Геноцид Архиве - Страница 107 од 121 - Јадовно 1941.

Споменик у селу Стрмену, оскрнављен 1995. године (Фотодокументација „Политике”)

„Четници” код Јасеновца

19. март 2019.

Сазнања о дешавања у српским селима у близини злогласног логора Aна Вила, мајка четворо деце и трудница, нашла се на скели на реци Сави којом су усташе превозиле своје жртве у јасеновачи логор. Они су јој наредили да најпре баци једно дете у реку. Двоумила се. Можда ће, ако баци једно, осталу децу сачувати. Деца су запомагала: „Мама, немој мене”, отимала су се из наручја. Онда је нагло одлучила да она скочи у воду. Злочинцима то није било доста него су за њом бацили све четворо деце. Из породице Вила Други рат је преживео само њен супруг Душан, а укупно је страдало осам чланова. Догађај је забележио Никола Турајлић који

Геноцид у НДХ – Покољ

19. март 2019.

Историчари усвојили нови термин за усташко затирање Срба Систематски државни злочин који је над православним Србима током Другог светског рата починила Независна Држава Хрватска назван је – Покољ. Овом терминолошком одредницом српски народ придружио се јеврејском, који је свој геноцид назвао Холокаустом, односно ромском, који своје страдање назива Порајмос. Да затирање Срба у НДХ добије свој термин и прецизну дефиницију изборило се Удружење „Јадовно 1941“, које је у избор назива и његову употребу укључило и историчаре и истраживаче. Нови термин у понедељак је промовисан у Београду, уз оцену да су Срби последњи народ – жртва геноцида који није изабрао терминолошки назив за своју голготу. – Геноцид није најприкладнији израз за

ЂУРЂЕВДАН. Сарајевски „Ђурђевдански теферич“

19. март 2019.

Постоје они који не верују, они који се не боре јер мисле да не могу ништа да промене. Са друге стране стоје они пуни вере они за које су проблеми и препреке само део живота. Они који никада не одустају, од њих се може увек чути да како год је време сада на крају ћемо победити. Наравно и једни и други су у праву биће им управо онако како верују,кажу, мисле и боре се. Светосавци су увек веровали, борили се и знали да ће једног дана за то бити и награђени. Тако ће и бити. Злотвори су стављали пред Србе и непремостиве препреке али никад нису успели да избришу светосавску

Вељко Ђурић Мишина: Шта би са српским меморијалом на Ушћу

17. март 2019.

Једна од најболнијих рана у нововековној историји српског народа јесте страдање у 20. веку, а у том контексту и ратне жртве. Када се помену ратне жртве обично се говори о бројевима. И ту настаје велики проблем. Јер, аматери и заљубљеници у прошлост, као и понеки професионални историчар од угледа и звања, започну тираду празних тврдњи. Као школовани историчар и директор Музеја жртава геноцида јављао сам се у разним формама, од новинског текста до дугометражних документарних филмова, све у намери да исправим бројне заблуде, глупости и аматеризам, јер све то доноси штету у односу на научно и стручно тумачење одређених тема. Овом приликом желим да укажем на бројне и испразне

Мртвима вјечна слава, живи будите будни

17. март 2019.

Пише Весна Капор Док Милановић поново витла над Пребиловцима, свет у Херцеговини међусобно ће размењивати смокве и кајмак, мед и кромпир, шљиве и грожђе, пећи лозу и шљиву… и како то обично и бива, наздрављати и сахрањивати, заједно, између свих наших „клања и орања“ Обуците бијеле кошуље. Та реченица дуго се протезала, потихо у Херцеговини, као окидач, као поента, и као врхунски цинизам дуге историје комшијко-братских односа, после Другог рата. И нико баш, од оних који су потихо чували сећања није заборављао ову језиву реченицу да дометне у причу. Ову невину, обећавајућу, светлу реченицу. За Србе, како се испоставило, укопну. Тако су нове власти НДХ државе, успостављене одмах1941, позивале своје

Све бараке у Слани биле су ограђене бодљикавом жицом у неколико редова

БИЛТЕН: Глас Јадовна – Бр. 1

17. март 2019.

