Геноцид Архиве - Страница 94 од 125 - Јадовно 1941.

Сисак: Споменик оштећен, логорска зграда претворена у позориште

17. октобар 2019.

У Сиску, градићу у коме су усташе имале највећи концлогор са српску дјецу са Козаре, данас нема правог помена на овај злочин, а зграда логора претворена је у простор за биоскоп и позориште и сада носи назив “Кристална коцка ведрине”. Некадашња главна зграда логора у Сиску, данас позната као Кристална коцка ведрине (фото:Nikola Vukobratović) Хрватски шовинисти и неки бискупи негирају систематски усташке логоре за дјецу и називају их “хуманитарним установама”, а усташофили упадају на комеморације са поздравима “За дом спремни”, наводи портал Експрес. Скулптуру код моста од цигле у Сиску, посвећену побијеној дјеци, названу “Недовршене игре”, вандали су оштетили и сада пропада необиљежена. Аутори споменика Габријела Колар лично је познавала

Академик Љубодраг Димић упозорава: Ако се не суочимо са падом наталитета, бићемо земља на којој ће живети други народи

17. октобар 2019.

Срби су поделили судбину југословенске државе, што је породило дезоријентацију. Чувари братства и јединства постали су догматизовани заговорници српства. Аутор: Љиљана Бегенишић Уколико се Србија не суочи са проблемом наталитета, озбиљно му и систематично не приступи, остаћемо запуштено друштво и народ који сам себи укида будућност. Постаћемо држава са опустелим територијама, празним учионицама, запуштеним њивама, затвореним фабрикама, држава остарелих јединаца и све бројнијих пензионера. За академика Љубодрага Димића, претња да ћемо остати пуста земља на којој ће живети неки други народи једна је од највећи српских мука. Иако је Србија држава која се суочава са низом скоро нерешивих политичких проблема – не знамо где су нам границе, да ли идемо

У Бањалуци наредне године конференција о Јасеновцу

14. октобар 2019.

Чланови руског Императорског православног палестинског друштва договорили су да идуће године у Бањалуци буде одржан централни конгрес овог друштва и у оквиру њега Међународна конференција о Јасеновцу. Јасеновац (Фото: Јавно власништво) Предсједник овог друштва у Бањалуци свештеник Миладин Митровић изјавио је Срни да је ова одлука донесена на Конгресу у Санкт Петербургу с обзиром на то да ће идуће године бити обиљежено 75 година од пробоја логораша из Јасеновца. – У оквиру Дана сјећања на пробој логораша из Јасеновца у Бањалуци ће идуће године, у оквиру Конгреса ИППД-а, бити одржана међународна конференција посвећена сјећању на жртве усташког злочина у Јасеновцу. Међу учесницима биће представници научног, политичког и друштвеног живота Русије

Служен помен страдалима у Занасовићима

12. октобар 2019.

У суботу 5. октобра, на Задушнице, дан када се сећамо наших упокојених, парастос за све умрле сулужен је и у Храму Рођења Пресвете Богородице у Бугојну. Након службе, окупљени верници, предвођени својим свештеником о. Славишом Ђурићем, упутили су се у Занасовиће, да се и тамо помоле за душе невино страдалих, да их се сете. У селу Занасовићима налази се највеће српско стратиште из Другог светског рата у општини Бугојно. На месту где данас стоји скроман споменик, Бугојанске усташе, предвођене Бранком Куштром, убиле су око 1700 православних Срба, пре свега из Бугојна и Скопаљске долине, али и Купреса, Ливна, Дувна и Гламоча. Међу страдалима су била и три угледна Ливњака –

Јавна расправа о Нацрту закона о Меморијалном центру “Старо сајмиште“

12. октобар 2019.

Радна група Владе за израду Нацрта закона о Меморијалном центру “Старо сајмиште“, израдила је радну верзију претходно наведеног акта. Јавна расправа о Нацрту закона спроводи се у периоду од 11. октобра 2019. до 01. новембра 2019. године а по окончању јавне расправе Министарство културе и информисања анализираће сугестије, предлоге, и примедбе учесника у јавној расправи и сачиниће извештај о спроведеној јавној расправи о Нацрту закона и објавиће га на својој интернет страници и порталу е- управе. Сви заинтересовани своје коментаре могу доставити на утврђеним обрасцима за коментаре (које можете преузети на сајту) на e-mail: [email protected] или поштом Министарству културе и информисања, 11 000 Београд, улица Влајковићева бр. 3, са назнаком

Наташа Матаушић, хрватска историчарка: У Сиску није било никакво Прихватилиште него усташки логор за дјецу са Козаре

12. октобар 2019.

