arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Бари Литучи: Откривање истине о геноциду на Србима – питање националне безбједности

27. октобар 2019.

Србија разоткривање истине о геноциду над српским народом у Хрватској током Другог свјетског рата мора схватити као питање националне безбједности првог реда, изјавио је оснивач њујоршког Института за Холокауст и проучавање геноцида над Србима у Јасеновцу Бери Литучи.   – Да истина о страдању Срба од усташа није сакривана, не би вам се догодиле све несреће у ратовима деведесетих, укључујући и изгон народа из Хрватске и са Косова. НАТО се никада не би усудио да бомбардује вашу земљу да претходно нисте сатанизовани у цијелом свијету, дјелимично и својом кривицом – рекао је Литучи. Он истиче да узроке дијела проблема српског народа види и у раду Музеја Холокауста у Вашингтону, који

Кроз српску историју са Драгославом Боканом

27. октобар 2019.

За сајт Српска историја говори Драгослав Бокан, српски режисер, књижевник, колумниста, публициста, бивши политичар Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА … – Ваша мајка као мала девојчица доживела тешку судбину? – Моја мајка Милка (девојачки Деветак), родом из Мале Градусе на Банији је имала две године када су јој хрватске усташе одвеле оца Ђуру и ђеда Душана у Јасеновац, одакле се никада нису вратили… А начин на који се њен тата последњи пут опростио од ње представља страшни и величанствени пример страдања нашег народа у њиховом завичају окупираном од стране Павелићевих монструма у човеколиком обличју. Наиме, хрватски војник, иначе предратни Ђурин пријатељ, допустио му је да се,

Душан Ј. Басташић: О једном несрећно одабраном поређењу и контексту

24. октобар 2019.

Чини се да се „мит и увећавање броја жртава“ које Немања Девић помиње у своме пост скриптум несрећно одабраном контексту и поређењу са измишљеним разлогом страдања малих Рома у Крагујевцу, односи на Јасеновац. Млади али већ увелико афирмисани српски историчар Немања Девић, указао је јуче на својој фејсбук страници на један фалсификат, како сам каже, умјетничку конструкцију приказану у ратном (и пропагандном) филму “Крвава бајка“, сценаристе и режисера Бранимира Тори Јанковића, снимљеног 1969. године. Треба рећи да је овај филм награђен Сребрном пулском ареном за режију, Октобарском наградом на фестивалу у Крагујевцу и „Златном ружом „Лидице“ у Карловим Варима. Не треба подсјећати да је ријеч о једном од култних филмова

Душан Никодијевић: Број од 700.000 жртава Јасеновца нема чврсто утемељење

23. октобар 2019.

Озбиљне критике моје књиге „Јасеновац између броја и жртве” тек очекујем. Било је неких „апела“ на друштвеним мрежама, али то не бих да коментаришем. Душан Никодијевић (Фото: Дејана Баталовић) Број људи који су изгубили животе у комплексу концентрационог логора Јасеновац и даље је контроверзно питање у Србији. Дисторзија Холокауста се у Хрватској одиграва у неколико различитих облика, о чему смо писали на Таласу, због чега је питање броја страдалих у поменутом логору од великог значаја. Књига „Јасеновац између броја и жртве” Душана Никодијевића, историчара и вишег библиотекара, представља један корак ближе веродостојном утврђивању броја жртава. Промоција ове књиге одржана је 21. октобра у Народној библиотеци, а тим поводом за Талас

У Загребу идентификовани посмртни остаци 13 српских жртава

22. октобар 2019.

У Загребу је обављена идентификација посмртних остатака 13 српских жртава страдалих на подручју Хрватске у току оружаног сукоба на простору бивше Југославије од 1991. до 1995. године, саопштено је из Комисије за нестала лица Владе Србије. Идентификација је обављена данас у Заводу за судску медицину и криминалистику Медицинског факултета у Загребу, уз присуство чланова породица. У саопштењу је наведено да су у Глини ексхумирани посмртни остаци пет особа, у мјесту Шаш и Личној Јасеници посмртни остаци по двије особе, а у Малом Козинцу, Тушиловцу, Горњем Сјенаку и Пољанама по једне особе. Посмртни остаци свих 13 лица идентификовани су методом ДНК анализе, а њихова сахрана биће обављена у складу са израженим

Душан Никодијевић: Најмање 99.000, највише 208.000 жртава логора Јасеновац–Стара Градишка

22. октобар 2019.