Фашизам у пракси: Само 30 одсто Хрвата верује у суживот са Србима Само 30 одсто испитаника старости од 14 до 29 година сматра да постоје квалитетни услови за суживот Хрвата и Срба у некад ратом захваћеним подручјима, а 23 одсто подржава право националне мањине да користи властито писмо и језик у службеним просторијама институција. Српске цркве биле су ломаче У тоj држави, у исто време и на истом месту, спаљивани су и људи и књиге. Цркве су постале ломаче, понегдеи кланице. Храмови хришћанског, православног богослужења претворени су у стратишта само због тога што су припадали православном обреду. Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате Годинама смо се питали, гдје су им

Обиљежено 75 година од убиства цивила у Вршанима

16. март 2019.

У Вршанима код Бијељине данас је обиљежено 75 година од страдања 75 мјештана овог села, које су на данашњи дан 1944. године звјерски побили припадници злогласне 13. СС Ханџар дивизије. Предсједник Савјета мјесне заједнице Вршани Недељко Мићић рекао је да су припадници 13. СС Ханџар дивизија починили незапамћен злочин над мјештанима Вршана и околних села. „Побијени су углавном нејач и жене, чак и свештеник и његова породица…Наша је морална обавеза да овај датум никада не заборавимо, да га обиљежавамо са жељом да се то зло никада не понови“, рекао је Мићић новинарима. Мићић је навео да су ријетки тога дана успјели да побјегну од сигурне смрти. Градоначелник Бијељине Мићо Мићић

„Шишали су нас до коже, крв је текла“, са 9 година одведена је у Јасеновац, њена сећања на плач, деце, глад, страх, мртве не бледе

15. март 2019.

Стоја Карлица, осамдесетчетворогодишња старица из Новог Града, места на самој граници БиХ и Хрватске, никада неће заборавити страхоте које је као девојчица од девет година преживела у усташком концентрационом логору Јасеновац у Другом светском рату, где су људе убијали и пре него што су ушли у логорски комплекс. Она је у изјави Срни истакла да се злочини и све оно што је доживела у јасеновачком логору не могу описати речима. Стоја, девојачко Рабат, рођена је 1933. године у селу Побрђе код Костајнице. Офанзиву на Козари 1942. године дочекала је као сироче са још три сестре и два брата јер су им родитељи умрли пре офанзиве. Они су сами пошли у

Лов на меморабилије злогласне НДХ по огласницима и сајмовима ‘У Србији продајем усташки бодеж за 1300 кн. Не знам чији је, дјед је тајну однио у гроб’

14. март 2019.

Види ову фотографију, каже ми продавач на сајму антиквитета на Британцу. Показује ми помало изблиједјелу фотографију која приказује три војника који гацају сњежним путем. – То ти је високи часник НДХ у разговору с часником Wehrmachta. Мјесто радње је Stockerau, година је 1944., иза њих хода још један часник. Дам ти за 150 куна. – Знате ли о чему су разговарали? Насмије се. – Е, па онда би то вриједило пуно више. Kад је ријеч о колекционарству војних меморабилија, сајмови на Британцу и Хрелићу, али и онлине огласници плодно су тло. Kако због своје бурне повијести, промјена режима и ноторне чињенице да су нас били окупирали нацисти тако и због

НАЈАВА: Промоција романа „С Хомером у олуји“ аутора Анђелка Анушића

14. март 2019.

Позивамо Вас на промоцију романа „С Хомером у олуји“ која ће бити приређена у Народној и универзитетској библиотеци у Б. Луци, 19. марта, у 19. часова. Роман је завршница (II, III, IV) дио Анушићевог четворокњижја заснованог на првом дијелу (Гласови са Границе, 2016.) о дугом историјском кретању између орања и клања (Андрић- Екмечић) нашега народа на сјеверозпадним ободима Балканског полуострва, дакле о Србима са Војне границе, односно потоње Крајине и Хрватске, као и дејтонске/дводјелне Босне и Херцеговине. Кроз породично стабло једног Граничара/Крајишника које сеже до осмог кољена (курђеп, курђепа), дакле до 17. стољећа па до свршетка озвијереног двадесетог вијека, фокусира се повијесна судбина и разнолики социјални, политички и културни облици

Сахрањени бака и унук убијени у „Олуји“

14. март 2019.

