Hrvatska Архиве - Страница 14 од 41 - Јадовно 1941.

Додик: Треба снимати још филмова о монструозним злочинима у Јасеновцу (ВИДЕО)

18. фебруар 2021.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да је филм „Дара из Јасеновца“ на аутентичан начин приказао догађаје, те нагласио да треба снимати још филмова о Јасеновцу, јер злочин, монструозност, начини и масовност убијања Срба апсолутно не могу да буду обухваћени само у једном филмском приказу. Додик је изјавио да је Јасеновац најтрагичније мјесто у историји српског народа, које је скрајнуто, скривано, захваљујући не само српским противницима, него, нажалост, и неким Србима. Он је нагласио да истина о Јасеновцу није испричана, она је остала спекулативна, јер они који су чинили злочине над Србима у Јасеновцу то минимизирају и приказују да није тако монструозно као што јесте. Додик

Борба против заборава: Крвави пир усташе фра Филиповића

2. фебруар 2021.

Пошто су му извели девојчицу Радојку Гламочанин, Филипивић је дете заклао пред разредом, тражећи од усташа да следе његов пример. Мој циљ је да указујем на заборав, бар пером да истину и чињенице отргнем од заборава. Једино што је преостало да борбу водимо против заборава и прашину скидамо са истине и чињеница, бар овако индивидуално. Пише: Ђорђе Бојанић, историчар Чињеница је да лош однос имамо према сопственој историји… а увек нам је била преча та „наметнута историја“. Вероватно, а није ни чудо (када знамо у ком времену смо живели) па зато део нас не зна да је у школском дворишту школе ,,Ђура Јакшић“ у Шарговцу (у близини Бањалуке) 1942. год

Мира Фурлан: Писмо суграђанима из 1991.

23. јануар 2021.

Глумица Мира Фурлан преминула је 20 јануара у 65. години. Рођена је и живјела у Загребу до 1991. Након што је добила отказ у Хрватском народном позоришту, одузет јој је и стан који је наслиједила од баке, а дневно је добијала око 50 пријетњи смрћу. Те, сада већ давне 1991. године, Мира се одселила у Америку где је отпочела потпуно нови живот. Те године написала је писмо суграђанима у Загребу. Писмо суграђанима „Овим путем желим захвалити својим суграђанима који су се безрезревно придружили овој малој, успутној и, по свему судећи, не нарочито значајној хајци на мене. Иако успутна, она ће ипак промијенити и означити цијели мој живот. Што је, наравно,

Др Слободан Продић: РЕТРОФУТУРИЗАМ ХРВАТСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (књига)

12. јануар 2021.

Представљајући нам историјат тзв. Хрватске православне цркве, др Слободан Продић у овој књизи јасно указује не на појаву него на процес који је, сасвим умесно и прецизно, дефинисао као ретрофутуризам. Размера и страхоте геноцида који су хрватске усташе од 1941. до 1945. године извршили првенствено и највише над Србима, али и над Ромима и Јеврејима, на простору наци-фашистичке, геноцидне творевине – немачко-италијанског кондоминијума под називом „Независна држава Хрватска“ – некако су у страну гурнули једну усташку творевину – тзв. Хрватску православну цркву, која је основана 5. фебруара 1942. године „законском одредбом“ Анта Павелића. Шира јавност готово да ништа није знала о тзв. Хрватској православној цркви све до појаве књиге др

Ја сам то што јесам, али најбоље да о томе не говоримо

22. новембар 2020.

Ако је у 90-има голи страх била кључна категорија за Србе у Хрватској, онда се из тог страха и позиције „прешућеног идентитета“ у току три деценије изродила одредница која је кобна за сваки осјећај националне и вјерске припадности, а то је утапање у већини или – асимилација. За истински прелазак из једне религије у другу, или пак за напуштање сваке религиозности, потребна су два кључна предувјета: увјерење и слобода. Што се догађа пак ако је мотив за прелазак из једне вјероисповијести у другу – страх, конформизам или линија мањег отпора, нарочито у друштвима гдје постоји висока стопа националне или вјерске нетрпељивости, као и ниски праг толеранције према другима и другачијима?

Годишњица евакуације Срба из 26 села пожешке котлине

30. октобар 2020.

