Genocide Архиве - Страница 24 од 42 - Јадовно 1941.

Жртве Придворачке јаме коначно ће имати достојно спомен-обиљежје

11. јул 2019.

На требињском градском гробљу у Подгљивљу – ексхумација посмртних остатака Требињаца, страдалих у усташком злочину у Придворачкој јами 1941. Након скоро осам деценија, жртве ће бити достојно сахрањене. У ноћи између 23. и 24. јуна 1941. усташе су убиле, и у јаму бациле 13 Требињаца. У октобру исте године, на иницијативу суграђана и уз помоћ италијанских власти, сахрањени су у Подгљивљу, у заједничку гробницу без спомен -обиљежја. Посмртни остаци шест убијених сахрањени су раније у породичним гробницама. Извор: РТРС

Списак жртава потврђује да су у костурници у Сребреници побијени српски цивили

10. јул 2019.

Коалиција „Заједно за Сребреницу“ објавила је данас списак са именима српских цивила чији се посмртни остаци налазе у спомен-костурници у Сребреници и тако демантовали тврдње бошњачких странака у неким медијима да је ријеч о костурници у којој су сахрањени погинули партизани у окршајима са усташама и четницима. – Бошњачке политичке партије, реагујући на недавно постављање крста изнад костурнице, износе лажи да су ту сахрањени партизани и цивили-жртве фашизма. Те изјаве нису тачне, јер су ту посмртни остаци 108 српских цивила, чија се имена знају, већином старијих особа и дјеце, које су у њиховим кућама побиле усташе други дан Тројица, 14. јуна 1943. године – наведено је у саопштењу коалиције коју

Селак: Без културе сјећања не можемо напријед

8. јул 2019.

Социјалистичка партија гаји сјећање на 4. јули који се у бившој СФРЈ обиљежавао као Дан устанка против страних окупатора и њихових слуга, али и на бројне невине жртве из тог периода због чега смо припремили иницијативу да једна од улица у Бањалуци добије назив Улица шарговачких ученика у помен на 52 ученика школе у Шарговцу које су усташе убиле у школским клупама 1942. године, поручује посланик у Народној скупштини Српске и предсједник бањалучког одбора Социјалистичке партије Горан Селак, у интервјуу за Глас Српске. Горан СелакФото: РТРС – Социјалистичка партија ће се и даље залагати за то да се у Бањалуци и Српској његује култура сјећања на ослободилачке ратове и све

НАЈПОТРЕСНИЈА ПЕСМА ЈОВАНА ДУЧИЋА: Била је заборављена у Србији, певала о Покољу нашег народа

7. јул 2019.

Извештаје о покољима над Србима од стране усташа, Дучић је прихватио веома тешко. Плакао је, очајавао и туговао над трагедијом свог народа. Тако је, 20.10.1941. године, настала његова мање позната, анатемисана песма “Врбас”. Први пут је, као цитат (!), штампана у америчком издању Дучићевих сабраних дела 1951. године, и то у одељку “Уместо предговора”, Луке М. Пејовића. Из превеликог поштовања према мртвом песнику, Пејовић није желео да свој текст назове предговором. У њему је описао и последње Дучићеве дане, проведене код рођака Михаила Дучића у “Вили на језеру”: У “Вили на Језеру” Дучић је писао, певао и плакао, читајући извештаје о страшним покољима Срба у Босни и у Павелићевој

Јулија Kош: Хрватска жели да сакрије истину о убијању Срба

5. јул 2019.

Истакнута загребачка и јеврејска интелектуалка Јулија Kош упозорава да се најављеним загребачким спомеником жртвама холокауста у Независној држави Хрватској жели сакрити истина да су, осим Јевреја и Рома, масовни злочини учињени над Србима. Она за “Нови лист” појашњава да су усташе расне законе и истребљење Јевреја и Рома преузеле из нацистичких норми, али да су са своје стране додали – и још прије Другог свјетског рата најавили – етничко чишћење Срба. Јулија Kош наводи да је о томе разговарала и са хрватским предсједником Kолиндом Грабар-Kитаровић, те да јој је рекла да би подизање споменика само за хрватске Јевреје била већ “довољно подла замисао скривања усташког етничког чишћења”. Тако се, сматра

На Велебиту обиљежен Дан сјећања на Јадовно 1941. – 2019.

