Скочите на садржај
Црквена општина Свете Тројице у Ротердаму, на Малу Госпојину, у сарадњи са удружењем грађана Јадовно 1941, организује приказивање изложбе „Моје Јадовно“, пројекцију филма „Крст над јамом“ и бесједу на тему културе сећања, памћења и заборава код Срба. Гост је др Душан Басташић, оснивач и председник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке.
У изградњи и његовању културе сјећања и памћења, два угаона камена представљају образовни процес и споменичка баштина. Српски народ је много окаснио са меморијализацијом жртава Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране Независне Државе Хрватске. Данас, готово осам деценија од великог страдања, чини се да се почиње са интензивнијим и конкретним активностима. Пише: Душан Ј. Басташић На жалост, овај помак се дешава у вријеме када са многих страна свједочимо покушајима негирања, извртања (дисторзије) Покоља, умањивања броја жртава и наметања начина како Срби треба да се сјећају жртава и посљедица злочина. Већ дуже времена, професори историје и српског језика и књижевности из Српске и Србије о трошку матичних држава уче
Оно што 77 година није могла да уради држава, урадила је сада Црква. Хвала Богу да је тако, и камо лепе среће да Црква исто предузме и на другим местима нашег непојмљивог страдања и нашег неопростивог заборава. Слободан Антонић (Фото: Соња Ракочевић) Свако ко је видео скулптуре жена и деце како вире из Дрине био је потресен. Било је то пре недељу дана, када је отворено спомен обележје, с музејом, жртвама епске трагедије на Дрини 1942. године. Тада су усташе поклале или побацале у реку око 6.000 Срба из Источне Босне. Ово је можда уметнички најуспелији споменик српским новомученицима страдалим у Покољу 1941-1945. Док споменици које је правио Брозов дворски архитекта, Богдан Богдановић, својом апстракцијом
Професор у пензији Илија Ивановић и учесник пробоја јасеновачког логора априла 1945. године, те свједок звјерстава у овом усташком концентрационом логору током Другог свјетског рата, преминуо је јуче. Илија Ивановић (фото: Milan Pilipović/RAS Srbija) Ивановић је био посљедњи живи учесник пробоја у Јасеновцу. Преминуо је у 91. години живота. Рођен је 1928. године у Горњим Подградцима код Градишке. Сахрана ће бити одржана сутра у 13 часова на гробљу у Горњим Подградцима . Извор: РТРС
Епископ славонски Јован Ћулибрк, загребачки ђак, кога паћа влада Републике Хрватске, стално се труди да умањи број жртава које су побили Хрвати и муслимани у Јасеновцу и Доњој Градини, стратишту на босанској страни реке Саве. Он не поседује никакве доказе за своје тврдње, пошто никада није ископавао масовне гробнице жртава хрватског геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима, није лично посматрао лешеве из Јасеновца који су годинама пловили Савом и Дунавом итд. Ослања се на радове савремених хрватских „историчара“ који покушавају да умање број жртава и да прогласе концентрациони логор у Јасеновцу за „радни логор“. Ћулибрк је боравио преко 10 година у Израелу, где је радио свој магистарски рад, за који
Старо сајмиште, једини концентрациони логор у Европи који није обележен, коначно би, 74 године након завршетка Другог светског рата, требало да постане Меморијални центар. Меморијал ће обухватити још једно место страдања — Топовске шупе, данас грађевинско земљиште у приватном власништву на којем је планирана изградња тржног центра. Пише Сенка Милош Свега три месеца требало је радној групи коју је формирала Влада Србије на направи предлог закона о Меморијалном центру Старо сајмиште. Како Спутњик сазнаје у Министарству културе, нацрт би пред посланицима могао да се нађе до краја године. Тај пропис темељи се на Стокхолмској декларацији, која је и темељ оснивања Међународне алијансе сећања на Холокауст (ИХРА), чији је председник Жорж