Тачно у подне, 29. октобра 1991. године, припадници пожешке цивилне заштите и полиције почели су спроводити Наредбу о евакуацији свих мјештана из 26 села, са искључиво или претежно српским становништвом, смјештених у Пожешкој котлини, подно Папука и Псуња, коју је дан раније донио Кризни штаб општине Славонска Пожега. У писаној Наредби, која је дан раније извјешена на јавним мјестима, констатује се да “у посљедње вријеме четничке терористичке снаге и јединице ЈА све више угрожавају својм борбеним дјеловањем цивилно становништво у западном дијелу општине Славонска Пожега” и да се евакуација спроводи “у циљу заштите њихових живота и омогућавања успијешније одбране одбрамбених положаја наших (хрватских) снага на том подручју”. Евакуацијом, коју је

Раде Р. Лаловић: СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ

30. септембар 2020.

СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ Зборник радова Раде Р. Лаловић Даринка Иванишевић, Дивна Васић, Наташа Лаловић, Ведрана Мијовић – Пантелић, Божо Тепавчевић, Душко Крсмановић, Дарка Деретић, Сандра Пекић, Сузана Р. Бунчић, Тања Д. Анчић, Милана Ступић, Владимир Пантовић, Момчило Голијанин, Лука Цицмил Центар за културу и информисање Фоча СПКД „Просвјета” Фоча 2018. ПРИЈЕ СВЕГА Када се 2017. године, као одговор на потребу школског проучавања књижевних текстова у функцији његовања културе сјећања на невино пострадале српске жртве током двадесетог вијека, а посебно у НДХ за вријеме Другог свјетског рата, појавио зборник пјесама, односно поетска руковет под насловом Пред сјенима српских мученика отворио се још један практичан проблем, а то је чињеница

Ово је истина о народном хероју Милану Тепићу

29. септембар 2020.

– Једанпут људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу ако јој буде тешко – једна је од најцитиранијих реченица у српском језику кад год неко жели понешто да каже о херојству. Изрекао ју је мајор ЈНА Милан Тепић из поткозарског села Комленца. С обзиром на историјски кратку дистанцу у односу на рат у коме је и Тепић херојски погинуо, водиле су се расправе о његовом подвигу, али званичних дилема није било – он је последњи одликовани херој Југословенске народне армије и први херој Републике Српске. Дана 29. септембра 1991, у 34. години живота, у Бјеловару у Хрватској, погинуо је

Никола Лунић: Нестајање Срба у Хрватској

20. септембар 2020.

У раздобљу од 1880. до 2011. године у границама данашње Републике Хрватске Хрвати су изразито већинско становништво, док су Срби са значајним удјелом непрестано друга по бројности национална заједница. Пише: Никола Лунић У постоцима број Хрвата се кретао од 68,39% 1900. године (када их је у постотном броју било најмање) до 90,42% 2011. године (када их је у постотном броју било највише). Број Срба се кретао од 22,21% 1921. године (када их је у постотном броју било највише) до 4,36% 2011. године (када их је у постотном, али и у апсолутном броју било најмање). У ту 131 годину било је 14 пописа становништва у пет државно правних система: Аустро-Угарска, Италија,

Сандра Благић: Понављање мрачне историје

4. август 2020.

Те, не тако давне, 1995. године, десио се још један егзодус, погром Срба. Сјећам се колоне људи, жена, дјеце, стараца на тракторима, коњским колима, аутомобилима. Непрегледна колона, изморених, намучених, гладних. И ја сам то искусила ’92 године, када се наш аутобус запутио ка Србији. Тако и те ’95 године Kpајишници напустише своја вјековна огњишта и кренуше у непознатом правцу. Они који су остали, већином старији људи, нису преживјели.Убијени на кућном прагу, спаљени, измрцварени, везани жицом, ископаних очију, остављени да труну. Касније су покопани у масовне гробнице, које ни данас нису отворене због НДХ. Садашња НДХ слави Олују као што је у Другом свјетском рату славила Јадовно, Јасеновац, Доњу Градину, Јастребарско,

ИВАНОВИЋ ЈАРАК – КРЊАК – крв и неколико мјесеци послије покоља

29. јул 2020.