21. јун 2019.

Код Шаранове јаме на Велебиту, 15. јуна је служен парастос јадовничким жртвама и десету годину за редом обиљежен Дан сјећања на Јадовно и 78 година од страдања више од 38.000 Срба у комплексу усташких логора смрти Госпић – Јадовно – Паг у Покољу Независне Државе Хрватске /НДХ/. Пише : Миломир САВИЋ Парастосу и освештању обновљене спомен плоче убијеним Србима из Сремских Карловаца којег је служио свештеник Епархије горњокарловачке, парох Смиљански Драган Михајловић, присуствовали су потомци жртава и бројни ходочасници. Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић након парастоса поручио је да је потребно више радити на развоју културе сјећања и изградњи свијести српског народа о ономе шта се десило

Јеврејска општина Загреб: ‘Спомеником жртвама Холокауста жели се прикрити истина о страдањима у НДХ’

19. јун 2019.

Јеврејска општина Загреб (ЖОЗ) затражила је поништење „срамотне“ одлуке о подизању споменика жртвама Холокауста у Загребу јер сматрају да се тиме жели прикрити истина о страдањима Јевреја у Независној држави Хрватској (НДХ). У ЖОЗ-у сматрају да се подизањем споменика жртвама Холокауста жели прикрити права истина о страдањима Јевреја на подручју Независне државе Хрватске (НДХ) те да се значај и тежина злочина над више десетака хиљада њихових чланова побијених темељем расних закона у периоду од 1941. до 1945. године жели умањити темом која обухвата шест милиона Јевреја побијених диљем свијета. Напомињу како су сугерисали подизање споменика жртвама Холокауста у НДХ, којим би се изразио пијетет страдалима на овим просторима те како

Календар геноцида: 15. јун. Годишњица страдања Срба ’42, ’44 и ’92

19. јун 2019.

На данашњи дан Срби су страдали у четири наврата. Укупан броj погинулих jе 65. Горње Примишље, Слуњ. Кућа Дане Чачића, усташе поклале и спалиле 2. jуна 1942. године 13 жена Српкиња с њиховом дjецом. Дулиба, Перушић. У кући Муњас Петра усташе поклале и спалиле 15. jуна 1944. године 21 Србина: 15 мушких и 6 женских. На локалитету Буна jе 15. jуна 1992. године погинуло 18 српских бораца и цивила. Тог 15. jуна 1992. године почео jе егзодус српског народа у Мостару и околини. За три дана те 1992. године на Буни нестало 28 Срба, од тог броjа jош шест воjника и три цивила воде се као нестали. Истог дана када jе страдало

АУДИО: Емисија о Дану сјећања на Јадовно 1941 – 2019.

16. јун 2019.

Послушајте емисију BIG радија Бањалука на тему обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2019. Гост: Душан Ј. Басташић, предсједник удружења грађана Јадовно 1941. Бања Лука Извор: BIG радио Бања Лука

ПОЗИВ: Дођите на Јадовно 15. јуна 2019. у подне јер нисмо заборавили!

14. јун 2019.

Десету годину за редом, 78 година од страдања, са благословом Епископа горњокарловачког Г. Г. Герасима обележићемо „Дан сећања на Јадовно 1941 – 2019.“ У суботу 15. јуна, окупићемо се око 11 часова код Шаранове јаме на Велебиту где ће у 12 часова бити служен парастос. Након тога, упутићемо се узбрдо, мученичком стазом јадовничком, око 7,5 км до места некадашњег сабирног логора Јадовно у Чачића долцу где смо подигли Часни крст 2012. године. Снимак дроном места некадашњег логора Јадовно. Недалеко од места логора, налази се девастирани споменик подигнут на бетонском плочом покривеној јами у којој и данас леже мошти жртава. Ту смо прошле године подигли Часни крст. На повратку, упутићемо

У СУБОТУ НА ВЕЛЕБИТУ ПАРАСТОС ЈАДОВНИЧКИМ ЖРТВАМА

13. јун 2019.