У српској поезији страдања и патње као најчешћи мотиви су поетски уобличена звјерства усташа и стране окупационе силе на стратиштима расутим на свим просторима бивше Југославије гдје су Срби живјели. Али, на српским стратиштима није присутан само усташки, хортијевски или други окупаторски рукопис злочина, присутан је, историјски гледано у великој мјери, а у поезији још увијек само спорадично назначен и врло крвав рукопис комунистичког злочина над недужним српским живљем. Пјесничке слике тога, комунистичког злочина, тек у задњим деценијама почињу да се јављају заједно са историјским свједочењима и документима која освјетљавају дјеловање југословенских комуниста и разлоге њиховог крвавог обрачуна са српским народом, његовом културом, вјером и традицијом. Неки историјски извори, а
У Старом Броду код Вишеграда освештен је Спомен – музеј и служен парастос српским жртвама усташког и нацистичког режима. Страдање 6.150 Срба Сарајевско-романијске регије и Подриња, марта 42. на обалама Дрине, двоструки је злочин, јер је њихова судбина деценијама прећуткивана. Најзаслужнијима за чување сјећања на жртве Старог Брода и Милошевића – свештенику Драгану Вукотићу, ктиторима музеја Спасоју Албијанићу, Миодрагу Давидовићу и архитекти Новици Мотики, предсједница Републике Жељка Цвијановић додијелила је Медаљу заслуга за народ. Крвави дан, 22. март 1942, православни празник Младенци. Збјегови српског народа и нејачи на обалама непремостиве Дрине, у раљама мржње и монструозног усташког злочина. Само се владика Николај Велимировић усудио да их оплаче, али је и
Мешање председника израелског Центра „Симон Визентал“ део чланства оценио је као скандалозан, баш као и његове препоруке да Србија престане да „манипулише бројем убијених у Јасеновцу“. Мешање Ефраима Зурофа, председника израелског Центра „Симон Визентал“, у сукобе унутар јеврејске заједнице, део чланства Савеза јеврејских општина оценио је као скандалозан, баш као и његове препоруке да Србија престане да „манипулише бројем убијених у Јасеновцу“. Ефраим Зуроф је приликом прошлонедељног сусрета са председником Александром Вучићем подржао рабина Исака Асиела и Роберта Сабадоша, председника Савеза јеврејских општина. Другу страну, која је лане за председника изабрала Игора Гинзберга, назвао је тркачима за новцем и моћи. – Рабин треба да нас мири, а не да стаје
Сви знамо за побијене у њујоршким ”кулама близнакињама”, за страдалнике модерних џихадиста у Паризу, за мртве у Вијатнаму и Камбоџи, за Улофа Палмеа и Зорана Ђинђића, браћу Битићи, Славка Ћурувију и Милана Пантића, па чак и за неразрешено убиство певачице Јелене Марјановић…, али, у исто време – да ли смо уопште чули за Гаравице код Бихаћа, језиво место где је од крволочних хрватских и муслиманских усташа страдало преко 12.000 невиних српских цивила (британски извори наводе за неколико хиљада већи број жртава). С тим што је међу тим српским страдалницима било и много дечице, несвесне због какве би то ”кривице” они требало да буду преклана, а и зашто се не сме
Невероватна, и болна данашња изјава Хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић да је хрватски народ, сразмерно броју становника, највише допринео антифашистичкој борби у Европи. Питам се где води ова изјава, да ли Колинда мисли на оне покатоличене Србе или протеране и зверски поубијане Србе у том рату или из Олује и етничког чишћења Хрватске од Срба, оних који су увек били на страни победника за разлику од тих које она представља… ? Изгледа да јој је ,,оваква Европа“ помутила разум и дала додатну енергију да креира и лажира историју по жељи пораженог и оног ко је геноцид чинио над недужним становништвом, а специјалност су им била иживљавања над децом и бебама.
Све док се питање великог прилива миграната не ријеши, на подручју Унско-санског кантона све манифестације јавног карактера биће отказане, а међу њима и одржавања комеморативног скупа у Гаравицама код Бихаћа, најављеног за 14. септембар, изјавио је за Радио-телевизију Републике Српске, министар МУП-а Унско-санског кантона, Нермин Кљајић. Срби након овакне одлуке оштро реагују сматрајући да је за одржавање 78. годишњице усташког злочина у Гаравицама код Бихаћа, почињеном над више од 12.000 Срба у Другом свјетском рату, требало да буде више разумијевања и да је за овај догађај требало да буду обезбијеђени одговарајући услови. Срби убијени на једном од највећих стратишта српског народа у Другом свјетском рату заслужили су достојанствени помен, а не
Израелски професор Гидеон Грајф у свом дјелу „Јасеновац – Аушвиц Балкана“ навео је у 11 тачака зашто кардинал Алојзије Степинац не смије да буде канонизован, а те разлоге је навео и у писму папи Фрањи, од којег је затражио да се уклони спомен-плоча Степинцу у Јерусалиму. Грајф је навео да је један од разлога то што је Степинац одговоран за подршку насилном покрштавању методом „покрсти се или умри“, пише Политика. Осим папи Фрањи, те разлоге Грајф је навео и у својим писмима предсједнику Израела Рувену Ривлину, израелском премијеру Бењамину Нетањахуу, аустријској влади и бечком надбискупу. Грајф у писму тражи и да се уклони спомен-плоча Степинцу постављена у Јерусалиму. То писмо
На Сајму књига у октобру биће представљена тројезична монографија међународне експертске групе „Усташко коначно решење пре нацистичког”, на око 1.200 страница, са око 300 докумената, међу којима је и писмо загребачком надбискупу „часног Хрвата”, у којем га обавештава о погрому над Србима. Аутор: Б. Баковић Пре јучерашње промоције књиге проф. др Гидеона Грајфа у Матици српској, у Архиву Војводине је овај историчар и истраживач Холокауста, са двојицом колега са ОНО академског колеџа из Израела, Давидом Сороцкином и Давидом Битоном, имао увид у Досије 562, из приватног фонда Славка Одића. По одобрењу Владе Војводине, израелски историчари су наставили своја истраживања, а јуче су имали прилику да виде и писмо које је
Стара 65 година, родом из Турјака код Босанске Градишке. Спада у ред највећих хероина које су прошле кроз капије староградишког логора. Ова поносна старица је у љето 1942. године заробљена са осталим српским становништвом Козаре и дотјерана са двогодишњим унуком Луком у Логор V – Стара Градишка. Када је почело отимање дјеце од њихових мајки, бака Милка држала је свог унука у наручју и није хтјела да га пусти из загрљаја. Када су јој усташе коначно истргле двогодишњег унука Луку из загрљаја она, онако обучена у народну ношњу са бошчом и забрађена у велику бијелу мараму, растргла је своју блузу и показала своје старачке груди говорећи усташким зликовцима како су
Марија Зелић. Хрватица из Далмације. Управница злогласних Титових женских концентрационих логора у
Када је у СФРЈ покојни Титов генерал и надриисторичар Фрањо Туђман почео
Овај Шантићев стих данас најжурније и најснажније одзвања над 2641 мјестом геноцида,
Председник Управног одбора Музеја геноцида у Београду, епископ славонски г. Јован Ћулибрк
Док су државе настале на тлу бивше СФРЈ брзо заборављале заједничку и
Објављена нова књига о Јасеновцу, аутора Антуна Милетића Из штампе је изашла
Историјску истину да је над српским православним народом у НДХ, као и
Поводом најновије ескалације ревизионситичких иступа челника српских институција у чијој је компетенцији
ДУПАНОВИЋ Дино, директор Музеја АВНОЈ-а у Бихаћу, за видео прилог ТВ УСК
Професионалним, стручним, посвећеним и непрекидним радом, професор Раде Лаловић је 50 година
Протестна шетња ће бити одржана у среду 13. септембра, на Дан светих
Госпићки систем логора смрти (Госпић–Јадовно–Трибањ (Шибуљина, Крушчица) – Карлобаг–Паг) Апстракт: У документарном
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