У Ивановић Јарку, предјелу шуме Лоскуња код Крњака на Кордуну, усташе су извршиле масовни Покољ Срба 29. јула 1941. године. Изасланик равнатељства за јавни ред и сигурност НДХ, Божидар Церовски након масовних покоља српског народа на подручју Глине, кренуо је са својим кољачима – усташама на погром Срба у Војнићу, Вргинмосту и Крњаку на Кордуну. Организационе припреме извршили су на терену Мијо Жунац, ветеринар из Војнића, оружнички наредник Антун Рупчић, шеф постаје у Крњаку и усташки повјереник Опћине Крњак Драгутин Муић (9) из Вукманића. Муић је према договору позвао Србе да дођу у Крњак 29. јула и донесу помоћ у храни и одјећи за Словенце који су се тада налазили

Петар Додик: Сусрет са смрћу

23. јул 2020.

Петар Додик рођен је 1925. године у селу Хусимовци (Сански Мост), од оца Илије и мајке Стоје – дјевојачко презиме Кудра. Учесник је устанка у околини Санског Моста у Другом свјетском рату и партизанског покрета. Након рата обављао је политичке функције у Југославији, а бавио се и дипломатским радом. Написао је књигу „Мој животни пут“, гдје описује своје одрастање, ратна дешавања, злочине, али и послијератни период. Доносимо један исјечак из књиге који говори о страдању породице Додик, и Петровом трком за живот: Мој животни пут ПДФ Извор: Срби у БиХ

АКАДЕМИК ВАСИЛИЈЕ КРЕСТИЋ: Никола Тесла није рођен у Хрватској, него у Крајини као Србин православац

16. јул 2020.

У најновијим расправама одржаним у Хрватском сабору поводом вандалског рушења споменика Николи Тесли, које се догодило 1992. године, и намере да се он извуче из складишта Ликовне академије, обнови и поновно постави, није могло да буде заобиђено ни питање националне припадности тог великог научника. То питање посебно је заталасало хрватску и српску јавност поводом обележавања 150–годишњице рођења Николе Тесле. Тада су о томе објављени многи текстови с нетачним а понекад и злонамерним тумачењима па и фалсификатима. Нетачности су настајале због недовољног познавања историје и државноправног устројства Војне крајине, Хрватске, Аустрије и Угарске, као и територијалног устројства Српске православне цркве оног времена кад је рођен Никола Тесла. Историјски фалсификати у хрватској

Никада не заборави завичај и увијек се враћај!

14. јул 2020.

Док пишем ове редове, размишљам како дефинисати појам завичаја. Могло би се рећи да је то мјесто гдје смо рођени и одакле су наши преци, међутим то ми и даље звучи некако као површна дефиниција. Завичај би у суштини требало да буде мјесто за које сваки пут кад чујеш, ставиш руку на срце а суза засија у оку. Свако од нас има мјесто на коме осјећа да је баш ондје гдје и треба да буде, мјесто ултимативне среће. Њему се увијек враћаш гдје год да одеш и увијек изнова оживиш када ти се укаже пред очима. Тада срце заигра, душа оздрави а ваздух почне поново имати мирис борове шуме и

Јахура: Покољ Срба у НДХ је битно обележје и најтрауматичнији део нашег историјског памћења са далекосежним последицама

27. јун 2020.

Српско национално друштво Пребиловци, као удружење потомака и поштовалаца жртава хрватског геноцида над српским народом са простора Доње Херцеговине, безрезервно подржава иницијативу и предлог удружења „Јадовно 1941.“ да се страдање српског народа у Независној Држави Хрватској назове речју „ПОКОЉ“. Покољ Срба у НДХ је битно обележје и најтрауматичнији део нашег историјског памћења са далекосежним последицама. Реч „Покољ“ је одговарајућа ознака из нашег језика за такав велики и неопростиви злочин па овим путем изражавамо нашу захвалност удружењу „Јадовно 1941.“ за ову идеју и предлог. Верујемо да ће именовање геноцида НДХ над нашим народом као „ПОКОЉ“ допринети нашој даљој заједничкој борби за успостављање културе сећања и поштовања жртава Покоља, уместо садашњег преовлађујућег