Genocide Архиве - Страница 15 од 42 - Јадовно 1941.

Ћеранић: „Дара из Јасеновца“ разбија стереотип да Срби у рату могу бити само злочинци

19. фебруар 2021.

Филм „Дара из Јасеновца“ разбија стереотип да Срби у рату могу бити само злочинци, док је за друге резервисана улога жртава и хероја, шише Предраг Ћеранић, декан бањалучког Факултета за безбједност у ауторском тексту за портал Све о Српској. Текст преносимо у цијелости: Одлука надлежних да се филм „Дара из Јасеновца“ прикаже истовремено на јавним сервисима Србије и Републике Српске представља преседан, али је сигурно да се ради о исправној и одлуци у општем интересу. Наиме, премијерно приказивање, за Србију најављено у априлу мјесецу, изгледало је далеко и магловито. Што се филма тиче, због њега већ сијевају варнице, размјена „ватре“ је у току. А све се дешава у далекој Америци, гдје

Додик: Треба снимати још филмова о монструозним злочинима у Јасеновцу (ВИДЕО)

18. фебруар 2021.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да је филм „Дара из Јасеновца“ на аутентичан начин приказао догађаје, те нагласио да треба снимати још филмова о Јасеновцу, јер злочин, монструозност, начини и масовност убијања Срба апсолутно не могу да буду обухваћени само у једном филмском приказу. Додик је изјавио да је Јасеновац најтрагичније мјесто у историји српског народа, које је скрајнуто, скривано, захваљујући не само српским противницима, него, нажалост, и неким Србима. Он је нагласио да истина о Јасеновцу није испричана, она је остала спекулативна, јер они који су чинили злочине над Србима у Јасеновцу то минимизирају и приказују да није тако монструозно као што јесте. Додик

Борба против заборава: Крвави пир усташе фра Филиповића

2. фебруар 2021.

Пошто су му извели девојчицу Радојку Гламочанин, Филипивић је дете заклао пред разредом, тражећи од усташа да следе његов пример. Мој циљ је да указујем на заборав, бар пером да истину и чињенице отргнем од заборава. Једино што је преостало да борбу водимо против заборава и прашину скидамо са истине и чињеница, бар овако индивидуално. Пише: Ђорђе Бојанић, историчар Чињеница је да лош однос имамо према сопственој историји… а увек нам је била преча та „наметнута историја“. Вероватно, а није ни чудо (када знамо у ком времену смо живели) па зато део нас не зна да је у школском дворишту школе ,,Ђура Јакшић“ у Шарговцу (у близини Бањалуке) 1942. год

Амерички портал о „Дари из Јасеновца“: Злочини из логора за истребљење за које је мало ко у свету чуо

24. јануар 2021.

Селекциона комисија америчке награде „Златни глобус“ објавила је званично на свом порталу goldenglobes.com аналитички текст о филму „Дара из Јасеновца“ у ком се каже да је реч о причи из једног од највећих логора за истребљење за који је у свету мало ко чуо. „Већина прича из Другог светског рата испричана је из перспективе жртава на основу истинитих сведочанстава, али ретко видимо причу детета из концентрационог логора за који је ретко ко чуо, а Јасеновац је био један од највећих“, пише на порталу goldenglobes.com на почетку приказа филма „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Гаге Антонијевића. Приказивање Антонијевићевог филма креће у биоскопима широм Сједињених Америчких Држава почетком фебруара, а поред трке

КЛАЛИ, УБИЈАЛИ, СИЛОВАЛИ, БАЦАЛИ ПОД ЛЕД: У овом месту је кренуло етничко чишћење Срба – злочини које су извршили су језиви (ФОТО)

24. јануар 2021.

Као што је Јасеновац симбол страдања и геноцида над Србима и Јеврејима у Независној Држави Хрватској, тако је и Чуруг, питомо бачко село на обали Тисе, симбол страдања и етничког чишћења Срба и Јевреја у Јужној Бачкој. Пише: Ј.Симић Уочи обележавања Новосадске рације коју су 1941. мађарски фашисти починили првенствено над Србима и Јеврејима, у Архиву Војводине у Новом Саду отворена је изложба докумената „Мученици чурушки – отргнути од заборава“ чији су аутори: секретар Епархије бачке протојереј Владан Симић, др Небојша Кузмановић, директор Архива и Љиљана Дожић, архивски саветник. Преносимо уводно слово протојереја Владана Симића: Окупацијом дела Краљевине Југославије, 11. априла 1941. године, и кршењем Споразума о (вечном) пријатељству Краљевине

Планирали да отрују 6 милиона Немаца: Јеврејски тајни „осветници“ били права ноћна мора за нацисте!