У Сиску се, без сваке сумње, током 1942. године налазио усташки логор за српску дјецу, а не прихватилиште, како то дио хрватске јавности данас покушава да прикаже, тврди хрватска историчарка Наташа Матаушић реагујући на недавно приказивање документарног филма “Дјечије прихватилиште Сисак”. Аутор: Вељко Зељковић Аутор овог филма је покушао да покаже како је у Сиску било направљено “прихватилиште” за дјецу са подручја Козаре и поткозарских села, са Баније и Кордуна, те из Славоније, а у ком се усташки режим наводно бринуо о овим несрећним малишанима чији су родитељи, а што је прећутано, погинули, убијени или одведени у Јасеновац или неки од њемачких нацистичких логора.Матаушићева, која ускоро брани докторат на тему

ПРОМОЦИЈА: ЗБОРНИК РАДОВА СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ

11. октобар 2019.

ПОЗИВАМО ВАС НА ПРОМОЦИЈУ ЗБОРНИКА РАДОВА “СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ” -Приређивач Раде Р. Лаловић- САЈАМ КЊИГА у Београду Штанд Републике Српске (ХАЛА 2, НИВО А) Субота, 26. октобар 2019. у 12,00 сати Везане вијести: Раде Р. Лаловић: СРПСКА ПОЕЗИЈА СТРАДАЊА И ПАТЊЕ … Раде Р. Лаловић: НЕКОЛИКО ПОЕТСКИХ СЛИКА СА … Објављена збирка пјесама „Пред сјенима српских мученика … Промовисан зборник радова „Српска поезија страдања и патње …

Никола Милованчев: Умањен број жртава у Југославији 1945.

10. октобар 2019.

Поводом текста Процене Државног статистичког уреда ДФ Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945. године, Музеј жртава геноцида, 19. 9. 2018, пренето и на Стању ствари. На интернетном порталу Музеја геноцида у Београду појавио се 19. септембра 2018. документ „Процене Државног статистичког уреда Демократске Федеративне Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945. године”. Објава тог документа без тумачења није добра јер доводи у заблуду и сакрива губитак 1.450.000 становника Југославије, од којих највећи део представљају становници српске народности. Анонимни сарадник музеја који је објавио овај нестручан приказ је неважан и усредочићу се на бит: суштину умањења броја жртава. О чему се ради? Брошуру

Бојан Д. Ђокић: У НДХ нису постојали логори за децу, била су то прихватилишта и сабиралишта

9. октобар 2019.

Настојање да се вишеструко умањи званични број жртава логора Јасеновац није више својствено само хрватским историчарима. Протеклих неколико година колегама из лепе њихове у тој работи прикључили су се и неки од српских историчара. У свом научном раду под насловом „Логор Јасеновац у уџбеницима историје за 8. разред основне школе“ историчар Музеја жртава геноцида у Београду у ревизији и дисторзији Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ, отишао је много даље. Следи неколико ауторових научних сазнања и закључака а чланак у његовом интегралном облику можете прочитати ОВДЕ. Анализа осам уџбеника историје за 8. разред основне школе који су одобрени од надлежних просветних органа Републике Србије показала је да

Немања Девић: Смиљанска беседа

9. октобар 2019.

На иницијативу удружења грађана “Јадовно 1941.” из Бањалуке, код масовне гробнице у Теслином Смиљану у којој је сахрањено најмање 500 Срба побијених у време Независне Државе Хрватске, 30. јуна 2018. потомци и поштоваоци жртава су поставили Часни крст. Том приликом прочитана је Смиљанска беседа Немање Девића чији текст преносимо у целини. Памтећи скупе, Данас пролазимо стазама коју су, ма где да смо рођени, прошли наши преци. Стазама које су натопљене сузама и крвљу наших новомученика. Стазама крстоносним и стазама светих. И зато данашњи ход по тој каменитој путањи не представља наш подвиг, већ благослов што смо се удостојили да тим стопама пођемо. Често се на тужном и патњама ишараном лицу

Увод из књиге: Ђуро Затезало – „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945.

8. октобар 2019.

Свједочанства избјеглих од смрти само су дио истине преживјелих свједока што се све догађало и на које све начине мученички страдало и умирало. Многи су рањени умрли, а да нитко није записао њихове патње. Злочинци који су своје изјаве давали на послијератним суђењима, тек дјеломично говоре о истини и о ономе што се све дешавало на губилиштима, јер је сваки зликовац и на суду када се бранио, свим снагама умањивао злодјела које је починио. Због тога су многе истине о озакоњеним усташким злочинима остале недоречене их прешућиване, и због онога – није још вријеме, треба дистанца од 50 година, треба сачекати, то би вријеђало осјећаје народа коме су усташе припадале.

СВЕТЕ СЛИКЕ ПРЕТОЧИО У СВЕТЕ ЗИДИНЕ: Млади архитекта (27) урадио Спомен-музеј у Старом Броду

7. октобар 2019.

Са само 27 година урадио је дела која би била довољна за један просечан радни и уметнички век. Пише: Драго Гајић Млади архитекта из Зворника Новица Мотика са 27 година, урадио је дела која би била довољна за један просечан радни и уметнички век. А круна његовог плодног рада је Спомен-музеј у Старом Броду, за који је пројекат урадио бесплатно, чиме је обележено 77 година од страдања више од шест хиљада Срба, голоруких људи, жена и деце, који су пред разулареним усташама бежали из Пала, Олова, Кладња, Сокоца, Хан Пијеска, Рогатице и Вишеграда ка Дрини, Србији и слободи, кад су их на зверски начин побиле хорде Јуре Францетића, припадници злогласне

Иво Лучић: О несталим женама у Равном, након 75 година

7. октобар 2019.

О нестанку жена нијесам ништа знао све донедавно, као ни већина мојих вршњака. Дознао сам у једном посебном тренутку од пријатеља из страдале фамилије . Војко је цијели свој живот чувао њезине ципеле. Биле су црне, фине, рађене на модеран начин, а не сељачке какве су друге ђевојке носиле. Сава их није пуно пута носила. Понекад на дернек или славу. Можда који пут на састанак с момком. Вјерала се с једнијем Чихорићем из Чваљине. Тад је на ашиковању обавезно било присутно и још какво чељаде. Војко је био висок и стасит, коштуњава лица и великих брчина. До краја живот носио је шалваре. Kао да је настојао задржати вријеме. Остао је

Владика Јован Ћулибрк: Прoфeсиoнaлни истoричaри знajу кo je Гидеон Грајф, сви знajу дa je циркус

7. октобар 2019.

Нa нeдaвнoj трибини у Загребу, на којој су гoстoвaли историчари с бeoгрaдскoг Институтa зa сaврeмeну истoриjу, дjeлoвaње историчара Гидеона Грајфa, коментарисао је предсједник УО Музеја жртава геноцида из Београда и предсједник Одбора за Јасеновац САС СПЦ, пaкрaчкo-слaвoнски влaдикa Joвaн Ћулибрк. “Mи имaмo сaдa случaj рeвизиoнизмa у Србиjи и у Рeпублици Српскoj кojи je мaсивaн с нaшe стрaнe. To je пoдршкa лaжнoj причи с прoфeсoрoм Гидeoнoм Грајфoм, кojи сe пojaвиo у Србиjи. Сви знaмo кo je, прoфeсиoнaлни истoричaри знajу кo je, сви знajу дa je циркус, jeр Грајф вeћ гoвoри o 1.400.000 жртaвa Jaсeнoвцa, знaчи, ниje риjeч ни o 700.000, нeгo o 1.400.000. И нaукa, струкa ћути, кao штo су ћутaли

Уместо о логорима, филм о “прихватилиштима” за српску децу

6. октобар 2019.

Док у хрватским биоскопима буде приказиван филм о страдању српске дјеце са Kозаре у усташкој Независној Држави Хрватској /НДХ/, хрватски бискупи настојаће да испричају своју истину о дјечијим логорима како би разводнили трагедију српских малишана и поново ревидирали историју. У Загребу се одржава премијера Филма “Дневник Диане Будисављевић” о хероини која је спашавала жену и дјецу из усташких логора. Међутим, истог дана биће приказан и филм “Дјечије прихватилиште Сисак”, а тамо ће бискупи покушати да објасне зашто су дјеца у том “усташком одмаралишту” тако често умирала, наводи хрватски историчар Хрвоје Kласић. Он подсјећа да је и прије двије године, нимало случајно баш на међународни Дан сјећања на жртве Холокауста, у