arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Предавање Моје Јадовно и свједочење Илије Ивановића

Пројекат Култура сјећања и памћења у уторак 10. априла 2012. баш на датум када је основана НДХ и када је Госпићка казниона  1941. примила прве затворенике, проширио се у једну нову димензију. Процеси геноцида и Холокауста и ране које су они донијели виђени из перспективе жртава и њихових потомака јесу компонента без које се процес систематизације културалног памћења не може ни замислити. Методолошка плетеница општих и специфичних историјских процеса који су предходили геноциду,  испреплетених са личном и породичном причом потомака жртава комлекса  усташких логора Госпић- Јадовно 1941 испричана искреношћу и посвећеношћу др Душана Басташића, представили су једну нову кулминациону тачку низа предавања.  Идеолошка и „вјерска“ подлога и припрема геноцида, у

МУЧЕНИЧКОМ СТАЗОМ ЈАДОВНИЧКОМ

Мученичка стаза јадовничка протеже се Велебитом, од Шаранове јаме до мјеста логора Јадовно, у  Чачић долцу. То је 7300 метара свете земље,  освештане крвљу и знојем предака наших страдалих у комплексу логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг. Измрцварени, понижени у смрт поведени, везани  бодљикавом жицом по двоје, по троје и у већим групама корачали су ,,голготом  српском – јадовничком“  знајући да крст свој носе. Страшни план злочиначког ума без душе, да се један народ побије, покрсти и протјера уз сву монструозност, нељудскост и суровост небића овдје је 1941.године доживио своју материјализацију у пуном смислу, која је тешко разумљива и објашњива. Али тај привремени тријумф зла, дуго одржаван вјештачким дисањем прикривања, порицања и

Музеј Холокауста у времену нетолеранције

Сваку врсту политичке трговине, толеранцију антисемитизма и избегавање чињеница доживљавам као вређање жртава, али и као посебно забрињавајуће – ускраћивање права на будућност Планови за изградњу музеја варшавског гета, који би требало да буде отворен 2023. године, на осамдесетогодишњицу обележавања устанка, не пролазе без полемике. У тексту Офера Адерета, у листу „Харец”, од 14. децембра 2018, израелски историчар проф. Данијел Блатман, критикован због прихватања позиције главног историчара овог пројекта, наводи да ће ово бити први музеј Холокауста у Пољској, иако се у том граду налази велики број места комеморације. Критикује се, пре свега, тенденција десничарских власти да покушавају да измене колективно сећање и минимализују одговорност у годинама пре, у току

Од пузајуће великосрпске агресије до галопирајућег усташтва

Писмо које су хрватски бискупи послали српском патријарху Иринеју сигурно је нешто што ће поново уздрмати и хрватску и српску јавност и додатно заоштрити ионако лоше односе две суседне земље јер, сада се може очекивати и одговор СПЦ, а онда нека нам је свима Бог у помоћи. Тек онда ће настати прави кијамет. У писму, које је неуобичајено оштро и објављено је у јавности, што иначе није пракса, Хрватски бискупи изнели су низ замерки српском патријарху Иринеју и појединим епископима СПЦ. Између осталог патријарху замерају што тврди да хрватски бискупи ћуте на све већу ескалацију усташтва у Хрватској, што тврди да положај Срба у њој ни данас није бољи него

Потпуни преокрет: Тајани спреман да обиђе места страдања Словенаца и Хрвата

Председник Европског парламента Антонио Тајани, који је разбеснео хрватске и словеначке политичаре изјавом о „италијанској Истри и Далмацији”, рекао је да је спреман да посети некадашњи нацистичко-фасистички логор у Трсту, у којем је убијено хиљаде Словенаца, Хрвата, Јевреја и италијанских антифашиста током Другог светског рата. Он је то рекао након што га је словеначка политичарка и комесарка ЕК за саобраћај Виолета Булц позвала да заједно одају почаст жртвама убијеним код јаме Базовице и логор Рисиера ди Сан Саба у Трсту, преноси Хина позивајући се на мариборски лист „Вечер”. „Историја је историја, али из ње учимо и тако постајемо мудрији. Зато вас позивам да заједно обиђемо жртве Базовице и жртве логора

