговорник jе

МИЛОДРАГ СТАНОЈЕВИЋ: Сам пред непријатељском колоном

4. октобар 2019.

Међу борцима које је ЈНА, септембра 1991., мобилисала био је и Милодраг Станојевић из Котурова. Милодраг је рођен 7. децембра 1970. године у Бадену (Аустрија) гдје је живио до своје шесте године када се са породицом преселио у Котурове под Козаром. Отац Ђуро и мајка Милица поред њега имали су још три кћерке: Мирјану, Марину и Биљану. Иако је већина бораца са дубичког простора била мобилисана у 11. партизанску, касније Дубичку бригаду, Милодраг је био на дужности у 43. приједорској бригади. Поред тога што је био веома млад, због храбрости показане на ратишту унапређен је у потпоручника и дата му је команда над четом. Саборци су га описивали као изузетно

Алојзије и Николај

4. октобар 2019.

Време је заиста да се каже да изједначавање злочинаца из доба нацизма са онима који то нису били не може бити ништа друго него облик реафирмације нацизма Занимљиво би било одгонетнути ко је први уопште дошао на идеју да направи историјско поређење – читај историјско изједначавање – између загребачког надбискупа Алојзија Степинца и владике охридског Николаја Велимировића. У скоријој прошлости, то је прошле године урадио Чедомир Јовановић, у интервјуу за загребачке новине о 20-годишњици операције „Олуја”. Поред других ствари које су пријале тамошњим ушима изјавио је да су „обојица подједнако контроверзни”. Добро, Николај јесте контроверзан, да ли више, мање или исто као Степинац рецимо да није толико важно. Чему уопште,

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА ВОЈНИКА ЈНА У КАСАРНИ У БЈЕЛОВАРУ

2. октобар 2019.

Навршило се 28 годинa од страдања воjника ЈНА у касарни у Бjеловару 29. септембра 1991. године, а за то jош нико ниjе одговарао нити jе осуђен. Припадници хрватског Збора народне гарде (ЗНГ) почели су општи напад на све воjне обjекте ЈНА у гарнизону Бjеловар, коjи су већ 15 дана били под тоталном блокадом, а након предаjе касарне, стриjељали су троjицу официра, шест воjника и шест резервиста. По уласку у касарну Јуре Шимић, у своjству предсjедника Кризног штаба Бjеловара, наредио jе да се заробљени воjници и старjешине скину до поjаса, а потом jе издвоjио команданта пуковника Раjка Ковачевића и његове помоћнике, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића и

Душан Буковић: ИЗВЕСНИ ПАСУСИ О ВЕЛИКОХРВАТСКОМ ДИКТАТОРУ-ХЕГЕМОНИСТИ ЈОСИПУ БРОЗУ ТИТУ

2. октобар 2019.

Великохрватски диктатор-хегемониста Јосип Броз “Тито” био папин почасни каноник Београдски лист, „Борба“, од 30. јуна 1971. године донео је честитку папи Павлу VI, коју је упитио пилигрински фратар, поклоник св. Госпе Фатимске, Малешки витез и његов ПОЧАСНИ КАНОНИК Јосип Броз “Тито”, где стоји: “Честитка председника Тита папи Павлу“ Председник Републике Јосип Броз Тито упутио је папи Павлу VI следећи телеграм: ‘Годишњица крунисања Ваше Светости пружа ми пријатну прилику да Вам упутим искрене честитке са жељама за дуг живот, добро здравље и сталан успјех Ваших племенитих настојања у корист правде, напретка човечанства и очувања мира у свијету’…“ (Види: Честитка председника Тита папи Павлу…, „БОРБА“, Београд, 30. јун 1971). Полазећи од чињенице