На мјесном гробљу у селу Превршац, код Костајнице, јуче су сахрањени посмртни остаци Стоје Матијашевић /65/ и њеног унука Милана Корасића /11/, који су убијени у хрватској војној акцији „Олуја“ у августу 1995. године, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Они су убијени заједно са комшијом Милошем Корасићем /78/ у подруму Милошеве куће. Посмртни остаци старице и хендикепираног дјечака, који је остао уз баку која није хтјела да напусти родно огњиште, идентификовани су у Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу 5. фебруара. Убијени Милош Корасић идентификован је 13. јула 2010. године и сахрањен је раније на мјесном гробљу у Превршцу. У посљедњих 18 година из заједничких, масовних и

Крај Корићке јаме

13. март 2019.

Још као мали чуо сам у причама старијих како негде на пола пута од Гацког ка Билећи постоји једна јама која својим мрачним дубинама сведочи о прошлости, и која уклесана међу стенама сведочи о једном од најмонструознијих злочина. Преносили су старији гласове да је и та јама тек један од деова мозаика који показује масовно истребљење Срба са подручја Херцеговине. Године су пролазиле и учећи историју зацртао сам себи циљ која сва места морам обићи. Јама о којој сам као дечачић слушао била је на врху листе приоритета. Међутим и поред велике жеље посета тој јами ми је некако стално измицала и губила се у вртлогу мојих мисли. Све до

Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства

13. март 2019.

Сећање Милорада Ћебића, једног од малобројних преживелих сведока усташког пира у Старом Броду у априлу 1942.Заклано и 72 Ћебићевих рођака, најмлађи имао седам дана. Девојке у самртном загрљају скакале са стене Слика дугих девојачких белих кошуља које се расцветавају у мутнозеленој набујалој Дрини као цвеће на воденом гробу непрестано се враћа у сећање Милорада Ћебића (83), једног од ретких преживелих сведока усташког злочина у Старом Броду у априлу 1942. године. Он и даље чује крике српског збега у замци између планине и реке које је слушао као десетогодишњак. – Црна легија Јуре Францетића је, према немачким подацима, поклала 6.000 Срба, искључиво цивила, а о том злочину се после рата није

Зашто Аушвиц није бомбардован ?

12. март 2019.

До данас трају расправе о томе зашто савезници нису бомбардовали Аушвиц, уништили гасне коморе и омогућили бијег бар неких заробљених Јевреја – једни тврде да савезнике није било брига, а други да такво бомбардовање не би успјело нити би имало сврхе. Многи Јевреји, укључујући и садашњег премијера Израела Бењамина Нетанјахуа, вјерују да су савезници могли и требали да бомбардују Аушвиц или бар пругу којом су допремани заробљеници. Како пише „Дејли бист“, Давид Вајман је у својој књизи „Зашто Аушвиц никад није бомбардован?“ навео да је то морални неуспјех савезника који се нису обрачунали са муком Јевреја. Након тога су услиједили контрааргументи у разним есејима, који су објашњавали да би ваздушни

Заев Холокауст назвао „јеврејском традицијом”, па се извинио

12. март 2019.

Премијер Северне Македоније Зоран Заев извинио се синоћ путем Фејсбука што је у говору на обележавању 76 година од депортације тамошњих Јевреја у нацистички логор Треблинку, Холокауст уместо „трагедијом” назвао „јеврејском традицијом”, преноси Танјуг. Како преноси plusinfo.mk, Заев је на овој друштвеној мрежи изнео тврдњу да је у питању ненамерна грешка. „У мом обраћању на догађају поводом 76 година од депортације македонских Јевреја у нацистички логор Треблинка и званичном отварању музејске изложбе у Меморијалном центру Холокауста, направио сам ненамерну грешку”, навео је Заев. Он је написао да је у делу говора који гласи: „Холокауст није само јеврејска трагедија, нити само једна мрачна страна Другог светског рата. Уз сав ужас, тај