Зaбрањен усташки грб – усташе и терористи изједначени

Аустрија је забранила хрватски грб из усташке Независне Државе Хрватске са првим бијелим пољем, а ова мјера ступа на снагу 1. марта.   Министарство унутрашњих послова Аустрије овјавило је смјернице за забрану екстремистичких симбола, међу којима се налазе симболи „Исламске државе“ и усташа. Казне за оне који се оглуше о забрану износе 4.000 евра, а они који понове мораће да плате 10.000 евра, истичу аустријски медији. Од забране су изузети медијски извјештаји, филмови, позоришне представе и изложбе, али само ако се у њима не пропагира идеологија ових забрањених терористичких и екстремистичких организација. Листа забрањених симбола допуњена је са још два усташка. Први је велико латинично слово „U“ у којем се

ЈАЊА ЛАЛИЋ-ШУЊКА: најтеже ми је било слушати и гледати како ми браћа умиру од жеђи и глади…

Јања

Јања Шуњка је превалила седамдесету, али се још не да животу и годинама – записао сам у прољеће 1990. Онако крупна и стасита, још сигурно и кротко корача и, сем по неколико грдних ожијака по тијелу, ни по чем се не би дало закључити да је судбина и према њој била тако окрутна, да је и она искусила немилосрђе усташко. Ведра, говорљива, очито задовољна са три кћери и сином и њиховом срећом, нерадо збори о ономе што је прије безмало педесет година преживјела у родним Рујанима. Све би, каже, некако то да заборави и сметне с ума, али се не да, снови је изнова враћају у Равни долац и мира

Линта: Напад на спортисте не изненађује у земљи чији је темељ усташтво

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцијенио је да недавни свирепи физички напад на ватерполисте „Црвене звезде“ у Сплиту није изненађење, ако се узме у обзир неспорна чињеница да је данашња Хрватска настала на темељима нацифашистичке НДХ. Линта је указао да је Сплит један од многих градова у Хрватској гдје је током деведесетих година прошлог вијека извршено брутално етничко чишћење Срба и отимање и уништавање српске имовине, као и да су Срби брутално премлаћивани и мучени на најразличитије начине и дио њих убијен у сплитском логору „Лора“. „`Лора` је од 1992. до 1997. године била логор смрти и кроз њега је голготу прошло преко 1.000 српских цивила, војника и

Бекство 12. фебруара 1942. год… логор Црвени крст и Бубањ

Приредио Ђорђе Бојанић После априлске катастрофе и уласка Немаца у Ниш, 9. априла 1941. године, почела су хапшења талаца. Са ширењем устанка и јачањем отпора указала се потреба немаца за стварањем једног затвора у коме би били сконцентрисани сви затвореници. Због тога је Гестапо формирао логор Црвени крст. Логор се налазио на периферији града, у непосредној близини Фабрике дувана и Железничке станице Црвени крст (па је и сам логор незванично по њој назван Логор на Црвеном крсту). Главна логорска зграда са помоћним објектима подигнута је 1930.године и до рата је служила као војни магацин. Ту своју функцију задржала је до септембарских дана 1941.године када су је Немци опљачкали и адаптирали за концентрациони логор. Логор се

Злочин и казна бањалучког стожерника (7): Кривична одговорност поджупана Неђелског

Феликс Неђелски (ориг. Ниедзиелски) рођен је у Бањалуци 1912. године из брака пољског досељеника и православке из Вараждина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра 2017. године. Изразито активан у крижарској организацији, постао је њен предсједник за бањалучки регион 1937. године, да би након стицања дипломе правних наука у Загребу, 1940. постао предсједником Великог крижарског братства. Док се Виктор Гутић у вријеме капитулације Краљевине Југославије према регрутном распореду налазио у Бихаћу, Неђелски је од Хрватског усташког надзора упућен да до доласка стожерника организује нову власт у Бањалуци. Током рата је обављао функције замјеника стожерника у Бањалуци, поджупана у Тузли и Бањалуци, поджупана