Представљена књига „Јасеновац, између броја и жртве“ БЕОГРАД – Књига историчара Душана Никодијевића „Јасеновац, између броја и жртве“, у издању београдског Музеја жртава геноцида, представљена је данас у Народној библиотеци Србије. Промоција је организована поводом Дана сећања на српске жртве у Другом светском рату, када су 21. октобра 1941. године извршена масовна стрељања у Крагујевцу, као и поводом Дана сећања на 22. април 1945. године, када је извршен пробој последњих заточеника Јасеновца. Књига, која се базира на сведочењима преживелих заточеника и логораша Јасеновца, и на основу чијих је исказа аутор сачинио елаборат, наводи податке о минималном и максималном броју жртава, а у извесном смислу баца ново светло на досад презентоване

Стефан Радојковић: Научно ревидирање броја жртава Јасеновца неће ревидирати историју

21. октобар 2019.

Имамо поименични списак од око 90.000 жртава Јасеновца,  допуњава се и процена је ће ићи највише до 120.000 или 130.000 страдалих, каже Радојковић. На дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, 21. октобра, у Народној библиотеци Србије биће промовисана књига „Јасеновац између броја и жртве“, историчара Душана Никодијевића, а у издању Музеја жртава геноцида. Књига се бави бројем страдалих у Јасеновцу, једном од најболнијих тема (не само) овога народа. Пребројавање жртава и данас траје, више од седамдесет година после окончања Другог светског рата, а у тренутку када су све гласнији покушаји ревизије историје и судбине народâ.Управо због тога што број страдалих у Јасеновцу варира од свега неколико десетина

АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СВЕТИХ СРПСКИХ НОВОМУЧЕНИКА ЈАСЕНОВАЧКИХ

18. октобар 2019.

Ваша Светости, Ваша Високoпреосвештенства, Ваша Преосвештенства! Пишемо дубоко узнемирени покушајима ревизије историје страдања српског народа у клеронацистичкој НДХ и свесног потпуно неутемељеног смањивања броја жртава како у злогласном концентрационом логору Јасеновац, тако и у целој НДХ. Оно што посебно узнемирава све нас јесте чињеница да се „Туђмановој историографији“ последњих година све више и све гласније придружује и владика славонски Јован (Ћулибрк). И не само неутемељеном одбраном Степинца (узгред, потпуно раскринканом), него и узнемирујућом ревизијом о питању броја жртава у Јасеновцу. Владика Јован и представници Музеја жртава геноцида из Београда на челу са Вељком Ђурићем Мишином (чија директорска фотеља директно зависи управо од владике Јована као председника Управног одбора Музеја) игноришу

Сисак: Споменик оштећен, логорска зграда претворена у позориште

17. октобар 2019.

У Сиску, градићу у коме су усташе имале највећи концлогор са српску дјецу са Козаре, данас нема правог помена на овај злочин, а зграда логора претворена је у простор за биоскоп и позориште и сада носи назив „Кристална коцка ведрине“. Некадашња главна зграда логора у Сиску, данас позната као Кристална коцка ведрине (фото:Nikola Vukobratović) Хрватски шовинисти и неки бискупи негирају систематски усташке логоре за дјецу и називају их „хуманитарним установама“, а усташофили упадају на комеморације са поздравима „За дом спремни“, наводи портал Експрес. Скулптуру код моста од цигле у Сиску, посвећену побијеној дјеци, названу „Недовршене игре“, вандали су оштетили и сада пропада необиљежена. Аутори споменика Габријела Колар лично је познавала

Академик Љубодраг Димић упозорава: Ако се не суочимо са падом наталитета, бићемо земља на којој ће живети други народи

17. октобар 2019.

Срби су поделили судбину југословенске државе, што је породило дезоријентацију. Чувари братства и јединства постали су догматизовани заговорници српства. Аутор: Љиљана Бегенишић Уколико се Србија не суочи са проблемом наталитета, озбиљно му и систематично не приступи, остаћемо запуштено друштво и народ који сам себи укида будућност. Постаћемо држава са опустелим територијама, празним учионицама, запуштеним њивама, затвореним фабрикама, држава остарелих јединаца и све бројнијих пензионера. За академика Љубодрага Димића, претња да ћемо остати пуста земља на којој ће живети неки други народи једна је од највећи српских мука. Иако је Србија држава која се суочава са низом скоро нерешивих политичких проблема – не знамо где су нам границе, да ли идемо

“Насиље на сваком кораку”

14. октобар 2019.