11. новембар 2020.

Након Другог светског рата хиљадама нацистичких лидера је било дозвољено да слободно одшетају. За преживеле Јевреје ово игнорисање једноставно није могло да прође. (Фото: Снимак екрана/Youtube/American Heroes Channel) Након Другог светског рата хиљадама нацистичких лидера је било дозвољено да слободно одшетају. За преживеле Јевреје који су годинама гледали истребљење свог народа, ово игнорисање једноставно није могло да прође. Уместо да осуде оставе правном систему, група осветника решила је да ствари узме у своје руке. Како се Други светски рат ближио крају, десетине хиљада преживелих је ослобођено из логора смрти који су постојали широм Хитлерове нацистичке државе. Ипак, ни највећи песимисти нису могли да предвиде сву величину ужаса која је откривена

Промоција књиге „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“ проф. др Гидеона Грајфа

7. новембар 2020.

Српска заједница Перта је под окриљем Савета српских заједница Западне Аустралије, а посебно огромним залагањем Наташе и Ненада Млађеновића, те чланова одбора Косте Мијатовића, Илије Илића и Нене Самац, у среду, 28. октобра 2020. године имала посебну привилегију да присуствује промоцији монументалне монографије, обимно документованог и богато илустрованог дела „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“ израелског историчара и истраживача Института за холокауст проф. др Гидеона Грајфа. Након помена ове књиге у августу месецу и најаве о широј презентацији, књига је представљена у Државној библиотеци Западне Аустралије најширем аудиторијуму – свим заинтересованим заједницама и грађанима Перта. Промоцији су присуствовали представници српских заједница, православних црквених општина, јеврејске заједнице – представник Јеврејског института

Бруски марш у част настрадалих у Кривој реци: Место у коме је СС дивизија “Принц Еуген” 1942. године масакрирала цивиле

2. октобар 2020.

Четврти Бруски марш чији учесници одају почаст невиним жртвама масакра у Кривој реци, где је 1942.године убијено чак 311 недужних цивила, одржаће се 10.октобра у организацији Удружења “Рајко од Расине”. Четврти Бруски марш чији учесници одају почаст невиним жртвама масакра у Кривој реци, где је 1942.године убијено чак 311 недужних цивила, одржаће се 10.октобра у организацији Удружења “Рајко од Расине”. Поход који треба да подсети на страдање цивила подкопаоничких села,одиграва се од Бруса до Криве реке, стазом дугом 23 километара и како напомињу организатори, има природњачко-културни и историјски карактер. -Ова манифестација је основана са жељом да се пре свега бруска омладина упозна са лепотама и историјом свог краја, а наравно,добродошли

Раде Р. Лаловић: СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ

30. септембар 2020.

СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ Зборник радова Раде Р. Лаловић Даринка Иванишевић, Дивна Васић, Наташа Лаловић, Ведрана Мијовић – Пантелић, Божо Тепавчевић, Душко Крсмановић, Дарка Деретић, Сандра Пекић, Сузана Р. Бунчић, Тања Д. Анчић, Милана Ступић, Владимир Пантовић, Момчило Голијанин, Лука Цицмил Центар за културу и информисање Фоча СПКД „Просвјета” Фоча 2018. ПРИЈЕ СВЕГА Када се 2017. године, као одговор на потребу школског проучавања књижевних текстова у функцији његовања културе сјећања на невино пострадале српске жртве током двадесетог вијека, а посебно у НДХ за вријеме Другог свјетског рата, појавио зборник пјесама, односно поетска руковет под насловом Пред сјенима српских мученика отворио се још један практичан проблем, а то је чињеница

Никола Лунић: Нестајање Срба у Хрватској

20. септембар 2020.

У раздобљу од 1880. до 2011. године у границама данашње Републике Хрватске Хрвати су изразито већинско становништво, док су Срби са значајним удјелом непрестано друга по бројности национална заједница. Пише: Никола Лунић У постоцима број Хрвата се кретао од 68,39% 1900. године (када их је у постотном броју било најмање) до 90,42% 2011. године (када их је у постотном броју било највише). Број Срба се кретао од 22,21% 1921. године (када их је у постотном броју било највише) до 4,36% 2011. године (када их је у постотном, али и у апсолутном броју било најмање). У ту 131 годину било је 14 пописа становништва у пет државно правних система: Аустро-Угарска, Италија,

Сандра Благић: Понављање мрачне историје

4. август 2020.

Те, не тако давне, 1995. године, десио се још један егзодус, погром Срба. Сјећам се колоне људи, жена, дјеце, стараца на тракторима, коњским колима, аутомобилима. Непрегледна колона, изморених, намучених, гладних. И ја сам то искусила ’92 године, када се наш аутобус запутио ка Србији. Тако и те ’95 године Kpајишници напустише своја вјековна огњишта и кренуше у непознатом правцу. Они који су остали, већином старији људи, нису преживјели.Убијени на кућном прагу, спаљени, измрцварени, везани жицом, ископаних очију, остављени да труну. Касније су покопани у масовне гробнице, које ни данас нису отворене због НДХ. Садашња НДХ слави Олују као што је у Другом свјетском рату славила Јадовно, Јасеновац, Доњу Градину, Јастребарско,

ИВАНОВИЋ ЈАРАК – КРЊАК – крв и неколико мјесеци послије покоља

29. јул 2020.

У Ивановић Јарку, предјелу шуме Лоскуња код Крњака на Кордуну, усташе су извршиле масовни Покољ Срба 29. јула 1941. године. Изасланик равнатељства за јавни ред и сигурност НДХ, Божидар Церовски након масовних покоља српског народа на подручју Глине, кренуо је са својим кољачима – усташама на погром Срба у Војнићу, Вргинмосту и Крњаку на Кордуну. Организационе припреме извршили су на терену Мијо Жунац, ветеринар из Војнића, оружнички наредник Антун Рупчић, шеф постаје у Крњаку и усташки повјереник Опћине Крњак Драгутин Муић (9) из Вукманића. Муић је према договору позвао Србе да дођу у Крњак 29. јула и донесу помоћ у храни и одјећи за Словенце који су се тада налазили

Сандра Благић: Часни крст на Динари

27. јул 2020.

Tог крвавог љета на Огњену Марију 30. jула 1941. године мјештани села Доњи и Горњи Рујани, нису ни слутили да ће њихове прве комшије Хрвати, усташе, починити стравичан Покољ. Аутор: САНДРА БЛАГИЋ, 13.04.2019. Тог врелог љетњег дана комшије Xрвати, врата до врата, са којима су до јуче дијелили хљеб, своје комшије Србе одвели на клање.Наивне мајке, баке и дјеца, повјеровали су својим комшијама како их воде на присилни рад у Далмацију.Гонили их уз Динару, без капи воде и корице хљеба. Недалеко од саме јаме налази се Сајдина пећина одакле су прозивали породице и водили их над јаму. Неке су ударали, гурали а неке мајке су саме скакале са својом дјецом

„Ако ја ово заборавим нека Небо заборави мене“

24. јул 2020.

Савремени догађаји у Украјини и Русији и у вези са Русијом показују да је фашизам високо подигао главу и поново неометано маршира Европом и креће се поново према Русији. Тренутно је то најочигледније на примеру сада већ растурене државе Украјине. Аутор: Радојка Тмушић Степанов Да Хитлер и Немачка нису били сами против СССР-а говори податак да су Тројни пакт потписале Мађарска, Бугарска, Румунија, Словачка, Финска, Шпанија и пре свих њих, 15. јуна 1945. злогласна творевина Тројног пакта такозвана Независна Држава Хрватска. Списак држава, Хитлерових савезника јасно указује на данашњу Европску унију, са изузетком једино Енглеске: Мађарска је Хитлеру уступила армију од 200.000 (три корпуса) и још једну тенковску дивизију. Румунија

Петар Додик: Сусрет са смрћу

23. јул 2020.

Петар Додик рођен је 1925. године у селу Хусимовци (Сански Мост), од оца Илије и мајке Стоје – дјевојачко презиме Кудра. Учесник је устанка у околини Санског Моста у Другом свјетском рату и партизанског покрета. Након рата обављао је политичке функције у Југославији, а бавио се и дипломатским радом. Написао је књигу „Мој животни пут“, гдје описује своје одрастање, ратна дешавања, злочине, али и послијератни период. Доносимо један исјечак из књиге који говори о страдању породице Додик, и Петровом трком за живот: Мој животни пут ПДФ Извор: Срби у БиХ