Парастос јадовничким жртвама биће служен у суботу, 15. јуна, код Шаранове јаме на Велебиту, поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. године када је у том комплексу логора за вријеме Независне Државе Хрватске на најсвирепији начин убијено више од 40.000 углавном Срба и Јевреја. Предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић изјавио је Срни да ће у 12.00 часова бити служен парастос, након чега ће учесници молитвеног окупљања посјетити мјесто некадашњег сабирног логора Јадовно у Чачића долцу, гдје су подигли Часни крст 2012. године. „Недалеко од мјеста логора налази се девастирани споменик подигнут на бетонском плочом покривеној јами у којој и данас леже мошти жртава, гдје је прошле године подигнут Часни

ЈАМА ПАНДУРИЦА – 13. јун 2019. : Помен за 36 мученика страдалих од усташа

12. јун 2019.

Изнад јаме Пандурица код Љубиња у четвртак, 13. јуна 2019. године у 10 часова биће одржан помен за 36 мученика пострадалих у ноћи између 13. и 14. јуна 1941. године које су усташе живе бацили у ову јаму. Већина пострадалих били су у то вријеме на важним руководећим мјестима (жандари, инжињери, учитељи…) или угледни домаћини у Љубињу. Списак жртава пострадалих од усташа на јами Пандурици, у ноћи између 13. и 14. јуна 1941. године : 1. Божидар Шаренац – свештеник 2. Обрен Јахура – учитељ 3. Томо Јахура – земљорадник 4. Гојко Козић – трговац 5. Ђорђе Тохољ – службеник 6. Богдан Турањанин – земљорадник 7. Милан Турањанин – жандар 8.

Јавни час историје на локацији логора Топовске шупе 15. јуна

11. јун 2019.

Центар за примењену историју (ЦПИ) позива све заинтересоване грађане да се у суботу, 15. јуна, придруже јавном часу о депортацији Рома у логор Топовске шупе. Kако се наводи у саопштењу, окупљање је у 12 часова у Чубурском парку, одакле ће се пешке ићи до места где се налазио логор. Јавни час води историчар Milovan Pisarri, историчар и директор ЦПИ, а учешће је бесплатно. Због организационих разлога, обавезна је пријава на мејл: [email protected] . Kако из Центра за примењену историју у најави наводе, у близини центра Београда између августа и новембра 1941. године налазио се логор за Јевреје и Роме познат као логор Топовске шупе. Сви, осим ретких случајева, убијени су

Израелски студенти ће учити о Јасеновцу

7. јун 2019.

На Филолошки факултет у Београду биће уведене студије хебрејског језика и културе Од 1. октобра ове године млади у Србији моћи ће да студирају хебрејски језик и културу на Филолошком факултету у Београду. Хебрејски језик предаваће професор Гидеон Грајф, историчар и истраживач Холокауста из Израела, који је постао и редовни професор Универзитета у Београду. Истовремено, проф. Грајф ће на ОНО колеџу у Израелу, у оквиру свог предмета о Холокаусту, почети да предаје културу сећања о Јасеновцу по својој књизи „Јасеновац – Аушвиц Балкана”. Део наставе посветиће и мултикултуралном предмету „Српски Јевреји и Србија као колевка модерног ционизма”, с посебним освртом на српске Јевреје – рабина Алкалаја, Теодора Херцла, Давида Албалу,

Подићи споменик убијеној дјеци Козаре

4. јун 2019.

Удружење логораша Другог свјетског рата из Бањалуке залаже се да на подручју Козаре буде подигнуто централно спомен-обиљежје у знак сјећања на 11.700 убијене српске дјеце са Козаре у Другом свјетском рату, изјавила је предсједник овог Удружења Добрила Кукољ. Добрила Кукољ (Фото:focus.ba) – Удружење апелује да власти Републике Српске и ресорно министарство покрену иницијативу да на платоу Козаре буде подигнут централни споменик убијеној дјеци са Козаре – рекла је Кукољева Срни. Она је поручила да се више никоме никада у свијету не смију поновити зло и стравични злочини које су усташе починиле за вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/ у Другом свјетском рату над Србима, Јеврејима и Ромима. – Не смије се