Genocide Архиве - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Годишњица злочина над двије хиљаде невиних Срба у Босанској Бојној

25. август 2026.

22. августа 1941. године дан геноцида над српским становништвом у Стабанџи, Зборишту, Градини, Глиници, Пољани, Бојни, Варошкој ријеци и Црваревцу Дана 22. августа помолили смо се за душе невино покланих и живих спаљених српских жена, деце стараца из српских села Стабанџа, Збориште, Градина, Глиница, Пољана, Бојна, Варошка Ријека и Црваревца, од стране њихових муслиманских комшија из Босанске Отоке, Бужима, Варошке Ријеке, Црваревца, Врнограча и других муслиманских села. На тај дан 1941. године војно способни муслимани предвођени жандармеријским наредником Пилингером, наоружани ножевима, секирама, косама и другим хладним оружјем, су кренули у „хајку“ на српску нејач у наведним селим и све жене и децу, које су стигли, поклали тамо где су их стигли,

Славко Васић из Адашеваца, преживели заточеник Јасеновца

24. август 2026.

Покушаћемо да изнесемо потресни део једне животне историје, кратку истину човека који пуне три године није носио звучно име – човек – јер то није био – не својом кривицом. Живео је под околностима где се људски живот није ценио – био је безвредан. Носио је само број као заточеник Јасеновца. Спасао се последњег дана из „фабрике смрти“, из страшног пакла, 1945. године, испред последњег крвавог обрачуна усташа над преосталим заточеницима, пред њихово безглаво повлачење и избезумљено бекство сипред јединица Народноослободилачке војске. Хтели су сваки траг и сведоке да униште, што им је само делимично успело. Славко Васић, ћурчија у кројачкој задрузи у Шиду, причајући отресну причу о ужасним неделима

Душан Басташић: Јадовно је претеча Јасеновца

21. август 2026.

У време 85-те годишњице затварања озлоглашених логора смрти Јадовно, Госпић и Паг. Потомци жртава до данас нису достојно сахранили своје најмилије. Тог 21. августа 1941. свега око 2.000 преживелих стигло у Јасеновац. Поводом обележавања 85-те годишњице затварања логора смрти Јадовно, Госпић и Паг, председник Удружења Јадовно-Госпић-Паг Душан Басташић каже да је Јадовно било претеча озлоглашеног Јасеновца. Он је додао да потомке жртава радује да се коначно почело указивати на дан кад је затворен комплекс овог логора и кад је свега око 2.000 преживелих стигло 21. августа 1941. преко Јастребарског у Јасеновац. Басташић подсећа да су на железничку станицу Јасеновац стигли у 07.00, где су их личке усташе предале усташама из

Милан Ружић: Ноћас звале су ме јаме

20. август 2026.

Ноћас звале су ме јаме, уста сам им запушио тамјаном и очи ослепео свећама. Сад сви полако, свако у своју јаму. Док је јама, биће и Срба што над њима, то у њима. Јама Капавица (Фото: Слободна Херцеговина) Ноћас звале су ме јаме – црне рупе српске историје. Обилазио сам их лак попут пера којим нису исписана имена свих оних који су у јамама заноћили занавек. У сваку сам главу протурио према онима који су своју у том мраку губили и љубио стене, палио свеће, сузама спирао прашину заборава са њих. Не знам да ли сте икада били близу тих јама, а неко ваш сигурно јесте ако сте српским именом

Ко је био Др Милан Булајић?

19. август 2026.

Др Милан Булајић је рођен у мјесту Вилуси код Никшића, (Краљевина Југославија), 6. септембра 1928. године. Умро је у Београду 29. новембра 2009. године. Био је међународни стручњак за геноцид, интернационални експерт за изучавање геноцида са гледишта међународног права, историчар и историограф геноцида, и југословенски дипломата у области међународних односа и међународног права. Др Милан Булајић је био покретач идеје и оснивач Музеја жртава геноцида, затим оснивач Фонда за истраживање геноцида, један од оснивача и први координатор Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, као и замјеник председника одбора САНУ за сакупљање грађе о геноциду над српским и другим народима у XX вијеку. Био је покретач идеје, и заједно са

Јадовно: Заборављени геноцид

18. август 2026.

И мада jе Јадовно своjеврсна увертира за Јасеновац, концентрациони логор где ће већ пасти стотине хиљада жртава, свеjедно он остаjе заборављена епизода геноцида у 20. веку. Оно што jе учињено у Јадовну до данас ниjе добило ни стоти део пажње и осуде коjу су добили неоспорни злочини у Аушвицу и Треблинци. Руски Четрдесет хиљада лешева за 132 дана: Јевреjи, Роми, Срби (они у већини). Сада су овде живописна летовалишта, а 1941. године на обали Јадранског мора налазио се комплекс концентрационих логора Госпић-Јадовно-Паг коjи jе направило усташко руководство Независне Државе Хрветске, савезника и сателита нацистичке Немачке. Комплекс jе постоjао свега пола године, затим су га затворили италиjански фашисти, коjе су

Календар Покоља: 12. – 15. август 1941. Злочини над Србима

16. август 2026.

Дрињача код Зворника. Усташе су 12. августа 1941. године у једном магацину у Дрињачи код Зворника заклале 100 Срба и побацали их у једну рупу поред магацина. Пошто су жртве биле слабо закопане, пси луталице су почеле развлачити њигове посмртне остатке. У магацину је по свједочењу Пера Ђукановића било једно веће храстово буре у коме су затекли 150 литара људске крви. Жртве су скидане голе, вођене низ степенице, те клане над буретом крви. Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 20. Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30.

ПОДСЈЕЋАЊЕ: На острву Пагу постављен крст на мјесту масовне гробнице из 1941. године (ВИДЕО/АУДИО)

16. август 2026.

На мјесту масовне гробнице на острву Паг, постављен је Крст часни који би требало да свједочи о страшном злочину почињеном прије 77 година. Предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић рекао је да је крст превезен јутрос из Карлобага преко Подвелебитског канала, те мученичком Пашком стазом дугом око четири километра донесен до мјеста освештања. Спомен-крст освештао је парох смиљански Драган Михајловић, који је служио и парастос. У ноћи 14. на 15. августа, уочи католичког празника Велике Госпе 1941. године, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијена најмање 791 жртва, а на Велебиту око 1.500. – Згрожене монструозношћу

Школа на рубу двију пустиња, морске и камене

14. август 2026.

Да ли ће се ученици у Метаjни запитати ко су била та дjеца и те маjке и жене што су посљедње дане живота провеле у њиховим учионицама? Пише: Зорица Ћоковић Биjела, свjеже окречена, у сунцу окупана зграда Подручне школе Антун Густав Матош у Метаjни на Пагу jе мjесто гдjе jе лекциjе из знања и живота ове школске године добило девет малишана. Дjеца, као свака друга дjеца, радознала и несташна, расту и одрастаjу у тоj школи, jединоj у Метаjни, малом острвском сеоцету на рубу двиjу пустиња, морске и камене. Када ће та дjеца сазнати шта се дешавало у њиховоj малоj школи? Шта ће постати од њих када сазнаjу да jе неко

13.08.1942. КУСОЊЕ – НЕ ЗАБОРАВИМО ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА

13. август 2026.

Страдања Срба Кусоњчана у Другом свјетском рату вежу се за 13. 08. 1942. године и то је најтужнији дан у историји овог мјеста у близини Пакраца. На тај дан је у селу од усташке руке убијено 473 Срба. Били су то углавном становници села Кусоња те околних села Драговић и Чакловац , те један дио српских избјеглица испод Козаре који су тражили спас бјежећи од усташа који су чинили звјерства и по Поткозарју. Највећи дио Срба убијен је на тај начин што су натјерани у православну цркву Светог Георгија која је потом затворена, поливена бензином, затрпана сламом и спаљена. Они који нису стали у цркву су поклани те побацани

Масовни покољ Срба на „Мехином стању“ августа 1941.

12. август 2026.

На Мехином стању у времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Мехино стање jе земљиште на граници Слуњског и Кладушког котара гдjе jе пред рат 1941. године jугославенска воjска ископала противтенковске ровове. Њих су усташе Независне Државе Хрватске краjем jула и почетком аугуста 1941. године искористиле за масовни Покољ српског народа с подручjа котара Слуња и котара Велика Кладуша. Србе су затварали у Српскоj православноj цркви у

Созерцање

11. август 2026.

Осим несхватљивог заборава, немара и немања односа према страдању предака, најгоре што може да се деси је да и сами заборавимо да смо православни. Пише: Зорица Ђоковић Не заборавимо да су наши преци страдали само и једино зато што су били православни. Не што су били богати или сиромашни, писмени или неписмени, црнци или бијелци, већ вјерници Источне цркве. То је био једини критеријум који је одређивао живот или смрт. Џелатима није било толико важно ни да ли су жртве Срби, јер, уколико би их покрстили по обреду Западне цркве, временом би губили идентитет, заборављали често ко су и шта су и стапали се са крвницима. Крвници су били и

КАЛЕНДАР ГЕНОЦИДА НДХ У ХЕРЦЕГОВИНИ, 8. ЈУН: Ужас Капавичке јаме и злочин у Изгорима

9. август 2026.

Хрватске власти су почетком јуна 1941, започеле планску ливидацију Срба у источној Херцеговини како би се ријешили бунтовног епског српског елемента према црногорској граници и како би увукли муслимане у злочине и тиме их везали за НДХ, а супротставили их Србима и изложили их тако српској евентуалној српској одмазди. Мора се рећи да су се муслимани у великој већини прихватили улоге коју им је за њих Загреб одредио. Љубињски срез Од 3. до 8.јуна усташко вођство у Љубињу на челу са Леом Тогоналонм, које је на располагању имало масу хрватских усташа из Попова поља и муслимана из Љубиња и околине, успјело је у селима Капавици, Поцрњу, Ранковцима, Влаховићима и Убоску

Календар геноцида: 08. август. Годишњица страдања Срба из Лике и Кордуна

9. август 2026.

На данашњи дан биљежимо неколико страдања Срба у Другом свjетском рату. Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара. Раниjе ископани ровови jугославенске воjске за одбрану домовине послужили су усташама Независне Државе Хрватске за масовно губилиште српског народа. У времену од 30. jула до 14. аугуста 1941. године убиjено jе на овом стратишту 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30. jула

Имена жртава усташког геноцида у Ливну и околини љета Господњег 1941.

7. август 2026.

У љето 1991. године, када jе у штампу кренуло прво издање књиге „Огњена Мариjа ливањска“, педест година након тог крвавог љета 1941, коjем jе посвећена, jош ниjе био дефинитивно утврђен ни списак стратишта, а камоли имена свих жртава усташког геноцида на подручjу Ливна и Ливањског поља. Ти подаци ниjесу у потпуности сређени ни до данас и како вриjеме пролази, све jе мање наде и изгледа да ће таj тужни и застрашуjући именик икада бити комплетиран, jер jе из дана у дан све мање свjедока и савременика, поузданих и вjеродостоjних. Уз све то, на овим просторима jе у међувремену прогрмио jош jедан рат, догодили се нови злочини и погроми над преосталим