Усташа у покушају и тумор Хрватског друштва, Анте Ђапић

Један од неформалних одговора на писмо хрватских бискупа из новембра 2018. годинеупућено Патријарху Српском Иринеју, је недавна изјава епископа бачког Иринеја за хрватски „Вечерњи лист“ којом је објаснио да у нема потребе журити на одговор хрватским бискупима и да ће то Синод СПЦ учинити онога тренутка када осети да је за то право време. „Вечерњи“ је пренео како је Иринеј, између осталог, рекао и то „да иста господа треба да покажу да у ХБК нема усташки настројених бискупа“. Видно, то је изазвало реакцију хрватског усташе у покушају, некадашњег градоначелника Осијека и несуђеног руководиоца ХОС-а, Анта Ђапића, иначе врло контроверзног политичара, који није превише омиљен у хрватском друштву и који је

Пантић: Филм о Степинцу треба да алармира јавност у Српској

Филм о контроверзном хрватском бискупу Алојзију Степинцу, приказан на програму Хрватске телевизије, представља покушај фалсификовања историје и требало би да алармира цјелокупну јавност у Републици Српској, историчаре, архиваре и политичаре, рекао је предсједник Удружења потомака жртава усташког злочина „7. фебруар 1942. године“ Небојша Пантић. Пантић је рекао Срни да је овај филм обичан памфлет, те покушај Хрватске да фалсификовањем историје, докумената и тенденциозним изјавама у јавности о Степинцу, који је био саучесник злочина, буде створена слика о њему као о свецу. – Филм оставља горак утисак на све потомке жртава усташког злочина – рекао је Пантић. Он је навео да најновије приказивање овог филма представља покушај ослобађања Степинца одговорности од

Сплит: На школи осванули антисрпски и усташки симболи

Зидови Основне школе Скалице, у Сплиту, осванули су ишарани графитима који вријеђају Србе и славе усташе. Цијела улазна фасада ишарана је увредљивим и фашистичким графитима. „Мрзим школу и Србе“, пише на зиду код улазних врата. Цијела врата су ишарана црним спрејом. На другом зиду је латинично „У“ са крстом, а испод њега исписано „За дом“. Такође, црним спрејом написано је: „Смрт полицији“ и „Мрзим Србију“, а на једним вратима нацртан је велики кукасти крст, преноси „Слободна Далмација“. Ово је тек један у низу антисрпских и проусташких испада у хрватским школама. Након задарских инцидената са сличним графитима и жигосања ученице усташким словом „У“, услиједила је манифестација мржње на зидовима сплитске основне

Мандић: Повратак у Аустроугарску

Познати књижевни критичар и публициста Игор Мандић сматра да Хрватска није држава и да се та земља враћа у Аустроугарску. „Нисмо суверени… Аустрија нам држи банке, а Мађарска технологију, нафту, гас, жељезаре. То је подјела по систему Аустроугарске“, оцјењује Мандић. Мандић у интервјуу за ријечки „Нови лист“ истиче да је хрватска држава била „илузија митомана из деведесетих /година прошлог вијека/“ који су мислили да ће „пуким дречањем: `Ми раскидамо све везе` – добити државу“. Према његовим ријечима, распродаја државне имовине домаћим криминалцима започела је као дар за њихово подржавање митоманске реторике о Хрватској, која ће „бити срећна када се отцијепи од Југославије“. „Прво је онима који су највише дречали, за

Злочин и казна бањалучког стожерника (6): Кривична одговорност жупника Билогривића

Окружно јавно тужилаштво (ОЈТ) Бањалука је предмет истраге против Виктора Гутића отворило 21. маја 1946. на основу пријаве ЗК за БиХ од 14. маја. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. новембра 2017. године. Записници исљеђивања у које је Милан Вукмановић имао увида и које смо објавили у књизи „Усташки стожер за Босанску Крајину: Студија Милана Вукмановића и избор из грађе“ (Бањалука 2017), односе се на двије етапе саслушања: прва од 4. до 22. јуна, а друга од 9. до 22. септембра 1946. године. Према уписнику истрага ОЈТ, истражни затвор од стране тужиоца одређен је тек 3. новембра, што се поклапа са до

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.