Убиство аустријског надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије је изазвало насилне антисрпске демонстрације гневних Хрвата и муслимана тог истог дана, 28. јуна 1914, и већим делом сутрашњег дана. Ово је довело до дубоке међуетничке подељености каква није забележена у дотадашњој историји. Руља је усмерила свој бес ка пословном простору у власништву знаменитих Срба, Српској православној цркви, школама, Српском културном друштву “Просвјета”, које је имало своје просторије у готово свим већим градовима, банкама и редакцијама српских новина. Током насиља у многим местима било је и мртвих. Предвече, 28. јуна 1914. године у Загребу је била несносна спарина. Али то не спречава неколико стотина Загрепчана, после вести да је у Сарајеву

Служен помен страдалима у Занасовићима

12. октобар 2019.

У суботу 5. октобра, на Задушнице, дан када се сећамо наших упокојених, парастос за све умрле сулужен је и у Храму Рођења Пресвете Богородице у Бугојну. Након службе, окупљени верници, предвођени својим свештеником о. Славишом Ђурићем, упутили су се у Занасовиће, да се и тамо помоле за душе невино страдалих, да их се сете. У селу Занасовићима налази се највеће српско стратиште из Другог светског рата у општини Бугојно. На месту где данас стоји скроман споменик, Бугојанске усташе, предвођене Бранком Куштром, убиле су око 1700 православних Срба, пре свега из Бугојна и Скопаљске долине, али и Купреса, Ливна, Дувна и Гламоча. Међу страдалима су била и три угледна Ливњака –

Амиџић: Хрвати су ми убили оца, а мене прогласили четником. Имао сам само 15 година (ВИДЕО)

12. октобар 2019.

„Неке ствари се никада не забораве. Људи покушавају да шминком сакрију све, да се праве да је све нормално.“ Популарни ТВ водитељ Огњен Амиџић отворио је душу у „Новом јутру“ и Предрагу Сарапи испричао све о убиству оца Зорана, којег је изгубио када је имао само 15 година. Водитељ је први пут проговорио о овоме после 28 година и открио да је његов отац заједно са колегама које су радиле на дописништву погинуо на радном задатку. „Ја сам први пут причао о томе после 28 година, генерално не волим да причам о томе, али одлучио сам да проговорим због свих људи који су чинили читав тим. Ево, прошло је 28

Наташа Матаушић, хрватска историчарка: У Сиску није било никакво Прихватилиште него усташки логор за дјецу са Козаре

12. октобар 2019.

У Сиску се, без сваке сумње, током 1942. године налазио усташки логор за српску дјецу, а не прихватилиште, како то дио хрватске јавности данас покушава да прикаже, тврди хрватска историчарка Наташа Матаушић реагујући на недавно приказивање документарног филма “Дјечије прихватилиште Сисак”. Аутор: Вељко Зељковић Аутор овог филма је покушао да покаже како је у Сиску било направљено “прихватилиште” за дјецу са подручја Козаре и поткозарских села, са Баније и Кордуна, те из Славоније, а у ком се усташки режим наводно бринуо о овим несрећним малишанима чији су родитељи, а што је прећутано,  погинули, убијени или одведени у Јасеновац или неки од њемачких нацистичких логора.Матаушићева, која ускоро брани докторат на тему

Никола Милованчев: Умањен број жртава у Југославији 1945.

10. октобар 2019.

Поводом текста Процене Државног статистичког уреда ДФ Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945. године, Музеј жртава геноцида, 19. 9. 2018, пренето и на Стању ствари. На интернетном порталу Музеја геноцида у Београду појавио се 19. септембра 2018. документ „Процене Државног статистичког уреда Демократске Федеративне Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945. године”. Објава тог документа без тумачења није добра јер доводи у заблуду и сакрива губитак 1.450.000 становника Југославије, од којих највећи део представљају становници српске народности. Анонимни сарадник музеја који је објавио овај нестручан приказ је неважан и усредочићу се на бит: суштину умањења броја жртава. О чему се ради? Брошуру

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА