arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Сведочење Борислава Шева из Пискавице о прављењу сапуна у Јасеновцу

8. март 2025.

„Гледо сам ја како они од људи праве сапун. О, дико моја, ја сам ти тачно једанпут ударијо у једну бараку код централне бријачнице. Да нјесам бијо брицо, не би ја смијо тамо ни ићи. Тамо та је била барака. Тамо ђе је саде онај споменик. Вамо мало више била је та барака. Барака је била сигурно… Ако није била 30-40 метара дугачка. Казнови су све један до другог. Казнови су у бараци. Колко је тога! Пуна барака. На једну страну су казнови, на другу су столови. На столовима месо људско. Е, вако, сало се види. Ја сам видијо тачно на столовима то, то, то месо. Све масно. Људско месо.

Гордана Достанић: ЗАОСТАВШТИНА ЛИВАЊСКИХ СРБА

7. март 2025.

Да ли сте некада били у Ливну, градићу југозападне Босне, који се препречио на самом путу од Бања Луке ка Сплиту? Пише: Гордана Достанић Знате ли да је то градић коме његови становници дали три имена: Лијевно, Хливно и Ливно? Или да је тај троимени град колевка српске средњовековне династије Мрњавчевић, како нам казује историчар Дубровачке републике,  енедиктанац, Мавро Орбин, док у свом делу Краљевство Словена представља прошлост Јужних Словена? Орбин пише да је, Мрња, од кога су Мрњавчевићи, живео у Ливну из кога га је, себи у службу, узео цар Душан, када је 1350. године пролазио тим крајем. Тај „сјајни, бијели бисер, каквог нема на читавом дуњалуку“, како је

Оливера Шекуларац: Ко воли истину, све воли

6. март 2025.

Мојим прецима је вечност дана. Убили сте њих, убили огњишта, ал’ Васкрс не бива без рана. Дочека ме јутрос дренов цвет, На северу земље лала Оте се суза прађедовска заувек. Зна и она да дрен није само дрво, да дрен није само цвет. Кажи сузо, зашто сама падаш, Ко још плаче на цветање рано? Онај ком је преклан свет, Ко не памти родну кућу, Ни изнад ње птице лет. Не плачем то ја од туге, Мојим прецима је вечност дана. Убили сте њих, убили огњишта, Ал’ васкрс не бива без рана. Када вам понекад страх дође, Коме се помолите Ви, Којима је (одувек) прадедовски занат био србосјек. И не пишем

Проф. др Светозар Ливада

Затирање Срба у Хрватској (1): Историја дуга седам векова

5. март 2025.

У обимном истраживању које покрива 130 година и чак три века, проф. др Светозар Ливада, један од најпознатијих српских научника у Хрватској и један од најпризнатијих демографа у свету, своједобно је објавио књигу „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској 1880-2011″ (од вишегенерацијског и староседелачког, аутохтоног и конститутивног, до мањинског статуса)“, базирану на историјским и статистичким подацима добијеним из пописа становништва у овом периоду. Због низа појединости око периода досељавања, а затим природних и оних миграција изазваних ратовима, овај фељтон ће посебно бити интересантан читаоцима чији су преци или су они сами родом са територије Хрватске, а сада расути од Европе, Канаде и САД, па све до Аустралије. Прихватајући молбу

У Руском дому у Београду евоцирају сећање на нацистичке злочине 

5. март 2025.

Међународни научни симпозијум «Сећамо се, нема застарелости, Нацистички злочини и геноцид над народима у годинама Другог светског рата» који је одржан 27. фебруара у Руском дому у Београду био је значајан догађај у контексту обележавања осамдесете годишњице Велике Победе над фашизмом. Међународни истраживачки центар за Други светски рат из Марибора и његова београдска филијала окупили су на симпозијуму историчаре, истраживаче геноцида и Холокауста из Србије, Русије, Словеније и Израела и тако објединили заједнички циљ — очување сећања на зверства у Другом светском рату и борбу против ревизионизма. У центру пажње били су нацистички концентрациони логори који су постојали на територији бивше Југославије. На симпозијуму је добро изучена ужасна реалност логора смрти као што су Јасеновац

Logor_smrti_NDH_na_ostrovu_Pag.jpg

Јадовно – које се сакрило у земљу

4. март 2025.

Након краткотраjног априлског рата 1941. године Краљевина Југославиjа jе подиjељена између Њемачке, Италиjе, Мађарске и Бугарске. Независна Држава Хрватска (НДХ) проглашена jе 10. априла 1941. године и у њен састав осим садашње Хрватске ушле су Босна и Херцеговина и дио Србиjе. Идеолошке основе НДХ претпостављале су стварање „чистог животног простора”, чисте хрватске нациjе. …Закопаj ме да будем мртав… Откопаj ме да ти кажем..! Да би то остварили требало jе ићи преко мртвих Срба, Јевреjа, Рома…(али и „непоћудних“ Хрвата). Циљ jе оправдавао средства коjима jе требало очистити коров на „тиjелу чисте хрватске нациjе”. Масовни прогони и расни закони и уредбе ставиле су Србе-православне-неариjевце као реметилачки фактор, ван закона. Истине о усташким

СУСРЕТ СА ПРЕЦИМА

27. фебруар 2025.

Срце ми удара под грлом. Тамо доле, тамо су моји посејани и пожњевени. И ја сам тамо давно посејана.. Пише: Цвијета Радић Не чују се више звуци дана који већ сасвим измрвљен тоне у топли мир ноћи. Тишину ретко пререже шкљоцање кључа, тек да осујети повратак неког одоцнелог станара. И ноћас се, по ко зна који пут, ушуњавам и удобно смештам у замишљену мутну слику у раму без јасног облика и димензија. Магловити планински предео пресечен широком равницом и куће ушушкане у сенке густих крошњи дрвећа које памти дуже од најстаријих укућана. Људи нејасних црта лица приказују се обрисма стаса и одеће по којој препознајем само њихов пол… Ноћима тако,

„Јер … ми смо иста крв“, пјеснички првенац Ђурђице Драгаш у Требињу

26. фебруар 2025.

У Музеју Херцеговине у Требињу, у суботу 01. марта 2025. од 18 часова биће представљена збирка поезије „Јер…ми смо иста крв“ Ђурђице Драгаш Вуковљак. Ријеч је о првој пјесничкој збирци коју чине стихови пуни сјете и туге, а коју Ђурђица посвећује свим невиним жртвама Покоља. Ђурђица Драгаш Вуковљак је уредницa привредно-политичке рубрике Првог програма Радио Београда. Иако се дуго бави писањем а њени текстови и пјесме су објављивани на сајтовима удружења грађана „Јадовно 1941.“ и РТС-a, до сада није објавила књигу. Збирка пјесама Јер… ми смо иста крв њен је књижевни првенац. О поезији и књижевном изразу говориће Гордана Достанић из удружења Огњена Марија Ливањска из Београда, а о инспирацији за ову

Ђурђица Драгаш: Због истине, због незаборава и оних невиних душа које траже мир

26. фебруар 2025.

Случај је хтео да ми баш истог преподнева стигну поруке од двојице поштованих пријатеља са Фејсбука, двојице истомишљеника и, на неки наш начин, саборца. Председник удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић ми је проследио мејл који му је стигао из Данске. Послао му га је син Анђелке Драгаш која је неким чудом, као дете у колевци, преживела усташки покољ на падинама Требевића. Човек је, претражујући интернет, пронашао текст објављен на сајту удружења у којем је описан и од заборава отргнут злочин над његовом породицом (Kрстовдан породице Драгаш). Замишљам његово изненађење, радост, тугу, море помешаних осећања кад је прочитао ове редове. Ми, потомци чудом преживелих, најбоље знамо шта значи једно такво сведочанство.

ПРЕЖИВЕО САМ ЈЕР НИСАМ ЈЕО ОТРОВАНУ ХРАНУ: Сведочење Боже Видачковића из Градишке, који је преживео мучење у дечјем логору Сисак

25. фебруар 2025.

Само овако може се описати права истина свега што се дешавало у логорима НДХ, а што сада бискупи из Загреба релативизују и негирају. О патњама у фабрици дечје смрти у Сиску за „Новости“ је, 2018, две године пред смрт, сведочио логораш Божо Видачковић из Градишке. То је била његова рана цео живот. Рођен је 1933. у поткозарском селу Цимироти, одакле је са оцем, маћехом, те четворо браће и сестара у новембру 1941. године избегао жестоку усташку офанзиву. У јуну 1942. почео је стравичан покољ Срба на Козари. Заробљени су и отерани у логор Стара Градишка. Ту су их усташе тукле 15 дана, затим су их пребацили у Јасеновац. На путу

Слободан Чикарић: Егзодус Срба у дубичкој општини

23. фебруар 2025.

Може се закључити да је дубичка општина „очишћена” од Срба и да су идеје Милета Будака и Фрање Туђмана реализоване. Дакле, у Банијској општини Хрватска Дубица извршен је геноцид над српским народом. Распадом друге Југославије (СФРЈ) појавило се на Балкану пет, а касније и шест нових држава чије су државне границе биле авнојевске административне границе. Новонастала хрватска држава имала је озбиљан проблем са Србима у српској Крајини (Славонија, Банија, Кордун, Лика, Книнска крајина, Далматинска Загора, Горски Котар), јер они нису прихватили сецесију Хрватске од СФРЈ, плашећи се ревитализације нацифашистичке Независне државе Хрватске (1941–1945. НДХ: Хрватска, БиХ, Срем до Земуна). Тада је на монструозан начин убијено око милион Срба. Створена је

Цвита Бошковић

Цвита

21. фебруар 2025.

Од четрнаесторо преживјелих у јами Равни долац најстарија је била Цвита Бошковић из Доњих Рујана. Било јој тада четрдесетак година. Преживјела пакао живе гробнице у њедрима Динаре, али живот учинио своје. Стигле године, стигле посљедице мјесец и по дана проведених у безданици без довољно воде и без хране, болест сломила измождено тијело и ова храбра, поносна старица већ безмало тридесет година више није међу живима.Захваљујући њеном унуку Божу Лалићу из Аранђеловца, гдје је Цвита провела своју животну јесен, њено сјећање и казивање о том злом љету 1941. године остало је забиљежено на магнетофонској траци као живо свједочанство и порука да се зло љето више никада не понови:„Видимо ми да се

Ваше прво и друго ја

19. фебруар 2025.

Испред себе имате генерације чију крв и гене носите у себи и коју ћете предати онима после. Гошћа РТС Радио1 је била економиста Гордана Достанић, која слушаоцима Првог програма Радио Београда поручује: „Пратите своју нит и пратите своју мисао. И да будете свесни да нисте јединка. Јесте јединствени, сваки човек је јединствен. Не да будете део стада. Али нисте јединка зато што имате испред себе генерације чију крв и гене носите у себи и коју ћете предати онима после. Значи да будете свесни везе између векова пре и оних векова који ће доћи после. Морате да пратите себе и у послу и у породици и морате да будете спремни на

Градоначелник са Удружењем „Јадовно 1941.“: Покрећемо иницијативу за изградњу спомен-обиљежја за жртве Јадовна и Пага

18. фебруар 2025.

Градоначелник Драшко Станивуковић разговарао је са др Душаном Басташићем, предсједником Удружења „Јадовно 1941.“ из Бање Луке, који посвећено чува сјећање на жртве Јадовна и Пага. Како је казао, овај састанак представља још један корак у настојању да не заборавимо страшне злочине почињене над нашим народом и да сачувамо истину за будуће генерације. -Прошле године Бања Лука је добила Улицу жртава Јадовна и Пага, а сада идемо корак даље – покрећемо иницијативу за изградњу спомен-обиљежја, како бисмо достојно одали почаст свим недужно страдалим жртвама. Сваке године, 24. јуна, на дан страдања жртава Јадовна и Пага, одаваћемо им почаст и полагати вијенце, како бисмо сачували сјећање на њих и не дозволили да падну

Црвена (не)вера за амнезију геноцида

18. фебруар 2025.

Зашто су комунисти и њихови трабанти у Крајини, годинама, деценијама после Другог светског рата, рушили српске цркве преостале од усташког терора, прогањали и премлаћивали попове и архијереје и харангирали против било какве манифестације православне религиозности?! Пише: Милан Четник После усташког мегазлочина, јединственог у познатој историји због злурадог уживања (сладострашћа) у крвничком садизму, политичке вође српског биолошког остатка немилосрдно су ударили на традиционалну духовност. Била је то саблажњива акција поништавања (анихилације) вековима, једине српске националне институције у аустријским крајинама. По мазохизму, самомржњи и аутодеструкцији та кампања незабележена је у аналима хришћанства. Како и зашто је био могућ такав пад у опсесивно гажење и гашење сопственог идентитета, у самопорицање и ништавило самосвести?

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА